"AKO IH IMAJU, POBRINUĆEMO SE ZA TO": Amerika istražuje iransko oružje na Kubi, hitno se oglasio Tramp!

Sjedinjene Države istražuju da li Iran skladišti bespilotne letelice na Kubi, potvrdio je u ponedeljak američki predsednik Donald Tramp.

Njegova administracija proverava navode da Teheran na ostrvu drži dronove, a moguće i projektile, te je upozorio da će Vašington delovati ako se informacije pokažu tačnim, piše Euronews.

Na novinarsko pitanje o obaveštajnom izveštaju koji na to ukazuje, Tramp je iz Ovalnog kabineta direktno odgovorio: "Ako ih imaju, a vrlo je moguće da ih imaju, pobrinućemo se za to".

Predsednik je dodao da bi ostrvo moglo da skriva i iranske projektile, što je, kako je rekao, predmet istrage njegove administracije.

Tramp nije ponudio nikakve fotografije, obaveštajne dokumente ni detalje o broju, modelu ili lokaciji navodne opreme. Pitanje koje je podstaklo njegove izjave postavio je novinar medijske kuće bliske konzervativnim stavovima, pozivajući se na prethodno neobjavljen izveštaj.

Spomenuo je i da se državni sekretar Marko Rubio nalazio u susednoj prostoriji, čime je stavio do znanja da se Stejt department već bavi tim pitanjem.

Zasad je potvrđeno samo da je Vašington pokrenuo istragu, a ne i da oružje zaista postoji ili predstavlja neposrednu pretnju.

Kuba se još nije oglasila o tvrdnjama američkog predsednika.

Pojačan pritisak na Havanu

Trampove izjave dolaze u vreme pojačanog pritiska na Havanu. Stejt department nedavno je na spisak sankcionisanih subjekata povezanih sa kubanskom vladom dodao deset kompanija, među kojima su Enetec S.A. i Coreydan S.A. koje trguju gorivom, kao i poslovne grupe Gecomex i Gemar. Taj potez opisan je kao deo inicijative za suzbijanje "zlonamernih aktivnosti kubanskog režima".

U junu su sankcije već pogodile kubanskog predsednika Migela Dijaza-Kanela, nekoliko članova njegove porodice i pukovnika Alehandra Kastra Espina, sina bivšeg predsednika Raula Kastra.

Kastro Espin je u SAD suočen i sa optužnicom Ministarstva pravde zbog rušenja dva mala aviona kojima su 1996. upravljali kubanski prognanici, pri čemu su poginule četiri osobe.

Uz embargo koji traje više od šest decenija, Trampova administracija je od početka godine uvela i energetsku blokadu. Kubanske vlasti tu blokadu povezuju sa ovogodišnjim čestim nestancima struje širom zemlje, od kojih se poslednji dogodio prošlog petka.

Izveštaj o iranskim i ruskim dronovima

Istovremeno, analiza portala Aksios, koju prenose brojni mediji, tvrdi da je kubanski režim od 2023. godine nabavio više od 300 vojnih dronova ruskog i iranskog porekla. U analizi stoji da Revolucionarne oružane snage Kube proučavaju moguću upotrebu tih sistema protiv američkih ciljeva, poput pomorske baze Gvantanamo ili objekata u Ki Vestu na Floridi.

U samom izveštaju se upozorava da je prikazivanje naoružanih dronova kao odbrambenih sredstava više jezička manipulacija nego standardna vojna doktrina. Takođe se naglašava da je raspoređivanje tih sistema rezultat višegodišnjeg planiranja, a ne improvizovani odgovor na nedavne tenzije sa Vašingtonom.

Senke Hladnog rata

Cela situacija podseća na istorijske tenzije. U februaru 1962. godine Vašington je uveo finansijski i trgovinski embargo protiv Kube, koji je i danas na snazi, kao odgovor na približavanje Fidela Kastra Sovjetskom Savezu.

Samo nekoliko meseci kasnije, u oktobru 1962. godine, SAD su na Kubi otkrile postrojenja za sovjetske nuklearne projektile, što je svet na dve nedelje dovelo na ivicu nuklearnog rata. Ta kriza, poznata kao Kubanska raketna kriza, na kraju je okončana pregovorima.

Bonus video:

(Espreso/ Mondo/ Mihajlo Sfera/ Prenela: T.M.)