NA DANAŠNJI DAN JE POČELA NAJVEĆA KOPNENA INVAZIJA U ISTORIJI: Hitler imao jasan plan, a Staljin...

Najveća kopnena invazija u istoriji čovečanstva – operacija Barbarosa – započeta je na današnji dan pre tačno 85 godina.

Dve sile – Treći Rajh i Sovjetski Savez – potpisale su 21. avgusta 1939. godine Sporazum o nenapadanju, poznatiji kao Sporazum Ribentrop-Molotov. Međutim, nakon velikih uspeha nacističke vojske u prve dve godine Drugog svetskog rata, Adolf Hitler započeo je pripreme i za napad na SSSR.

Od svog političkog uspona Hitler je Jevreje krivio za „boljševizam“ i najavljivao je krstaški rat protiv komunističkog SSSR i „svetskog jevrejstva“. Osim toga, Slovene je smatrao nižom rasom i njegov plan je bio da sve slovenske narode potčini i pretvori u radnu snagu. Uprkos tome, ali i brojnim upozorenjima, Josif Visarionovič Staljin i njegovi saradnici kao da nisu verovali da se napad zaista sprema.

„Prvog juna 1941, prema podacima Obaveštajne uprave, prema Sovjetskom Savezu bilo je istureno 120 nemačkih divizija. Do juna 1941. Nemačka je povećala brojno stanje svojih jedinica na 8 miliona 500 hiljada ljudi. U odnosu na 1940. taj porast je iznosio 3 miliona 550 hiljada vojnika, odnosno, ukupno je dostizao 214 divizija. U isto vreme mi smo, ne računajući regrutovanje dopunskih kontigenata imali preko 5 miliona boraca. Hitler je zaključio da je nastupio povoljan trenutak za napad na Sovjetski Savez“, napisao je maršal Georgij Žukov u knjizi „Uspomene i razmišljanja“ i dodao:

„Da li je rukovodstvo Narodnog komesarijata za odbranu moglo blagovremeno da otkrije dolazak neprijateljskih trupa na granicu SSSR, neposredno u polazne rejone, odakle je počela njihova invazija 22. juna? U ondašnjim uslovima to je bilo veoma komplikovano.“

Napad nemačke vojske na Sovjetski Savez počeo je u 3.15 sati 22. juna 1941.

„Adolf Hitler, nakon što je kritikovao Sovjetsku Rusiju u proglasu pročitanom celom svetu na radiju u cik zore, objavio je rat Rusiji i naredio nacističkim armijama da marširaju ka Sovjetskom Savezu duž 1.500 milja dugačkog fronta. Finska i Rumunija marširaju uz Nemačku. Hitler je rekao da mu je dosta ruskog kršenja granice i pohvalio je vojsku Rajha koja je ređala samo pobede od septembra 1939. Ministar propagande Jozef Gebels pročitao je proklamaciju, a onda je ministar spoljnih poslova Joakim fon Ribentrop pročitao formalnu objavu rata protiv države s kojom se Nemačka obavezala na 10-godišnji pakt o nenapadanju pre manje od dve godine. Minutima kasnije londonski radio javio je da je objava rata izdata Moskvi. Rimski radio javio je da će italijanska armija biti spremna da asistira nemačkoj“, objavljeno je 23. juna u listu Filadelfija inkvajerer (The Philadelphia Inquirer).

„Nemačke oružane snage, koje su 22. juna 1941. prešle sovjetsku granicu, bile su tada najmodernije i najbolje pripremljene i po naoružanju i po organizaciji, s velikim iskustvom iz dotadašnjih ratova u Evropi. Udarna snaga nemačke kopnene vojske bile su tenkovske jedinice, ukupno 21 divizija. Nemačka je 1941. imala 5.262 tenka, od kojih je 3.332 upotrebljeno protiv Sovjetskog Saveza. Za neposrednju saradnju s oklopnim jedinicama nemačka vrhovna komanda raspolagala je s 14 motorizovanih divizija. Oružane snage imale su 124 pešadijske divizije, 6 brdskih divizija i 1 SS-policijsku diviziju, ukupno 131 dobro opremljenu diviziju. Zatim, postojala je još 31 posadna divizija s ograničenom borbenom sposobnošću, namenjena za izdvršenje lakših zadataka. Imali su i jednu konjičku diviziju“, piše u knjizi grupe autora Drugi svetski rat iz 1980.

„Kao što je već poznato, Hitler je imao loše mišljenje o odbrambenoj sposobnosti SSSR. Njegova ocena počivala je delom na – manje ili više tačnim – podacima o slavom kvalitetu sovjetskog komandnog kadra i naoružanja. Drugim delom je, međutim, počivala na neosnovanom mišljenju o komunističkom teroru nad narodom i na proceni kvantiteta i kvaliteta rezervi i naoružanja Crvene armije“, navodi se u knjizi i dodaje:

„Rat sa Sovjetskim Savezom trebalo je završiti tokom 1941. jer su Nemci imali na umu da će Britanija i Sjedinjenje Američke Države stalno jačati. Iz dokumentacije se može videti da su smatrali da je dovoljno od osam do deset nedelja da se završi rat sa Sovjetskim Savezom. Kako su mislili da se u tako kratkom roku može pobediti velika sila sa tako prostranom teritorijom kao Sovjetski Savez? U nedelju 22. juna 1941. rano ujutru definitivno je poništen nemačko-sovjetski sporazum o nenapadanju iz 1939. Na dan kad su 1812. Napoleonove trupe u pohodu na Moskvu prešle reku Njemen, na dan kad je 1940. Francuska popisala kapitulaciju, Hitlerova armija i avijacija prekinule su mir na zapadnoj granici SSSR. Počela je operacija Barbarosa. Većina mostova preko graničnih reka odmah je pala u ruke Nemaca. Granične delove Crvene armije iznenadila je artiljerijska vatra i bombardovanje iz vazduha, stotine sovjetskih aviona uništeno je na zemlji. Tehnički, ali pre svega psihički, sovjetske armije nisu bile spremne za rat, i to uprkos mnogim upozorenjima koje je Staljin dobio ne samo od vlastite obaveštajne službe nego i iz inostranstva. Gotovo da je potpuno izostala koordinacija odbrane, što je delom bila posledica i organizacije Crvene armije u kojoj je između vrhovne komande i pojedinih komandanata nedostajala prirodna spona. Rat je počeo svom silinom, ali je Moskva u to jedva poverovala. Nisu li to – pretpostavljao je Staljin – bile provokacije nemačkih generala da se Sovjetski Savez privoli na rat? Tek u 7.15, kad su se borbe razvijale već nekoliko sati, sovjetski je generalštab naredio da se neprijateljske jedinice napadnu i unište ako pređu granicu.“

Napadom na SSSR započet je najkrvaviji deo najvećeg sukoba u istoriji. Operacija Barbarosa trajala je do 5. decembra 1941. i smatra se najvećom ofanzivom u istoriji, sa oko 10 miliona boraca u početnoj fazi i od 5 do, prema nekim procenama, čak 8 miliona žrtava tokom 5 meseci i 13 dana borbi.

Nacističke trupe su u prvo vreme rata protiv Sovjetskog Saveza imale velikih uspeha, ali se vremenom, najkasnije nakon poraza kod Staljingrada 2. februara 1943, sve potpuno preokrenulo. Postalo je jasno da su Hitlerovi planovi o brzom osvajanju SSSR potpuno propali i započet je kontranapad“.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf Nauka)