CRVENE TAČKE NA MAPI GRČKE! Otrovna riba lav se širi omiljenom letovalištima Srba, na ovaj "BAPSKI LEK" ZABORAVITE!

Sve veći broj prijava ronilaca i turista ukazuje na to da se invazivna i otrovna riba lav (Pterois miles) odomaćila u omiljenim letovalištima Srba. Saznajte kako da je prepoznate, gde se tačno krije, zašto tradicionalni „bapski” lekovi ne pomažu kod uboda i kako zapravo treba da reagujete.

Grčka je i ove godine apsolutni favorit kada je u pitanju letovanje turista iz Srbije. Bez obzira da li birate sever i Halkidiki, ili se spuštate južnije ka ostrvima, pored standardnih priprema za putovanje, ove sezone je potrebno obratiti posebnu pažnju na jednog nezvanog gosta u Egejskom i Jonskom moru. U pitanju je riba lav (poznata i kao đavolja vatrena riba), invazivna vrsta koja je kroz Suecki kanal stigla iz Crvenog mora i zbog klimatskih promena i zagrevanja vode trajno se nastanila u Mediteranu.

Prelepa na oko, ali izuzetno opasna, ova riba postala je noćna mora za ekosistem, ali i potencijalna pretnja za neoprezne kupače.

Kako da je prepoznate i gde se najčešće krije?

Ribu lav je gotovo nemoguće pomešati sa bilo kojom drugom vrstom u Grčkoj. Njen izgled je spektakularan - telo joj je prekriveno naizmeničnim crvenim, smeđim i belim prugama, a oko tela se šire velika, raskošna peraja zbog kojih podseća na podvodnog pauna.

Dobra vest za porodice sa decom: Riba lav ne voli plićake sa peskom i retko ćete je videti na uređenim, peščanim gradskim plažama. Najčešće se zadržava:

• Oko kamenitih uvala i grebena.
• U pukotinama stena gde lovi sitnu ribu.
• Oko podvodnih olupina i stubova mola.

Aktivnija je u zoru i sumrak, dok se preko dana uglavnom skriva u senci stena, što znači da je najčešće mogu sresti ronioci, ljubitelji snorklinga (ronjenja na dah) i ribolovci koji pretražuju stenovite obale.

Gde je sve primećena u Grčkoj?

Na osnovu najnovije interaktivne mape sa globalne platforme iNaturalist, na kojoj naučnici i korisnici iz celog sveta prijavljuju susrete sa životinjama, jasno se vide zone visokog rizika, ali i potpuno bezbedne regije. Evo kakva je situacija:

• Halkidiki, Tasos i Olimpska regija (BEZBEDNO): Za turiste koji putuju na sever Grčke imamo odlične vesti! Iako se more generalno zagreva, Severni Egej je zimi i dalje previše hladan za opstanak ove ribe. Masovna pojava u ovim regijama trenutno nije moguća, pa kupači na severu za sada mogu da budu potpuno bezbrižni.
• Jonsko more (OPREZ! Hit destinacije za Srbe): Širenje ove ribe ka zapadu je uzelo maha. Zabeleženi su brojni primerci u vodama oko Zakintosa, Kefalonije i Itake. Počela je da se pojavljuje i oko Lefkade i južnije oko Krfa, posebno na stenovitim zapadnim obalama ovih ostrva.
• Dodekanezi i Južni Egej: Najveća koncentracija prijava je oko ostrva Rodos, Karpatos i Kasos. Ovde se riba lav već potpuno odomaćila i smatra se uobičajenom pojavom.
• Krit i Kikladi: Gotovo celokupna južna i istočna obala Krita beleži česte susrete, baš kao i popularna ostrva Naksos i Paros.

*Interaktivnu mapu možete pogledati OVDE.

Zašto je ubod toliko opasan i koji su simptomi?

Ova riba nije agresivna i nikada ne napada čoveka prva. Njene bodlje služe isključivo za odbranu. Do incidenata najčešće dolazi usled ljudske nepažnje: kada plivači slučajno zgaze na nju u vodi, oslone se na stenu na kojoj odmara ili kada podvodni ribolovci pokušaju da je uhvate.

Na leđima, trbuhu i analnom delu nalazi se do 18 oštrih bodlji koje su direktno povezane sa žlezdama koje luče jak neurotoksin.

Simptomi uboda uključuju:

• Trenutni, izuzetno oštar i pulsirajući bol koji se brzo širi kroz ekstremitet.
• Snažan otok, crvenilo i moguće krvarenje na mestu uboda.
• U težim slučajevima (ili kod osoba sklonih alergijama) može doći do sistemskih reakcija: mučnine, povraćanja, vrtoglavice, otežanog disanja, hladnog znoja, pa čak i privremene paralize mišića.

Napomena: Ubod je stravično bolan, ali u ogromnoj većini slučajeva nije smrtonosan za zdravog odraslog čoveka. Ipak, zahteva hitnu i pravilnu medicinsku pomoć!

Šta uraditi u slučaju uboda i koji MIT treba zaboraviti?

Ukoliko dođe do uboda, najvažnije je ne paničiti i odmah izaći iz vode kako bi se sprečilo utapanje usled šoka i bola. Zatim primenite sledeće korake:

• Vrela voda je spas: Otrov ribe lav je osetljiv na temperaturu (termolabilan), što znači da ga toplota uništava. Mesto uboda treba što pre potopiti u vrelu vodu - od 40°C do 45°C (koliko god možete da izdržite, a da ne izazovete opekotine) u trajanju od 30 do 90 minuta. Ovo će značajno ublažiti bol i razgraditi proteine otrova.
• Zaboravite na urin i sirće: Za razliku od opekotina meduze gde se često savetuje ispiranje sirćetom ili urinom, kod ribe lav to nema apsolutno nikakvog efekta i može samo dovesti do ozbiljne infekcije rane.
• Uklanjanje bodlji: Ako su delovi bodlji ostali u rani, pažljivo ih uklonite sterilnom pincetom. Nikako ne pokušavajte da ih istisnete prstima jer ćete otrov pogurati dublje u tkivo.
• Pravac kod lekara: Obavezno se obratite najbližoj ambulanti. Lekari će vam verovatno prepisati lekove protiv bolova, antibiotike i proveriti da li ste primili vakcinu protiv tetanusa.

Šta da radite ako je sretnete licem u lice?

Ukoliko uživate u plivanju i ronjenju i odjednom ugledate ribu lav, evo kako treba da postupite kako biste zaštitili sebe, ali i pomogli borbi protiv ove invazivne vrste:

• Zadržite distancu: Najvažnije pravilo! Ne pokušavajte da je dodirnete, uplašite ili ulovite mrežicom. Riba lav je spora i mirna, ali će refleksno podići svoje otrovne bodlje pravo ka vama ako se oseti ugroženo.
• Fotografišite je (iz daljine): Ako imate vodootporni telefon ili podvodnu kameru, zabeležite njen položaj. Fotografija je krunski dokaz za biologe koji prate njeno kretanje.
• Prijavite susret naučnicima: Upravo uz pomoć turista nastaju mape njenog širenja! Svoj susret i sliku možete prijaviti na globalnoj aplikaciji iNaturalist ili kontaktirati grčku ekološku organizaciju iSea koja vodi evidenciju o stranim vrstama u njihovom moru.
• Obavestite lokalce: Čim izađete iz vode, prijavite lokaciju gde ste je videli spasiocima na plaži, radnicima obližnjeg bič-bara ili lokalnom ronilačkom centru kako bi drugi kupači bili obavešteni da budu na oprezu.

Ekološka katastrofa, ali i vrhunski specijalitet!

Osim što kvari odmor turistima, riba lav predstavlja ogromnu pretnju za grčko more jer u njemu nema prirodnih neprijatelja. Izuzetno je proždrljiva i u stanju je da pojede neverovatne količine autohtone sitne ribe, čime direktno ugrožava podvodni ekosistem i opstanak lokalnih ribara.

Kako bi se izborili sa ovim problemom, Grci su pokrenuli fantastične inicijative pod parolom: "Pojedi je da bi je pobedio". Ribari je danas namerno love, a mnoge ekskluzivne i tradicionalne taverne su je uvrstile u svoj meni.

Da li sme da se jede? Apsolutno! Otrov se nalazi isključivo i samo u bodljama. Kada iskusni kuvar ili ribar bezbedno odstrani bodlje, meso ribe lav je belo, mekano, izuzetno ukusno (podseća na oradu ili brancin) i potpuno bezbedno za jelo. Ako je vidite na meniju tokom letovanja - slobodno je naručite.

Dobićete nezaboravan obrok, a usput ćete dati svoj doprinos očuvanju grčkog mora!

Bonus video:

(Espreso/ T.M.)