DŽINOVSKA MRLJA IZMEĐU DVE ZEMLJE DUGAČKA 8.850 KM SE VIDI IZ SVEMIRA! Za jedno objašnjenje NE POSTOJI (VIDEO)

Ogromna smeđa mrlja, vidljiva čak iz svemira i duga oko 8.850 kilometara, povezivala je Afriku i Ameriku preko Atlantskog okeana. Satelitski snimci pokazali su da nije reč ni o kopnu ni o zagađenju, već o najvećoj svetskoj nakupini morskih algi, koja je 2025. godine dostigla rekordne razmere.

Ovaj fenomen poznat je naučnicima kao Veliki atlantski pojas sargasuma (Great Atlantic Sargassum Belt) – ogromna masa plutajućih makroalgi vrste sargassum koja se proteže od zapadne obale Afrike do Meksičkog zaliva.

Prema istraživačima sa Univerziteta Južne Floride u SAD, koji ovaj pojas prate pomoću NASA satelita, u maju 2025. godine masa sargasuma dostigla je 37,5 miliona tona, što predstavlja istorijski rekord.

Šta je ta smeđa mrlja u Atlantiku?

Smeđa mrlja zapravo je Veliki atlantski pojas sargasuma. Nije reč o pesku, zagađenju ili prašini, već o ogromnoj količini morske makroalge koja pluta na površini okeana. Njene nakupine su toliko velike da se mogu videti iz svemira i predstavljaju najveću koncentraciju algi na planeti, piše N1info.ba.

Prema studiji objavljenoj 2019. godine u naučnom časopisu Science, koju je predvodio istraživač Mengqiu Wang sa Univerziteta Južne Floride, ovaj pojas predstavlja najveće cvetanje makroalgi na svetu.

Fenomen u ovim razmerama počeo je da se formira 2011. godine, a od tada se pojavljuje gotovo svake godine tokom proleća i leta na severnoj hemisferi, pri čemu vremenom postaje sve veći.

Šta je makroalga?

Da bismo razumeli sargasum, potrebno je znati šta je makroalga. To je alga dovoljno velika da se može videti golim okom, za razliku od mikroskopskih mikroalgi. Sargasum je jedna od takvih algi - živi u vodi i raste u velikim plutajućim „tepisima“ koji funkcionišu kao pravi pokretni ekosistemi usred okeana.

Iako vrši fotosintezu i proizvodi kiseonik poput biljaka, sargasum nije prava biljka jer nema korenje, stabljiku ni cvetove. Pripada posebnoj grupi organizama.

Na površini ostaje zahvaljujući malim mehurićima ispunjenim gasom koji mu služe kao plovci. Njegove plutajuće mase predstavljaju stanište i sklonište za ribe, morske kornjače i druge morske životinje.

Koristan i štetan u isto vreme

Najzanimljivije je to što sargasum nije isključivo štetan - sve zavisi od toga gde se nalazi.

Na otvorenom moru ima važnu ekološku ulogu. Služi kao sklonište i mesto za razmnožavanje kornjača, riba, beskičmenjaka i ptica, a fotosintezom proizvodi i kiseonik, što doprinosi zdravlju okeanskog ekosistema.

Problem nastaje kada se ogromne količine algi približe obali.

Tada iste te alge mogu da otežaju kretanje i disanje pojedinih morskih vrsta. Kada potonu u velikim količinama, mogu da uguše korale i vegetaciju na morskom dnu.

Drugim rečima, isti organizam može imati potpuno suprotne efekte, u zavisnosti od mesta na kojem se nagomila.

Problem koji stiže na plaže

Za stanovnike obale i turističke destinacije, problem je veoma konkretan.

Kada se velike količine sargasuma natalože na plaži i počnu da trule, oslobađa se vodonik-sulfid, gas karakterističnog mirisa pokvarenih jaja. Osim što je veoma neprijatan, može izazvati respiratorne tegobe i oterati turiste, što direktno pogađa lokalnu ekonomiju.

Na plažama Kariba i istočne obale Floride ovo je poslednjih godina postao ozbiljan i ponavljajući problem.

Važno je naglasiti da se ne radi o nekoj dalekoj ili teorijskoj opasnosti, već o konkretnom zdravstvenom i ekološkom izazovu kada dođe do masovnog nagomilavanja i raspadanja algi.

Gradovi i hoteli u pogođenim regionima suočavaju se sa velikim teškoćama u uklanjanju ogromnih količina sargasuma koje dospevaju na obalu.

Zašto sargasum nastavlja da raste?

Nauka još nema potpuno objašnjenje za ovaj fenomen.

Tačan uzrok nekontrolisanog rasta pojasa sargasuma nije poznat, ali naučnici ukazuju na nekoliko mogućih faktora. Jedan od njih je povećana količina hranljivih materija koje dospevaju u okean iz poljoprivrednih đubriva, velikih reka i drugih izvora. Što je više hranljivih materija u vodi, to alge imaju više „hrane“ za rast.

Među potencijalnim izvorima navode se i reke poput Amazona, procesi izdizanja dubokih okeanskih voda na površinu, kao i taloženje materija iz atmosfere.

Drugi faktor su promene u okeanskim strujama, kao i činjenica da sargasum brže raste kada je temperatura površine mora normalna ili nešto niža od proseka.

Kombinacija svih ovih faktora pomaže da se objasne rekordne količine zabeležene poslednjih godina.

Šta nas očekuje u budućnosti?

Stručnjaci smatraju da će velike epizode nagomilavanja sargasuma na plažama Kariba i istočne Floride verovatno nastaviti da se dešavaju, jer se pojas i dalje kreće ka zapadu pod uticajem okeanskih struja.

To, međutim, ne znači da se ništa ne može preduzeti.

Satelitsko praćenje omogućava naučnicima da predvide kada i gde će sargasum stići, što lokalnim zajednicama i vlastima daje vremena da organizuju čišćenje i upravljanje plažama.

Na kraju, ovaj ogromni smeđi pojas predstavlja snažan podsetnik da su svi okeani međusobno povezani i da promene na jednom kraju planete mogu imati veoma vidljive posledice na drugoj strani Atlantika.

Bonus video:

(Espreso/ Nova/ Prenela: T.M.)