ISKOPALI "DRUGU DRŽAVU" ISPOD PLANINE, NIKO NIJE NI PRIMETIO! Mreža tunela duga 2.000 kilometara ostavlja BEZ DAHA

Dok putujete vozom kroz švajcarske Alpe, u jednom trenutku veličanstveni planinski vrhovi i pejzaži nestaju sa prozora. Zameniće ih mrak i sopstveni odraz u staklu, dok se kompozicija kreće kroz kilometre stena, duboko ispod površine zemlje. Za većinu turista ovo je tek obična, mračna faza putovanja, ali malo ko je svestan da se u tom momentu nalazi unutar jednog od najambicioznijih infrastrukturnih i ekoloških poduhvata na Starom kontinentu.

Ispod masivnih planina Švajcarske razvijena je fascinantna podzemna imperija. Razlog njene izgradnje nije bio samo komfor i brzina, već strateška odluka da se Alpi spasu od najezde teških kamiona, smoga i toksičnih izduvnih gasova.

Džinovski lavirint od stena

Švajcarska mreža tunela je prosto neverovatna – država raspolaže sa preko 1.400 tunela čija ukupna dužina iznosi više od 2.000 kilometara. Ovaj podzemni sistem ne čine samo železnički i drumski prolazi, već i složena infrastruktura namenjena energetskim sistemima i vodovodu.

Projekat NRLA: Glavnu okosnicu ove mreže čini projekat "Nova železnička veza kroz Alpe". U pitanju su tri gigantska bazna tunela: Lotschberg, Gotard i Ceneri, projektovani tako da vozovi kroz planinske masive prolaze potpuno ravnom trasom, bez uspona.

Svetski rekorder: U ovom sistemu posebno mesto zauzima Gotardski bazni tunel. Sa svojom dužinom od 57 kilometara, on zvanično drži titulu najdužeg železničkog tunela na planeti, a putničke kompozicije kroz njega prolete za svega 20 minuta.

Švajcarska vizija

Iako ove podzemne rute drastično skraćuju vreme putovanja i savršeno povezuju severni i južni deo Evrope, udobnost putnika bila je u drugom planu. Ključna ideja švajcarske vlade bila je da se kompletan teretni saobraćaj sa autoputeva preseli na šine. Na taj način su osetljive alpske doline spasene od kolona šlepera, a priroda je konačno prodisala.

Decenijama unazad, kroz Alpe su tutnjale stotine hiljada teških kamiona. Njihovi dizel motori stvarali su nesnosnu buku, zagađivali vazduh u uskim kotlinama i izazivali česte saobraćajne nesreće. Zbog toga su građani Švajcarske još devedesetih godina na referendumu izglasali takozvanu "Alpsku inicijativu", obavezavši državu da dugolinijski transport robe prebaci na ekološki prihvatljivu železnicu.

Računica čiste ekologije: Izgradnja potpuno ravnih tunela omogućila je teretnim vozovima da prevoze znatno veće količine robe uz minimalan utrošak struje, jer više nema teških uspona. Evropske analize pokazuju da železnički transport troši čak pet puta manje energije po toni robe u odnosu na kamione, dok je emisija štetnih gasova sa efektom staklene bašte manja za četiri puta.

Vozovi pobedili drumske krstarice

Da bi naterala kompanije da pređu na pruge, Švajcarska je uvela i posebne takse za teška teretna vozila, koje se naplaćuju po svakom pređenom kilometru. Rezultati ove politike su impresivni:

• Danas se čak 72 odsto ukupnog tereta koji prelazi Alpe prevozi vozovima.
• Tokom 2018. godine preko Alpa je prošlo oko 941.000 kamiona, što je pad za skoro trećinu u odnosu na 2000. godinu.

Ipak, švajcarske vlasti smatraju da posao nije gotov. Preko planinskih prevoja i dalje prođe oko 880.000 šlepera godišnje, što je i dalje iznad strogog ekološkog cilja koji je država sebi zacrtala.

Najveći izazov - 28 miliona stena

Sama gradnja ovih tunela bila je nezapamćen građevinski izazov. Samo tokom iskopavanja Gotardskog baznog tunela izvučeno je 28 miliona tona stena, a utrošene su i gigantske količine betona. Kako bi se priroda maksimalno zaštitila tokom radova, primenjene su stroge ekološke mere:

• Sav iskopani materijal prevozio se isključivo železnicom ili brodovima, a ne kamionima.
• Građevinske mašine su morale da imaju posebne filtere za čestice, a sve otpadne vode su prečišćavane pre ispuštanja.

Nakon završetka radova, država je kompletno obnovila rečna korita, uredila potoke i ponovo podigla tradicionalne suvozide kako bi gmizavci i sitne životinje dobili nova prirodna staništa.

Podzemni štit protiv klimatskog haosa i lekcija za ostatak sveta

Ove podzemne rute pokazale su se i kao genijalan štit protiv klimatskih promena. Tuneli i bezbednosne galerije uspešno štite pruge i puteve od razornih lavina, odrona i klizišta. Sa sve učestalijim vremenskim nepogodama, ova podzemna mreža garantuje da će ključne evropske saobraćajnice ostati u funkciji čak i kada su površinski putevi potpuno blokirani.

Ovaj sistem je rezultat višedecenijskog planiranja, političkog dogovora i stabilnog finansiranja. Švajcarski model danas detaljno proučavaju stručnjaci širom sveta koji traže lek za zagušene autoputeve i zagađenje. Ipak, kako prenosi CNN, sami tuneli nisu čudotvorno rešenje – pravi efekat nastaje tek kada se prokopane cevi kombinuju sa masovnim ulaganjem u železnicu i oštrim ekonomskim merama koje destimulišu drumski transport robe.

Bonus video:

(Espreso/ Blic/ CNN/ Prenela: T.M.)