U OVOM PLEMENU SU ŽENAMA SEKLI PRSTE, A RAZLOG JE BIZARAN! Tek će vas šokirati šta su radili sa ODSEČENIM delom

Na rukama pojedinih starijih žena iz naroda Dani i danas se mogu videti posledice nekadašnjeg obreda žalosti. Nakon smrti bliskog člana porodice odstranjivan je deo prsta, a fizička bol trebalo je da pokaže koliko je veliki gubitak koji je porodica pretrpela.

Ovaj običaj poznat je pod nazivima Ikipalin, Iki Palek ili Iki Pale.Pleme živi u dolini Baliem, u okolini grada Vamena, na indonežanskom delu ostrva Nova Gvineja Sami pripadnici ove zajednice koriste i naziv Hubula.

Simbol žalosti

Odsecanje dela prsta predstavljalo je vidljivi znak tuge, privrženosti i povezanosti porodice. Prsti su simbolično predstavljali članove zajednice koji zajedno čine celinu, pa je njihov gubitak označavao prazninu nastalu smrću bliske osobe.

Prema lokalnom istraživanju objavljenom 2024. godine, običaj nije imao samo emotivno značenje. Povezivan je i sa verovanjem da žrtva može da zaštiti porodicu od novih nesreća, bolesti ili ponavljanja tragedije. U istraživanju su učestvovali plemenski i seoski starešine, kao i članovi zajednice koji su prošli kroz obred.

Iako se često tvrdi da su prste morale da odsecaju isključivo žene, dostupni izvori daju složeniju sliku. Obred je najčešće povezivan sa starijim ženama, ali postoje navodi da su ga u pojedinim slučajevima prolazili i muškarci kao znak odanosti preminulom članu porodice.

Bolan postupak

Prst koji je trebalo skratiti najpre je čvrsto vezivan kako bi se zaustavio dotok krvi i smanjio osećaj bola. Potom je deo prsta odstranjivan oštrim predmetom, dok su za prekrivanje rane korišćeni zemlja, lišće i tkanina. Takav postupak obavljan je bez medicinskog nadzora, zbog čega je nosio veliki rizik od infekcije i trajnog narušavanja funkcije šake.

Odsečeni deo je, prema različitim zapisima, spaljivan ili sahranjivan na posebnom mestu. Broj skraćenih prstiju mogao je da svedoči o broju teških gubitaka koje je osoba doživela tokom života.

Običaj nestaje

Danas se Ikipalin smatra običajem koji postepeno iščezava pod uticajem obrazovanja, savremene medicine, religijskih promena i drugačijeg odnosa prema telesnom integritetu. Ipak, istraživanje sprovedeno u selu Sanoba pokazuje da se tradicija u nekim sredinama još pamti, a moguće i primenjuje. To ne znači da je uobičajena među svim pripadnicima naroda Dani, niti da se svaka porodica pridržava istih pravila.

(Espreso/kurir/prenela PV)