Nemačka sprema veliku promenu u svojim prodavnicama! Sindikati upozoravaju na posledice, crkve protiv predloga

Posle biblioteka, pekara i poslastičarnica, i maloprodajni sektor želi da se izbori za pravo rada nedeljom. Dobija podršku od Odbora za ekonomska pitanja Bundestaga. Crkve i sindikati kritički gledaju na predlog.

Nakon što je nemačka vlada objavila da će bibliotekama, pekarama i poslastičarnicama takođe biti dozvoljeno da rade nedeljom, debata o opštem radnom vremenu prodavnica vikendom sada dobija na zamahu. Odbor za ekonomska pitanja Bundestaga pozvao je na značajno ublažavanje trenutne zabrane rada nedeljom.

„Bundestag odlučuje o nedeljnom radnom vremenu zaposlenih, a savezne države odlučuju o nedeljnom radnom vremenu prodavnica“, rekao je predsednik odbora Kristijan fon Šteten za tabloid Bild. „U oba slučaja, ja sam za velikodušno produženje postojećih pravila“, rekao je političar CDU-a.

Dobro za ekonomiju

Koordinator za turizam savezne vlade Kristof Plos (CDU) takođe podržava ideju i kaže da je to dobro za nemačku ekonomiju. On je za list Funke rekao: „Da li će se turisti odlučiti da posete Nemačku takođe zavisi od atraktivnih prodavnica i opcija za kupovinu.“ Dodao je da može „vrlo dobro da razume argumente maloprodajnog sektora iz perspektive turističke politike“.

Plos je dalje rekao da trenutna pravila datiraju iz vremena „kada kupovina preko interneta nije postojala“. „Fleksibilnije radno vreme bi omogućilo nemačkim trgovcima da ostanu konkurentni sa onlajn prodavnicama koje su dostupne u svakom trenutku“, smatra on. Pored toga, liberalnija pravila bi „dala novi podsticaj centrima nemačkih gradova“.

Manje dobro za zaposlene

S druge strane, Silke Cimer iz sindikata Ver.di je rekla: „Predlog Nemačke konfederacije sindikata (HDE) da se potpuno ukinu nedeljni praznici u maloprodaji bio je samo pitanje vremena, nakon što je savezna vlada već najavila dodatni nedeljni rad za pekare i poslastičarnice.“ Dodala je da je to „pogrešan pristup koji je štetan za radnike“. Nedelja, istakla je, „je jedini slobodan dan za zaposlene koji mogu pouzdano da planiraju unapred i tokom kojeg imaju vremena da se fizički i mentalno odmore od ovog zahtevnog posla.“

Cimer je naglasila da duže radno vreme prodavnica neće automatski doneti veći saobraćaj niti oživeti gradske centre. „Naprotiv, to je moćan instrument u tržišnoj konkurenciji koji koristi velikim trgovinskim lancima. Dovodi do pomeranja saobraćaja iz ruralnih područja u gradove i od malih i srednjih preduzeća ka maloprodajnim gigantima, koji mogu mnogo lakše da organizuju nedeljni rad.“ Rezultat, upozorila je, biće „sve mračniji gradski centri sa istim lancima prodavnica“.

Savezne države odgovorne za radno vreme prodavnica

Nova debata pokrenuta je najavom savezne vlade da će produžiti radno vreme pekara i poslastičarnica nedeljom. Prema dokumentu sa odlukama vladajuće koalicije, produženo nedeljno radno vreme „za pekare, poslastičarnice i biblioteke“ trebalo bi da stupi na snagu od 1. januara 2027. godine. U nacrtu Ministarstva rada navodi se da bi pekare mogle da rade najviše osam sati nedeljom, a javne biblioteke šest sati.

Od reforme nemačkog federalnog sistema iz 2006. godine, savezne države su bile odgovorne za određivanje radnog vremena prodavnica. Većina je od tada liberalizovala propise, dozvoljavajući prodavnicama da budu otvorene 24 sata dnevno radnim danima.

Samo Bavarska i Sarland još uvek imaju zakone zasnovane na prethodnom saveznom zakonu. Oni zahtevaju od vlasnika prodavnica da zatvore u 20 časova.

U svim saveznim državama, prodavnicama je dozvoljeno da se nedeljom otvaraju samo u izuzetnim slučajevima, kao što su posebno određene nedelje za rasprodaju. Trgovinska udruženja su ranije pozivala na potpuno ukidanje ograničenja za otvaranje prodavnica nedeljom.

Crkve su takođe protiv predloga.

Nemačko socijalno udruženje (SoVD) je takođe protiv ublažavanja propisa o neradnom nedeljom. Nedelja je mnogo više od ekonomskog faktora – „to je neophodan dan za odmor, porodicu i društveni kontakt“, rekla je izvršna direktorka Mihaela Engelmajer za list Funke grupe. Nedeljni rad je neophodan „tamo gde služi pružanju osnovnih javnih usluga“, na primer u zdravstvu, policiji ili saobraćaju. „U svim ostalim oblastima mora ostati izuzetak“, naglasila je Engelmajer.

Evangelistička crkva u Nemačkoj takođe je upozorila na opasnosti od fleksibilnijeg radnog vremena prodavnica. „Slobodna nedelja je vrednost za celo naše društvo - bez obzira na to da li neko veruje u Boga ili ne“, izveštava portparol Evangelističke crkve u Nemačkoj (EKD), list Rheinische Post.

On naglašava da je potreban jedan dan u nedelji u kojem što više ljudi može imati slobodno vreme u isto vreme. „Nedelja stvara prostor za porodicu, prijateljstva, komšije i volonterski rad. Posebno u vremenima krize, ovo jača društvene veze i daje ljudima novu snagu. Na kraju krajeva, celo naše društvo, ali i svet rada, ima koristi od ovoga“, kaže portparol EKD.

Katolički radnički pokret u Nemačkoj (KAB) je ranije dao sličnu izjavu. Ovo udruženje je nedelju bez kupovine opisalo kao preko potrebnu pauzu - za zaposlene, potrošače, kao i za životnu sredinu i klimu. „To nije relikt prošlih vremena, već unapred određeno vreme za odmor i psihološku regeneraciju.“

Bonus video:

(Espreso/ Blic/ DW/ Prenela: T.M.)