Od Istanbula do Beograda: Jedna lična priča o Pojasu i putu

Autor: Vuk Jeremić, predsednik Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD), predsedavajući 67. zasedanja Generalne skupštine UN, bivši ministar inostranih poslova Srbije

Deset godina je obično dovoljno dug period da se određena velika ideja sagleda ne samo kroz analizu namera sa kojima je pokrenuta, već i kroz trag koji je ostavila u svetu. Inicijativa „Pojas i put“ danas predstavlja jedan od najambicioznijih pokušaja našeg vremena da se razvoj podstakne povezivanjem — ljudi, privreda, infrastrukture i kultura.

Za mene, međutim, ova tema nije samo predmet geostrateške analize. Imam prema njoj i ličan odnos, jer sam imao privilegiju da budem svedok i učesnik njenih prvih međunarodnih koraka.

Još pre nego što je naziv „Pojas i put“ ušao u globalni diplomatski rečnik, govorilo se o „Jednom pojasu, jednom putu“ i obnovi drevnih Puteva svile. U toj zamisli sam od početka prepoznao nešto što je svetu bilo nasušno potrebno: povezivanje umesto razdvajanja i traganje za zajedničkim interesom umesto insistiranja na razlikama.

Kada sam, nakon predsedavanja Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija, osnovao Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj — CIRSD.

Nedugo zatim, saradnja CIRSD-a i DRC-a dobila je i vrlo konkretnu međunarodnu dimenziju. U decembru 2014. u Istanbulu smo organizovali zajedničku konferenciju „Putevi svile: Inspiracije i prilike”, praktično prvo veliko međunarodno predstavljanje ove nove vizije izvan Kine. Okupili smo predstavnike država, međunarodnih organizacija, akademske zajednice i vodećih think-tankova kako bismo razgovarali o tome šta bi novi Putevi svile mogli značiti za zemlje koje povezuju Aziju i Evropu.

Sećam se tog skupa kao trenutka u kojem je jedna istorijska ideja počela da dobija svoje međunarodne konture. Nije se razgovaralo samo o prugama, lukama, putevima i investicijama. Razgovaralo se o povezivanju ljudi i o tome kako ekonomska međuzavisnost može postati osnova stabilnijih međunarodnih odnosa.

Dvanaest godina kasnije, CIRSD se vratio toj temi, ovoga puta u Beogradu. Horizons Forum o održivosti i povezivanju, održan u junu 2026. godine u Sava Centru, okupio je istaknute predstavnike poslovnog sveta, tehnologije, finansija, akademske zajednice i međunarodne politike. Razgovarali smo o energetskoj tranziciji, održivoj infrastrukturi, veštačkoj inteligenciji, finansijama i budućnosti povezivanja Evrope i Azije.

Između Istanbula 2014. i Beograda 2026. promenilo se gotovo sve — međunarodne okolnosti, tehnologija, geopolitički odnosi, pa i sam obim kineskog prisustva u svetu. Ali osnovno pitanje ostalo je isto: možemo li povezivanjem stvoriti više prosperiteta i više prostora za saradnju?

Verujem da možemo.

Najvažnija vrednost „Pojasa i puta“ upravo je u njegovoj kooperativnoj logici. Razvoj ne mora biti igra nultog zbira. Put, železnica, energetska mreža ili digitalna veza imaju smisla samo ako ljudima omogućavaju da bolje žive, rade, trguju, putuju i komuniciraju. Infrastruktura je sredstvo; ljudsko blagostanje mora biti cilj.

U tom smislu „Pojas i put“ danas treba posmatrati i u kontekstu četiri velike globalne inicijative koje je Kina iznela u javnost — Globalnom razvojnom inicijativom, Globalnom bezbednosnom inicijativom, Globalnom civilizacijskom inicijativom i Globalnom inicijativom za upravljanje. Razvoj, bezbednost, međucivilizacijsko razumevanje i pravednije globalno upravljanje nisu odvojene teme. One su delovi iste celine.

Svet ulazi u period sve izraženijih podela. Upravo zato će nam biti potrebno više, a ne manje dijaloga; više povezivanja, a ne novih zidova; više međusobnog poštovanja, a ne nametanja.

Ako sam nešto naučio od Istanbula 2014. do Beograda 2026, onda je to da velike međunarodne inicijative svoju trajnu vrednost ne dokazuju samo veličinom svojih ambicija, već brojem ljudi čiji su život učinile boljim. To bi, po mom mišljenju, trebalo da ostane najvažnije merilo uspeha „Pojasa i puta“ u decenijama koje dolaze.

Prilozi objavljeni u rubrici „Kolumne” odražavaju stavove autora, ne uvek i stavove KMG-a

(Espreso/ Kineska medijska grupa)