Pred novim komandantom najteži zadatak! Mihailo preuzeo uzde u svoje ruke - ovako planira da promeni tok rata?!

Novi vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine, general Mihailo Drapatij, preuzeo je dužnost sa reputacijom jednog od najcenjenijih i najpopularnijih ukrajinskih oficira. Njegovo imenovanje 21. jula mnogi vide kao pokušaj da se ukrajinska vojska modernizuje i oslobodi zastarelih obrazaca komandovanja nasleđenih iz sovjetskog perioda, piše The Economist.

Iako su ukrajinske snage od početka ruske invazije 2022. godine pokazale veliku sposobnost prilagođavanja i uvođenja novih tehnologija, analitičari ocenjuju da se sistem komandovanja još nije u potpunosti promenio.

Heroj odbrane Mariupolja

Drapatij (43) prvi put je stekao nacionalnu slavu još 2014. godine tokom borbi za Mariupolj. Tada je, kao mladi major, predvodio kolonu od četiri oklopna vozila koja je probila barikade proruskih separatista i ušla u grad.

Kasnije iste godine komandovao je bataljonom u operaciji duž ruske granice, čiji je cilj bio presecanje ruta kojima su se kretali separatisti. Njegova jedinica tada se našla pod snažnim napadom ruskih snaga i u okruženju.

Iako se susedni bataljon predao, Drapatij je organizovao proboj i uspeo da iz okruženja izvede oko 260 svojih vojnika na bezbednu teritoriju pod ukrajinskom kontrolom.

Reforme umesto stare sovjetske škole

Njegov ugled nije izgrađen samo na ratnim uspesima već i na odnosu prema vojnicima.

Krajem 2024. postavljen je za komandanta Kopnene vojske, gde se fokusirao na obuku, reformu sistema mobilizacije i uvođenje tehnologije koja bi smanjila gubitke na frontu.

Posebnu pažnju posvetio je promeni načina komandovanja.

Drapati svoju reformu ukrajinske vojske zasniva na četiri ključna principa: boljoj brizi o vojnicima, reformi sistema mobilizacije, široj primeni novih tehnologija radi smanjenja gubitaka i većim ovlašćenjima za komandante na terenu.

Njegov cilj je da zameni zastareli sovjetski model komandovanja sistemom u kojem se podstiču inicijativa, odgovornost i brže donošenje odluka.

„Komandovanje se postepeno menja. Iz kulture straha prelazimo u kulturu odgovornosti. Inicijativa koja dolazi odozdo više se ne doživljava kao pretnja, već kao vredan resurs“, napisao je Drapatij na Fejsbuku.

Istovremeno je smatrao da odgovornost mora da postoji na svim nivoima. Kada je 2025. godine ruska raketa pogodila vojni poligon i ubila 12 vojnika na obuci, Drapatij je podneo ostavku, poručivši da komandant mora da snosi odgovornost za tragedije koje se dogode pod njegovom komandom.

Zašto je smenjen Sirski?

Drapati je na mestu vrhovnog komandanta nasledio generala Oleksandra Sirskog, kojeg je predsednik Volodimir Zelenski smenio posle talasa protesta i kritika.

Sirski je godinama važio za sposobnog operativnog komandanta. Vodio je odbranu Kijeva 2022. godine i ukrajinsku operaciju u ruskoj Kurskoj oblasti dve godine kasnije.

Međutim, kritikovan je zbog strateških procena, raspoređivanja jedinica i načina komandovanja.

Stekao je reputaciju komandanta koji previše kontroliše podređene i donosi odluke centralizovano, zbog čega su ga mnogi oficiri smatrali predstavnikom stare sovjetske škole.

Zbog velikih gubitaka tokom višemesečne odbrane Bahmuta 2023. godine deo javnosti prozvao ga je „mesarom“, iako njegove pristalice tvrde da je takva ocena nepravedna.

Nije sukob dronova i tenkova

The Economist navodi da se razlika između Drapatija i Sirskog često pogrešno predstavlja kao sukob dve generacije – mlađeg komandanta koji veruje u dronove i starijeg generala koji se oslanja na sovjetsku doktrinu.

Međutim, upravo je Sirski bio jedan od glavnih zagovornika masovne upotrebe bespilotnih letelica u ukrajinskoj vojsci.

Pod njegovim nadzorom razvijene su strategije korišćenja dronova srednjeg dometa za izolaciju Krima, kao i napadi bespilotnim letelicama dugog dometa na ruska naftna postrojenja.

Istovremeno je smatrao da Ukrajina mora da nastavi ulaganja u tenkove, artiljeriju i drugo teško naoružanje, jer samo dronovi ne mogu da zaustave velike ruske ofanzive.

Sukob sa ministrom Fedorovom

Jedan od najvećih problema u vrhu ukrajinske vojske bio je sukob između Sirskog i tadašnjeg ministra odbrane Mihaila Fedorova.

Fedorov je zagovarao objedinjavanje oslabljenih jedinica kako bi postale efikasnije, dok je Sirski formirao nove brigade, čime je, prema kritičarima, dodatno raspršio ograničene ljudske resurse.

Britanski vojni analitičar Džek Votling iz instituta RUSI ocenio je da je Sirski neke od najboljih ukrajinskih jedinica rasporedio na međusobno udaljene delove fronta, umesto da ih zadrži na jednom pravcu gde bi imale veći efekat.

Nakon neuspelog pokušaja da smeni Sirskog, predsednik Zelenski je 15. jula razrešio dužnosti ministra odbrane Mihaila Fedorova. Ta odluka izazvala je proteste u Kijevu i drugim gradovima, na kojima su demonstranti tražili povratak Fedorova i smenu Sirskog.

Na protestima su učestvovali i vojnici sa fronta. Među njima je bio i 27-godišnji vojnik Andrij Sirij, koji je u napadu dronom izgubio stopalo. Na štaku je okačio transparent sa porukom: „Ne mogu da stojim, ali neću da ćutim.“

Pred njim je najteži zadatak

Iako Drapati uživa veliko poverenje među vojnicima i oficirima, analitičari upozoravaju da ga očekuje izuzetno težak posao.

Pored potrebe da reformiše sistem komandovanja, moraće da reši problem nedostatka ljudstva, bolje organizuje jedinice i istovremeno vodi rat protiv ruske vojske, koja nastavlja pritisak na više delova fronta.

Kako zaključuje The Economist, novi vrhovni komandant ima jasnu viziju promena, ali nema jednostavna ni brza rešenja za izazove sa kojima se Ukrajina suočava.

Bonus video:

(Espreso/ Nova/ Prenela: T.M.)