POJAVILA SE OPASNA "BAKTERIJA KOJA JEDE MESO"! Plaže širom Evrope se zatvaraju - može da izazove i SEPSU!

Milioni ljudi hrle ka moru, ali bakterija Vibrio, poznata kao „bakterija koja jede meso“, podstaknuta klimatskim promenama, već je dovela do zatvaranja plaža u Španiji i izazvala zabrinutost širom Mediterana.

Među turistima i kupačima raste zabrinutost zbog širenja bakterija u moru, koje su već dovele do zatvaranja nekoliko plaža u Španiji. Poslednjih godina na različitim delovima evropske obale zabeležene su epizode zagađenja i zdravstvena upozorenja koja su rezultirala ograničenjem pristupa moru, u kontekstu sve viših temperatura vode i rastućeg turističkog pritiska.

„Mediteran nam pokazuje kako izgleda topliji svet“, rekao je za Euronews Hatim Aznague, analitičar za projekte, klimatsku akciju i energetsku otpornost pri Uniji za Mediteran.

Pretnja „bakterije koja jede meso“

Posebnu zabrinutost izaziva bakterija Vibrio, u javnosti poznata kao „bakterija koja jede meso“. Reč je o mikroorganizmu koji se prenosi vodom i prirodno nastanjuje morska i bočata područja, naročito tamo gde se reke ulivaju u more. Prema Evropskoj agenciji za bezbednost hrane (EFSA), „Vibrio je vodena bakterija koja se može pronaći u morskim plodovima“, a pojedini sojevi mogu izazvati bolesti u rasponu od gastroenteritisa do teških, pa čak i smrtonosnih infekcija.

Među najznačajnijim vrstama u Evropi su Vibrio vulnificus, Vibrio parahaemolyticus i određene varijante Vibrio cholerae.

EFSA upozorava da se infekcije mogu preneti konzumiranjem sirovih morskih plodova ili kontaktom otvorenih rana sa morskom vodom. Organizacija Gavi pojašnjava da je „Vibrio bliski srodnik bakterije koja izaziva koleru, iako ove dve vrste uzrokuju veoma različite bolesti“.

U težim slučajevima infekcija može dovesti do nekrotizirajućeg fasciitisa, stanja u kojem se tkivo oko rane veoma brzo razgrađuje. Bakterija može dospeti i u krvotok i izazvati sepsu, a u nekim slučajevima pacijentima je potrebna amputacija zahvaćenog uda.

Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) takođe je upozorio na „povećan rizik od infekcija bakterijom Vibrio tokom letnje sezone“, naročito za vreme toplotnih talasa i u plitkim priobalnim vodama. Rizik nije samo zdravstveni već i ekološki: ove bakterije uspevaju u okruženju u kojem je narušena prirodna ravnoteža morskog ekosistema.

Idealni uslovi za širenje patogena

Ovaj fenomen je posebno vidljiv u Sredozemnom moru, koje naučnici smatraju jednim od područja najizloženijih globalnom zagrevanju. Aznague upozorava da nije reč o izolovanom, već o strukturnom problemu.

„Važno je naglasiti da Mediteran nije žrtva klimatskih promena, već njihov predokus. To je jedno od mora koja se najbrže zagrevaju na planeti.“

Analitičar ističe da rast temperature mora, u kombinaciji sa zagađenjem i smanjenim salinitetom u priobalnim područjima, stvara idealne uslove za širenje patogena.

„Toplija voda, naročito tamo gde je manje slana, na rečnim ušćima i u lagunama koje su sa njima povezane, pogoduje razvoju patogenih bakterija.“

Nedavni izveštaji EFSA upozoravaju da se „očekuje porast prisustva bakterija Vibrio u morskim plodovima širom sveta i Evrope zbog klimatskih promena“, posebno u vodama niskog saliniteta i estuarijima. Mediteran, pod snažnim turističkim pritiskom i ubrzanim zagrevanjem, tako postaje jedno od ključnih područja ove biološke transformacije.

Ekonomski udar koji direktno pogađa turizam

Pored zdravstvenog rizika, širenje bakterije Vibrio ima i direktne ekonomske posledice. Aznague to sažima veoma jasno:

„Na našim obalama, obala nije deo privrede - ona jeste privreda.“

Zatvaranje plaža ili izdavanje zdravstvenih upozorenja usred turističke sezone direktno pogađa jedan od najvažnijih pokretača evropske ekonomije – turizam vezan za plaže i more.

Mediteran je najposećenija turistička regija na svetu, što dodatno povećava posledice svakog privremenog zatvaranja. Hoteli, restorani i lokalne privrede direktno zavise od stabilnosti priobalnog područja, koje je sada ugroženo sve učestalijim biološkim pojavama.

Prema EFSA, rast temperatura i ekstremni vremenski događaji povećavaju broj područja izloženih riziku, dok antimikrobna otpornost otkrivena kod nekih sojeva predstavlja dodatni razlog za zabrinutost u oblasti javnog zdravlja.

Rizik sadašnjosti, a ne budućnosti

Za Uniju za Mediteran ovaj problem više ne pripada klimatskoj budućnosti, već sadašnjosti. Ovo more deluje kao globalni termometar koji pokazuje šta bi tokom narednih decenija moglo da se dogodi i u drugim regionima sveta.

Rešenje, smatra Aznague, leži u jačoj saradnji i koordinisanom delovanju.

„Nije prihvatljivo praviti ustupke kada je reč o našem zdravlju ili klimi.“

U tom kontekstu, bakterija Vibrio nije samo rastuća zdravstvena pretnja, već i pokazatelj morskog ekosistema koji prolazi kroz dramatičnu transformaciju.

Kako zaključuje Aznague:

„Bakterije nisu priča - one su glasnici. Prava priča je more koje je zbog toplote i zagađenja izgubilo svoju ravnotežu.“

Bonus video:

Espreso/nova/TM