TRAMP SPREMA "MAJKU SVIH BOMBI" PROTIV IRANA?! Isplivali detalji STRAHOVITOG plana, zvecka se OPASNIM NUKLEARKAMA

Američka vojska razvila je nove planove za napade koji uključuju potencijalnu upotrebu takozvane "majke svih bombi" protiv iranske energetske infrastrukture i nuklearnih lokacija, ukoliko predsednik SAD Donald Tramp naredi nastavak borbenih operacija, bilo pre ili posle izbora za Kongres, navodi CNN pozivajući se na više američkih zvaničnika upoznatih sa tim pitanjem.

Upotreba bombe GBU-43/B MOAB (Massive Ordnance Air Blast), najveće nenuklearne bombe u američkom arsenalu, prvi put u sukobu sa Iranom predstavljala bi značajnu eskalaciju.

Ipak, postoje sumnje u to koliko bi ona bila efikasna u ostvarivanju Trampovih navedenih strateških ciljeva ili u promeni odnosa snaga u ratu, navelo je više izvora upoznatih sa internim vojnim razgovorima o mogućoj upotrebi tog oružja.

Tramp je pod pritiskom da okonča rat koji je veoma nepopularan među američkom javnošću, dok se republikanci pripremaju za moguću političku reakciju birača na predstojećim međuizborima. Istovremeno, malo toga ukazuje na to da su Vašington i Teheran blizu dogovora, nakon više od šest meseci američkog bombardovanja.

Američka vojska nastavlja da Trampu predstavlja moguće opcije za napade na preostale iranske ciljeve, ali pojedini zvaničnici i dalje privatno dovode u pitanje da li Bela kuća ima strategiju koja bi takve planove povezala sa konkretnim putem ka završetku rata. Konačnu odluku o tome može da donese samo predsednik.

Mesecima Tramp i njegovi savetnici razmatraju mogućnosti za "konačan" završetak rata, makar sa stanovišta javnog predstavljanja rezultata, svesni koliko je sukob postao nepopularan među Amerikancima.

Dok pojedini predstavnici administracije tvrde da je rat praktično već dobijen, Tramp je u nedavnim izjavama bio oprezniji. Nije proglasio pobedu i poručio je da SAD u Iranu još imaju nedovršenog posla.

Iza zatvorenih vrata, Tramp je izrazio sumnju i u stavove pojedinih savezničkih zemalja koje su ga pozivale da jednostavno povuče američke trupe i nastavi dalje. Prema njegovom mišljenju, takav potez izgledao bi kao poraz.

Tokom prethodnih nekoliko nedelja, savetnici Bele kuće održali su sastanke na kojima su razmatrali različite opcije za Iran.

Iako je Tramp javno najavio da SAD neće preduzimati nove akcije pre međuizbora, nekoliko njegovih savetnika privatno je priznalo da ne zna da li je ta izjava konačna ili bi mogla da se promeni pre dana glasanja.

Tramp je naredio vojsci da pripremi dodatne pakete napada na iranske ciljeve, uključujući veliki deo energetske infrastrukture i potencijalnu upotrebu bombe MOAB, rekao je jedan izvor za CNN.

Isti izvor naveo je da je upotrebljena formulacija prema kojoj bi se napad izveo "pre povlačenja američkih snaga iz zone odgovornosti CENTCOM-a". To ukazuje na mogućnost da administracija pokrene dodatne udare, pokuša da proglasi pobedu i potom brzo povuče svoje snage.

Drugi izvor tvrdio je za CNN da vojni planovi za napade na iranska nuklearna postrojenja, uključujući lokaciju Pikhaks Mauntin, izričito predviđaju i upotrebu bombe MOAB.

Tramp je poslednjih meseci više puta pretio napadom na Pikhaks Mauntin, gde Vašington i Izrael veruju da je Teheran smestio delove svog nuklearnog programa.

To je činio čak i nakon što su ranije ove godine obustavljene šire borbene operacije. Tramp i dalje ističe da mu je cilj da obezbedi da Iran nikada ne dođe do nuklearnog oružja.

Sumnje u efikasnost "majke svih bombi"

Jedan američki zvaničnik naveo je da vojska prilikom planiranja priprema čitav niz opcija za donosioce političkih odluka, od najintenzivnijih do ograničenih udara. Za napade na ciljeve koji se nalaze duboko pod zemljom potrebne su snažnije bombe, a MOAB je najveća među njima, dodao je zvaničnik.

Međutim, postoje ozbiljne nedoumice u vezi sa tim da li bi MOAB bila efikasna protiv iranskih nuklearnih postrojenja i drugih objekata smeštenih duboko ispod površine.

Ova bomba, koja se navodi do cilja pomoću GPS-a, može da razori područje veličine devet gradskih blokova.

Ipak, prema izvorima, verovatno nema sposobnost da prodre dovoljno duboko kako bi uništila sumnjiva nuklearna postrojenja na lokaciji Pikhaks Mauntin, za koju se veruje da je zaštićena višestrukim slojevima granita, kao ni druga preostala iranska nuklearna postrojenja.

"MOAB je ogromno oružje namenjeno prvenstveno psihološkom efektu, odlično za uništavanje velikih područja, ali ne mnogo više od toga. Ona definitivno nije projektovana kao bojeva glava za duboko prodiranje", rekao je treći izvor upoznat sa navodnim razgovorima o vojnim planovima za Iran.

Ukoliko bi bila upotrebljena, bomba bi imala razorne posledice na području koje bi pogodila, ali bi njeno dejstvo verovatno bilo ograničeno uglavnom na površinu, naveli su izvori.

Ogroman radijus eksplozije gotovo sigurno bi otvorio pitanje mogućih civilnih žrtava, naročito ako bi meta bila iranska infrastruktura u blizini naseljenih područja i objekata koji nemaju vojnu namenu.

Ipak, Tramp bi mogao da odluči da upotrebi MOAB kao psihološko oružje u trenutku kada iranski režim deluje čvrsto rešen da ne popusti pred njegovim diplomatskim zahtevima.

Američki zvaničnici upozoravaju da bi primena ove bombe teško primorala Iran na kapitulaciju ili donela odlučujuću vojnu pobedu. Međutim, ona bi Trampu mogla da pruži dodatnu mogućnost da promeni postojeće stanje sukoba, bez ponovnog pokretanja svih borbenih operacija.

"Predsednik SAD se, nažalost, doveo u situaciju u kojoj gotovo mora nešto da preduzme. A kada nemate municiju projektovanu da prodre na tu dubinu, morate da razmišljate o psihološkom efektu, za koji je MOAB veoma pogodna", dodao je treći izvor upoznat sa nedavnim razgovorima o vojnim planovima.

Mnogi u američkoj administraciji, kao i spoljni analitičari, smatraju da bi jedini način za odlučujući poraz Irana bila velika vojna operacija koja bi uključivala kopnene trupe. Takva intervencija mogla bi da košta života hiljade američkih vojnika.

Pentagon razmatra sve moguće scenarije i takvi planovi postoje, ali za sada se niko u administraciji ne zalaže za tako drastičan potez.

Tramp je nagovestio da nema mnogo interesa za slanje američkih vojnika na iransko tlo.

Ipak, njegova želja da što pre okonča sukob dovodi ga u politički nezgodan položaj: svestan je koliko je rat nepopularan, ali nije uspeo da obezbedi diplomatski sporazum koji bi omogućio njegov završetak.

Visoki zvaničnici Trampove administracije i vojni planeri nedeljama pokušavaju da pronađu izlaz iz sukoba koji bi predsedniku omogućio makar simboličnu pobedu koju bi mogao da predstavi američkoj javnosti, a da pritom ne ugrozi mogućnost diplomatskog proboja.

Jedan od mogućih prvih koraka bio bi postizanje sporazuma o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, objavio je ranije CNN

Četvrti izvor upoznat sa nedavnim razgovorima u Pentagonu o Iranu rekao je za CNN da su vojni zvaničnici navodno razradili nekoliko opcija koje bi se mogle opisati kao "vatromet", sa ciljem da Trampu omoguće izlaz iz sukoba čak i ako napadi ne ostvare ciljeve zbog kojih je rat prvobitno pokrenut.

Uprkos Trampovom nedavnom obećanju da neće pokretati dodatne napade pre međuizbora, američka vojska već se, po svemu sudeći, priprema za moguću iransku odmazdu u slučaju da predsednik izda naređenje za napad.

Prema rečima petog izvora, američkog zvaničnika, smena američkih vojnika raspoređenih u zoni odgovornosti Centralne komande SAD (CENTCOM) očekuje se u narednih nekoliko nedelja. Zvaničnik je priznao da je moguće da neki pripadnici oružanih snaga koji napuste region neće dobiti zamenu.

Upitan o ovim planovima, zvaničnik Bele kuće rekao je za CNN da ne komentariše osetljive vojne planove koji možda postoje, a možda i ne postoje.

"Predsednik Tramp drži sve opcije na stolu kako bi osigurao da Iran nikada ne dođe do nuklearnog oružja", naveo je zvaničnik.

Odgovarajući na upit CNN-a, predstavnik Pentagona izjavio je: "Ministarstvo rata planira širok spektar operativnih scenarija kako bi sprovelo naređenja predsednika i ministarskog nivoa i osiguralo uspeh misije u svim operativnim uslovima."

MOAB razvijena za "psihološke operacije"

Bomba MOAB razvijena je tokom rata u Iraku. Reč je o avionskoj bombi koja eksplodira pre nego što udari u tlo, stvarajući snažnu eksploziju koja se širi u svim pravcima.

Tokom završne faze testiranja 2003. godine, vojni zvaničnici rekli su za CNN da je MOAB prvenstveno zamišljena kao oružje za "psihološke operacije".

Zvaničnici su tada naveli da su se nadali da će eksplozija takvih razmera uzdrmati iračke vojnike i navesti ih da se predaju ili odustanu od borbe.

Prema prvobitnoj zamisli, MOAB je trebalo da se koristi protiv velikih formacija vojnika i vojne opreme, kao i protiv utvrđenih bunkera iznad zemlje. Spisak mogućih ciljeva kasnije je proširen na objekte ispod mekših površina, poput pećina i tunela.

Tramp je bio prvi predsednik SAD koji je naredio upotrebu bombe MOAB. Tokom svog prvog mandata, 2017. godine, odobrio je njeno korišćenje protiv položaja Islamske države u Avganistanu.

Taj napad bio je usmeren na mrežu utvrđenih podzemnih tunela koje je Islamska država koristila za pripremu napada na avganistanske vladine snage. Prema tadašnjim navodima avganistanskih zvaničnika, ubijeno je 36 boraca Islamske države.

Eksplozija je uništila tri podzemna tunela, kao i oružje i municiju. Avganistanski i američki zvaničnici tada su naveli da nije bilo civilnih žrtava.

Bombardovanje je 2017. predstavljalo značajnu promenu u Trampovom pristupu, s obzirom na to da je tokom prve predsedničke kampanje zagovarao izolacionističku spoljnu politiku pod sloganom "Amerika na prvom mestu".

Nakon napada, američki vojni zvaničnici suočili su se sa pitanjima da li je za uništavanje konkretnih ciljeva zaista bilo neophodno upotrebiti bombu tešku oko 9.800 kilograma.

Slična pitanja mogla bi da se pojave ukoliko ovo oružje bude zaista upotrebljeno protiv Irana.

Bonus video:

Espreso/telegraf/TM