Put do ovog ostrva svakog dana proguta more: Mesto kao sa najlepše razglednice i istorijom dugom hiljadu godina

Na jugozapadu Engleske postoji mesto koje na prvi pogled više liči na kulisu iz fantastičnog filma nego na stvarnu turističku destinaciju. Iz mora se uzdiže stenovito ostrvo, na njegovom vrhu nalazi se srednjovekovni zamak, a put koji ga povezuje sa kopnom svakog dana na nekoliko sati potpuno nestane pod vodom.

Reč je o Sent Majkls Mauntu jednom od najpoznatijih prizora Kornvola.

Časopis Time Out uvrstio ga je na drugo mesto svoje liste 23 najlepša mesta u Velikoj Britaniji za 2026. godinu i na spisku najlepših ostrva na svetu. Ispred njega se našao samo velški primorski grad Tenbi, što znači da je Sent Majkls Maunt najbolje rangirana destinacija iz Engleske.

Dovoljno je pogledati fotografije da bude jasno zbog čega.

Stenovito ostrvo izdiže se iz zaliva Maunts Bej, a na samom vrhu stoje srednjovekovna crkva i zamak. Do njih vode strme kamene staze, dok se niže nalaze vrtovi, malo pristanište i kuće ljudi koji na ostrvu i danas žive.

Time Out ga opisuje kao mesto „iz bajke“, ali njegova stvarna istorija možda je još zanimljivija od legendi koje ga okružuju.

Put do ostrva svakog dana proguta more

Najneobičniji deo posete počinje pre nego što uopšte stignete na ostrvo.

Sent Majkls Maunt sa kopnom povezuje stari popločani nasip. Kada se more povuče, kamena staza pojavljuje se iz vode i posetioci mogu da je pređu peške.

Hodanje traje oko 15 minuta.

Ali nekoliko sati kasnije isti put ponovo nestaje.

Zvanični podaci Sent Majkls Maunta navode da je nasip obično prohodan oko četiri sata dnevno, odnosno približno dva sata pre i dva sata nakon najniže oseke. Tačni termini menjaju se svakog dana i zavise od plime, oseke i vremenskih prilika.

Zbog toga nije dovoljno samo pojaviti se na obali i krenuti.

Ko pogrešno proceni vreme može da zatekne put već prekriven morem, a nadležni izričito upozoravaju da ne treba pokušavati prelazak kada voda počne da nadire. Plima stiže brzo, kamena podloga je neravna i klizava, a kada se nasip potopi mogu se javiti i jake struje.

Kada staza nestane, stižu čamci

To ipak ne znači da posetioci mogu da dođu samo tokom oseke.

U toplijem delu godine, kada je nasip pod vodom, do ostrva voze mali čamci. Putovanje traje svega pet do šest minuta i završava se u istorijskom pristaništu podno zamka.

Čamci za posetioce saobraćaju u prolećnoj, letnjoj i jesenjoj sezoni, dok tokom zime ostaje samo kopneni prilaz u periodima kada se more dovoljno povuče.

Upravo ta svakodnevna promena možda i daje ostrvu najveći deo njegovog šarma.

U jednom trenutku možete da prošetate do njega preko kamenog puta. Nekoliko sati kasnije stojite na istoj obali, ali se između vas i zamka prostire more.

Istorija koja traje gotovo hiljadu godina

Iako tragovi života na ostrvu sežu mnogo dalje u prošlost, ključan trenutak njegove srednjovekovne istorije dogodio se u 12. veku.

Posle normanskog osvajanja Engleske ostrvo je bilo povezano sa čuvenim francuskim manastirom Mon Sen Mišel. Godine 1135. počela je izgradnja crkve i manastirskih zgrada na vrhu ostrva.

Kasnije je verski kompleks postepeno dobijao i vojnu ulogu.

Najstariji delovi današnjeg zamka potiču iz srednjeg veka, a ostrvo je tokom vekova bilo poprište sukoba. Još 1193. zauzeo ga je Henri de Pomerej, čiji su se ljudi, prema istorijskim zapisima, prerušili u hodočasnike kako bi ušli na ostrvo. Kasnije je imalo ulogu i tokom Ratova ruža i Engleskog građanskog rata.

Sa vrha crkvene kule svojevremeno je upaljen i jedan od signalnih plamenova kojima je Engleska upozoravana na približavanje Španske armade.

Ostrvo divova, sirena i čuda

Istorija je samo jedan deo priče.

Sent Majkls Maunt vekovima je okružen legendama.

Prema jednom starom predanju, arhanđeo Mihailo pojavio se ribarima još krajem petog veka i upozorio ih na opasnost. Postoje i srednjovekovne priče o čudima koja su se navodno dogodila na ostrvu, dok su hodočasnici vekovima prelazili isti kameni put kojim danas hodaju turisti.

Najpoznatija lokalna legenda govori o džinu Kormoranu, koji je navodno živeo na ostrvu i krao stoku stanovnicima okolnih mesta.

Prema priči, oslobodio ih je mladić Džek, koji je džinu postavio zamku i pobedio ga. Iz te legende razvila se poznata engleska priča o Džeku, ubici divova.

Na ostrvu čak postoji kamen za koji legenda tvrdi da predstavlja džinovo srce.

Zamak nije napušten

Možda je najneobičnije to što Sent Majkls Maunt nije samo istorijski spomenik.

Na njemu i danas postoji mala zajednica stanovnika, a zamak je još dom porodice Sent Obin (St Aubyn). Ostrvom zajednički upravljaju porodica Sent Obin i britanska organizacija National Trust.

Time Out navodi da na ostrvu tokom cele godine živi oko 30 ljudi.

Zbog toga ovo nije turistička scenografija koja se uveče zaključava i potpuno prazni. Iza kamenih fasada postoje pravi domovi, a zvanična pravila posete čak naglašavaju da se ostrvo van radnog vremena zatvara i zato da bi njegovi stanovnici mogli da imaju privatnost i vreme sa porodicama.

Na vrhu vas čeka pogled preko čitavog zaliva

Ko pređe nasip ili stigne čamcem, tek je završio lakši deo puta.

Do zamka vodi uspon preko kamenih i neravnih staza.

Na vrhu se nalaze crkva i zamak čiji najstariji delovi potiču iz 12. veka, dok se sa terasa otvara pogled preko čitavog zaliva i obale Kornvola.

Na ostrvu se mogu obići i subtropski terasasti vrtovi koji se praktično drže za granitne litice, kao i istorijsko pristanište, galerija, prodavnice i kafić.

Nedaleko je i obalska pešačka ruta South West Coast Path, pa poseta može da se spoji sa šetnjom duž južne obale Kornvola prema Penzansu. National Trust navodi da je Penzans udaljen oko tri milje od Sent Majkls Maunta.

Ali za mnoge je najzanimljiviji prizor ipak onaj koji ništa ne košta.

Stati na obali kod Kornvola i gledati kako se more povlači, a iz vode polako počinje da izranja kameni put koji vodi pravo do srednjovekovnog zamka.

A onda, nekoliko sati kasnije, gledati kako isti put ponovo nestaje pod morem.

Bonus video:

(Espreso/ Nova/ Milorad Milovanović/ Prenela: T.M.)