Sneg će nam ostati samo u sećanju? Moćni fenomen koji „ključa“ pod vodom kroji zimu kakvu još nismo videli

Ljubitelji snežnih radosti sa nestrpljenjem iščekuju prve ozbiljnije prognoze za zimu i dok se klimatolozi širom sveta bave analizom okeanskih struja i atmosferskih kretanja, najnovije mape ukazuju na to da nas očekuje zima kakvu dugo nismo videli. Glavni krivac za nesvakidašnje vremenske prilike biće jedan od najmoćnijih klimatskih fenomena na planeti, čiji se vrhunac očekuje upravo u mesecima koji su pred nama.

"Severe weather Europe" (SWE) je najavio da prve prognoze za predstojeću zimu već pokazuju jasan i izuzetno snažan uticaj ekstremnog klimatskog fenomena koji se razvija na Pacifiku.

Moćni okeanski fenomen koji kroji zimu

Kako prenosi SWE, trenutno smo svedoci razvoja takozvanog "Super El Ninja", koji se već nametnuo kao glavni pokretač globalnih vremenskih prilika za predstojeću zimu. Da bi jedan El Ninjo dobio ovaj dramatičan naziv "Super", potrebno je da temperature površine vode u tropskom Pacifiku odstupaju za više od 2 stepena iznad proseka tokom nekoliko meseci, a trenutne prognoze pokazuju da će ova promena na svom vrhuncu premašiti čak 3 stepena!

Andrej Flis, sa poznatog meteorološkog sajta, SWE objašnjava da se u samim dubinama okeana krije pravo "srce" ovog fenomena – takozvani Kelvinov talas. Reč je o ogromnom podvodnom talasu tople vode na dubinama do 250 metara, gde temperature na pojedinim mestima odstupaju za neverovatnih 10 stepeni iznad normale. Ovaj talas stabilno snabdeva površinu okeana energijom, obezbeđujući da El Ninjo ostane izuzetno jak i stabilan tokom cele zimske sezone.

Atlantski vetrovi i manjak snega u našem regionu

Iako se ovaj okeanski džin razvija hiljadama kilometara daleko od nas, njegovi efekti se preko mlaznih struja i atmosferske cirkulacije prenose na ceo svet. Stručnjaci SWE poručuju da će se uticaj ovog fenomena u Evropi osetiti kroz specifičan raspored vazdušnog pritiska: na severu kontinenta formiraće se sistem niskog pritiska, dok će se na jugu širiti jak sistem visokog pritiska.

Ova razlika u pritisku stvoriće takozvano zapadno strujanje, koje će sa Atlantika ka našem kontinentu gurati blag i vlažan vazduh. Zbog ovog konstantnog priliva toplijeg vazduha sa okeana, veći deo evropskog kontinenta suočiće se sa ozbiljnim deficitom snežnih padavina tokom predstojeće sezone.

Kakva će biti zima u Srbiji 2026/27

Kako je objavio SWE, situacija na Balkanu i u Srbiji, koji se geografski nalaze pod uticajem ovih južnih i centralnoevropskih trendova, biće prilično nepovoljna za ljubitelje snega u nižim predelima. Ipak, planinski centri imaju čemu da se nadaju.

Stručnjaci ističu da će zimska sezona biti strogo definisana nadmorskom visinom i geografskom širinom, što znači da se stabilan i obilan sneg očekuje samo na planinama iznad 1.800 do 2.000 metara nadmorske visine i na krajnjem severu Evrope.

Detaljna prognoza iz meseca u mesec - Prvi model - ECMWF

SWE nam donosi detaljan prikaz kako bi zima mogla da se razvija po mesecima prema vodećem evropskom modelu za dugoročnu prognozu (ECMWF):

Decembar: Početak kalendarske zime doneće veliko razočaranje svima koji priželjkuju snežne novogodišnje praznike u nizijama. Kako najavljuje SWE, dominiraće zapadni i jugozapadni vetrovi koji donose dosta padavina, ali i visoke temperature za ovo doba godine. Usled ovog toplog ali vlažnog talasa sa Atlantika, sneg će u decembru u potpunosti izostati iz evropskih nizija, dok će obilne padavine u obliku snega biti rezervisane isključivo za visoke Alpe i krajnji sever Evrope.

Januar: Prvi mesec nove godine donosi blagi preokret i tračak nade za naš region. Iako će se topliji vetrovi nastaviti pod uticajem južnog grebena visokog pritiska, prognoze SWE pokazuju zanimljiva odstupanja na istoku i u centralnim delovima kontinenta. Tokom januara se na mapama prvi put pojavljuju oblasti sa natprosečnom količinom snega van planinskih predela, i to upravo u istočnim i delom centralnim krajevima Evrope, što otvara mogućnost da sneg konačno poseti i nizije na Balkanu.

Februar: Poslednji mesec zime ponovo nas vraća u topliji režim padavina. Stručnjaci SWE poručuju da će u februaru uticaj polja visokog pritiska biti najizraženiji, što stvara najveći zimski deficit snega na evropskom kontinentu. Februarske prognoze pokazuju da će količina snega biti drastično ispod proseka u većem delu zapadne, centralne, severozapadne i južne Evrope, dok će se zimski uslovi zadržati samo na dalekom severoistoku kontinenta.

Šta zapravo znači "manjak snega"

Kako ne bi došlo do pogrešnih tumačenja, autor SWE Andrej Flis posebno naglašava šta ove prognoze zapravo znače na terenu. Najavljeni deficit snežnih padavina ne znači da snega uopšte neće biti, već da će njegova ukupna količina tokom zime biti manja od višegodišnjeg proseka.

Na primer, na lokacijama gde u proseku tokom cele zime padne ukupno oko jedan metar snega, ove sezone bi pod uticajem "Super" El Ninja moglo da padne tek oko 25 centimetara snežnog pokrivača. Sneg na tlu će se svakako pojavljivati, ali će se zadržavati znatno kraće nego što je to uobičajeno.

Šta kaže drugi model prognoze

Drugi prognostički model, britanski UKMO, u potpunosti se slaže sa evropskim modelom i takođe predviđa znatno manje snega od uobičajenog za veći deo Evrope.

Ovaj model pokazuje da će početak zimske sezone u novembru i decembru biti izuzetno usporen sa temperaturama iznad proseka i izraženim nedostatkom snežnih padavina čak i na planinama. Konačno, i za januar UKMO potvrđuje sličan scenario, držeći nizije centralne i južne Evrope u ozbiljnom snežnom deficitu, dok se veće količine snega prognoziraju jedino za daleki sever i severoistok kontinenta.

Bonus video:

(Espreso/Blic)