Evo kako Skandinavci održavaju kuću toplom i kada je minus 30 stepeni! Ne lože, ne pale klimu, imaju genijalan trik

Kada stignu hladni dani, najjednostavnije rešenje je pojačati grejanje. Međutim, iskustvo iz skandinavskih zemalja pokazuje da prijatna temperatura u domu ne zavisi samo od termostata, već i od toga koliko dobro kuća zadržava proizvedenu toplotu.

Duge i oštre zime uticale su na način gradnje i uređenja domova na severu Evrope. Dobra izolacija, sprečavanje promaje, korišćenje materijala koji zadržavaju toplotu, ali i naizgled sitni detalji poput zavesa i tepiha, mogu da naprave veliku razliku.

Debele zavese nisu samo ukras

Tokom zime tekstil ima i praktičnu funkciju. Deblje zavese mogu da smanje osećaj hladnoće pored prozora, dok tepisi čine prostor prijatnijim, naročito u kućama sa podovima koji se brzo hlade. Zavese i roletne tokom sunčanih zimskih dana treba otvoriti kako bi svetlost i sunčeva toplota ušli u prostoriju. Kada padne mrak, njihovim zatvaranjem može se smanjiti osećaj hladnoće koji dolazi od prozora.

Važno je, međutim, da zavese ne prekrivaju radijatore jer tako mogu da ometaju širenje toplog vazduha kroz prostoriju.

Sprečavanje promaje pravi veliku razliku

Čak i kada grejanje radi punom snagom, hladan vazduh koji ulazi kroz loše zaptivene prozore i vrata može da učini prostor znatno neprijatnijim. Posebno u starijim kućama treba proveriti stanje okvira, spojeva i zaptivnih guma. Zamena dotrajalih zaptivki i zatvaranje pukotina mogu da smanje gubitak toplote bez velikih ulaganja.

To, naravno, ne znači da tokom zime treba izbegavati provetravanje. Umesto da prozor satima ostane otvoren „na kip“, efikasnije je prostoriju provetriti kratko i intenzivno. Tako se vazduh brzo zameni, dok zidovi i nameštaj ne stignu značajno da se ohlade.

Stare peći čuvale su toplotu satima

U tradicionalnim skandinavskim kućama važnu ulogu imale su masivne peći napravljene od kamena ili opeke. One su tokom loženja akumulirale veliku količinu toplote, a zatim je postepeno oslobađale čak i kada bi vatra prestala da gori. Princip se zasniva na takozvanoj toplotnoj masi. Materijali poput kamena, opeke i betona mogu da prime veliku količinu toplote i zatim je polako vraćaju u prostor.

Ipak, toplotna masa nije zamena za izolaciju. Čak i masivni zidovi gubiće toplotu ako objekat nema odgovarajuću izolaciju krova, zidova i poda ili ako prozori i vrata loše dihtuju.

Važno je i gde stoji nameštaj

Raspored nameštaja takođe može da utiče na zagrevanje prostorije. Veliki kauč, komoda ili drugi komad nameštaja postavljen neposredno ispred radijatora može da spreči pravilno širenje toplote.

Zbog toga oko izvora grejanja treba ostaviti dovoljno slobodnog prostora.

Sobe koje se retko koriste ne moraju nužno da budu zagrejane na istu temperaturu kao dnevni boravak. Zatvaranjem vrata moguće je lakše održavati različite temperature u pojedinim delovima kuće, ali hladnije prostorije ipak treba redovno provetravati kako bi se smanjio rizik od pojave vlage i buđi.

Šta može da se uradi bez velikih ulaganja

Prvi korak je proveriti da li hladan vazduh ulazi oko prozora i vrata. Dotrajale zaptivke mogu se zameniti, a sunčeva toplota tokom dana iskoristiti tako što će zavese i roletne ostati otvorene.

Uveče ih treba zatvoriti, a na hladne podove mogu se postaviti tepisi. Takođe treba proveriti da li nameštaj ili zavese zaklanjaju radijatore.

Ipak, ako je prostorija hladna čak i kada grejanje normalno radi, problem može biti mnogo ozbiljniji – loša izolacija ili toplotni mostovi. U tom slučaju zavese, tepisi i druga jednostavna rešenja neće moći da nadoknade velike gubitke energije.

Upravo je to jedna od glavnih lekcija skandinavskog pristupa: nije najvažnije samo proizvesti što više toplote, već sprečiti da ona nepotrebno napusti kuću.

Bonus video:

(Espreso)