NESTALA JE SA 4 GODINE, A ONDA SE ŠEST DECENIJA KASNIJE DOGODILO NEŠTO JEZIVO! Istina isplivala na površinu - ŠOK!

Nestala je davno, između dva rata, pred kraj Velike depresije. Imala je četiri godine kada joj se izgubio svaki trag. Cno-bela fotografija devojčice decenijama je proganjala istražne organe i bar pola Amerike, a ishod priče je toliko zapanjujuć, čak jeziv, da mnogi ni danas ne veruju da se to desilo. Zvanično, slučaj Mardžori Vest i dalje je otvoren.

Toplo, sunčano proleće u Pensilvaniji 1938. godine. Bio je 8. maj, u Sjedinjenim Državama obeležavao se Dan majki. Četvorogodišnja Mardžori Vest se, sa roditeljima, starijim bratom Alenom i sestrom Doroteom, vraćala kući posle službe u crkvi. Devojčice su odlučile da ostanu napolju i igraju se na proplanku blizu šume i reke, gde su se često okupljali ribari i lovci. Otac im je dozvoljavao da idu tamo, ali ih je uvek upozoravao da budu oprezne, jer je područje prepuno zmija. Obećale su mu da će se paziti i otišle da beru cveće.

U nekom trenutku, Dorotea je došla kući i rekla roditeljima da je odlutala od mlađe sestre. Kada se, samo nekoliko minuta kasnije, vratila na isto mesto, nigde je nije bilo. Pošto je znala da Mardžori voli da se igra žmurke, u početku nije bila zabrinuta. No, kada je shvatila da je nema ni iza jednog drveta ili grma, shvatila je da je igra prešla svoje granice. Nije ni slutila da će se pretvoriti u katastrofu. Da sestru više neće videti. I da će se život cele porodice iz korena promeniti.

Cela država na nogama

Roditelji, van sebe od straha i brige, odmah su se obratili policiji i alarmirali sve prijatelje i susede kako bi krenuli u potragu za devojčicom. Šuma je ograđena, a ponuđena nagrada podstakla je brojne volontere da se uključe u akciju. Gradonačelnik je mobilisao 500 policajaca sa psima i oko 3.000 meštana. Stotine radnika na naftnim poljima dobilo je slobodan dan da prečešljaju šumu.

Potraga nije prekinuta ni kada se spustila noć. Kriminolog Vugar Džafarli se prisetio: "Cela država bila jena nogama. Čulo se mnogo različitih teorija. U tom području postojalo je mnoštvo bušotina iz kojih se vadila nafta, kao i napušteni rudnici uglja. Dete je moglo da upade u neku od tih jama. Ako se povredila, teško bi imala snage da pozove u pomoć".

Ceo teren je detaljno prečešljan, čak su angažovane i vazduhoplovne snage. Nekoliko puta su avioni preletali šumu kako bi je osmotrili iz ptičje pesrpektive. Ali, bez uspeha. Nije pronađen nikakav trag. Ni deo odeće. Psi nisu bili od pomoći. Istražitelji su danima ispitivali lokalne vozače, ali niko nije primetio crvenokosu, plavooku devojčicu.

Policija je od početka sumnjala da je dete oteto. Nekoliko porodica bilo je na pikniku na istom mestu baš tog dana kada je nestala, ali u obzir je uzeta i činjenica da je bio praznik, te da je izlet uobičajena aktivnost. No, istražitelji su bili svesni da je tokom Velike depresije jedan od najunosnijih poslova bila prodaja dece bogatim porodicama. Ili pedofilima. Štaviše, u jednom trenutku prihvatili su tu teoriju kao najverovatniju.

Prodaja dece bio je jedan od najunosnijih poslova

Jedan taksista rekao je da je video devojčicu koja liči na Mardžori kako ulazi u hotel u susednom gradu sa muškarcem. Međutim, ispostavilo se da su to bili otac i njegova biološka ćerka, koji nisu imali nikakve veze sa slučajem. Nekoliko ljudi primetilo je nepoznati automobil na putu u trenucima koji su se poklopili sa vremenom nestanka. Ali, identitet vozača nikada nije utvrđen.

Psi su u nekom momentu nanjušili miris i odveli policiju do napuštene kuće zakovane daskama. Sumnjivo, da, ali unutra nisu pronašli nikakav trag. Napad divlje životinje bio je isključen, jer one ne zalaze u taj deo naselja, iako je šuma blizu. Planinski lav, medved, zvečarka? Čak i da se to desilo, telo bi bilo pronađeno. Ili makar ostaci, odeća.

Dani su prolazili, a potraga nije davala rezultate. Od Mardžori Vest ni traga, ni glasa. S početkom Drugog svetskog rata sve je zaboravljeno. Samo su još roditelji verovali da će je jednog dana ugledati na vratima. Da se negde izgubila i zalutala, i da će nekako, nekad, pronaći put do kuće. Ali, nisu se pojavljivali nikakvi novi dokazi.

Nada da će devojčica biti pronađena živa sve je više bledela sa svakim danom koji je prolazio. Na kraju je proglašena nestalom, a njen slučaj prebačen je na kraj gomile nerešenih. Šest decenija čamio je u fioci, zaboravljen.

Preokret posle 60 godina

Porodica je nastavila život, pokušavajući da zaboravi strašnu tragediju koja ih je zadesila. A onda je, 60 godina kasnije, priča dobila novi obrt... Novinar Harold Tomas Bek je 1995. pravio reportažu i istraživao policijske zapise. Čeprkajući po arhivi, slučajno je nabasao na fasciklu koja je sadržala materijal o nestaloj Mardžori. Misteriozna priča ga je zaintrigirala, pa je odlučio da se njome ozbiljnije pozabavi.

Objavio je sve u novinama, ponovo otvarajući slučaj, čak je ponudio nagradu od deset hiljada dolara svakom ko bi mogao da pomogne u pronalaženju devojčice. Dorotea, koja je decenijama krivila sebe za nestanak mlađe sestre, stupila je s njim u kontakt gotovo istog časa. Poslala mu je dodatne informacije i fotografije. Zahvaljujući modernom softveru, lik Mardžori koja bi u tom trenutku imala šezdesetak godina pojavio se na sajtovima za nestale osobe.

Tek dve godine kasnije, Bek je primio poziv od žene iz Floride, koja mu je rekla da kompozitna skica zapanjujuće podseća na njenu koleginicu. Odmah je otišao na lice mesta da se upozna sa crvenokosom Silvijom Voldrop London. Imala je 66 godina. Međutim, žena je odbila da razgovara.

Harold, stari medijski vuk, bio je uporan. Godinama je ubeđivao Silviju da mu priča o svom detinjstvu. Posle nekog vremena pristala je da se sastane sa novinarom, ali pod jednim uslovom: da svet čuje priču tek nakon njene smrti. Bek nije imao drugog izbora nego da pristane. Knjiga "Potraga za Mardžori Vest", objavljena 2010, konačno je rešila misteriju koju istražitelji i policija nisu mogli da dokuče decenijama. Ili ipak nije?

"Potraga za Mardžori Vest"

Neposredno pre smrti, majka je priznala Silviji da ona nije njeno biološko dete. Objasnila je da je1938. godine njen muž radio u rafineriji nafte u Pensilvaniji. Jednog dana, dok se vozio kući, slučajno je udario devojčicu koja je iznenada izletela na autoput. Verujući da je teško povređena, možda i mrtva, stavio ju je na zadnje sedište automobila i odvezao u bolnicu. Ali, usput se dogodilo čudo: dete se osvestilo.

Vozač je to shvatio kao dobar znak, jer su on i njegova žena izgubili ćerku samo šest meseci ranije, a sada im je sudbina poslala neverovatan poklon, i to na simboličan praznik, Dan majki. Mardžori je, iako mala, odlično znala ko su njeni pravi roditelji. Ali, kako su godine prolazile, zaboravila je svoju "staru" porodicu i počela da se prilagođava novoj.

Nažalost, do susreta Silvije i Dorotee nikada nije došlo, jer je starija sestra preminula 2007. Godinu dana kasnije, preminula je i Silvija (ili Mardžori). Stoga nije bilo moguće potvrditi vezu između žena i dokazati da je ona zaista ta nestala devojčica za kojom je tragalo pola Amerike.

Ostaje nejasno zbog čega nije upoređen DNK materijal, ti testovi počeli su da se rade još devedesetih. Slučaj je i dalje zvanično otvoren, ali praktično nema nade da će biti rešen. Svedoci ne postoje, a malo je i pouzdanih informacija koje bi mogle biti od koristi.

Bonus video:

Espreso/zenablic/TM