AJKULA UOČENA KOD JEDNOG OD OMILJENIH LETOVALIŠTA SRBA! Velika bela kružila oko ljudi: "PRSTI MI SU SE TRESLI..."

Dok su olupinu potopljenog broda u blizini obale Sicilije čistili od mreža, grupa ronilaca doživela je zapanjujući susret - snimili su veliku belu ajkulu.

Ronilac Derk Remers i njegove kolege krenuli su u akciju čišćenja, ali su prisustvovali nečemu što će pamtiti ceo život. Naime, dok su se spuštali na oko 40 metara dubine u Sicilijanskom moreuzu, iz plavetnila se pojavila velika bela ajkula, izveštava Juronjuz.

Remers je brzo zgrabio kameru i zabeležio prizor za koji se veruje da je prvi podvodni snimak odrasle velike bele ajkule u njenom prirodnom staništu u Sredozemlju. Iako su retka viđenja sa površine povremeno beležena, podvodni susreti koje su snimili ronioci do sada nisu bili poznati.

"Šokirani i zadivljeni"

Jedinstveni susret dogodio se tokom misije uklanjanja odbačenih ribarskih mreža u organizaciji fondacije Helti Sīs, zajedno sa organizacijama Goust Dajving i Društvom za dokumentaciju potopljenih nalazišta (SDSS), koje su snimak i podelile.

"Svi smo bili pomalo šokirani, ali i zadivljeni", rekao je Derk Remers, vođa nemačkog ogranka Goust Dajvinga.

"Prsti su mi se tresli, to je sigurno. Bila je to velika životinja i tako nešto uopšte nismo očekivali."

Ajkula je kružila oko grupe ronilaca, a zatim nestala.

"Proplivala je pored nas, a onda se okrenula, suočila sa nama i vratila. Bilo je jasno da je radoznala, a ne agresivna. Delovala je veoma opušteno, kao da je svesna da je ona tu glavna. Kada smo počeli da ispuštamo mehuriće, malo je ubrzala i nestala u plavetnilu", priseća se Remers.

Morski biolozi koji su konsultovani nakon misije opisali su opažanje kao izuzetno neobično i naučno vredno.

"Većina našeg znanja o belim ajkulama u Sredozemlju potiče iz zapisa o mrtvim primercima ulovljenim u ribarskim operacijama. Ovakva opažanja izuzetno su vredna za poboljšanje našeg razumevanja rasprostranjenosti, navika i ponašanja ove kritično ugrožene vrste", izjavio je dr Karlo Katano, istraživač na stanici Stacione Zoolodžika Anton Dorn u Sicilijanskom pomorskom centru.

Sablasne mreže: Tihi ubica

Susret sa ajkulom bio je izvanredan, ali razlog zbog kojeg su ronioci uopšte bili tamo nažalost je veoma uobičajen. Sicilijanski moreuz jedno je od najintenzivnije izlovljavanih ribolovnih područja u Sredozemlju, a olupina koju je tim čistio godinama je nagomilavala sablasne mreže - ribolovnu opremu izgubljenu ili odbačenu u moru.

Problem je u tome što te mreže ne prestaju da love samo zato što ih niko ne izvlači. Zapetljane na podvodnim strukturama poput grebena i olupina, one nastavljaju unedogled da hvataju i ubijaju morski život.

"Napravljene su da ubijaju ribu i to nastavljaju da rade i kada više nisu povezane sa ribarskim brodom. Iz godine u godinu, količina mreža zapletenih na ovoj olupini sve je veća“" objašnjava Remers.

Raniji zaroni na istoj lokaciji već su dokumentovali glavate kornjače i velike vrste riba zarobljene u odbačenoj opremi. I tokom ove misije tim je izvadio delove mreža, koji će biti bezbedno zbrinuti ili, ako je moguće, reciklirani.

Razmere problema daleko prevazilaze bilo koju pojedinačnu olupinu.

"Procenjuje se da se svake godine izgubi između jedan i deset odsto sve ribolovne opreme sa svih ribarskih plovila na svetu. To bi moglo da iznosi više od pola miliona tona godišnje", kaže Remers.

Prisustvo ajkule bilo je oštar podsetnik na razmere ove pretnje koja se odražava kroz ceo morski lanac ishrane.

"Osećamo se na neki način blagosloveno zbog ovog susreta, koji nam ujedno pokazuje važnost našeg rada. Jer, ako predator poput nje lovi blizu olupine, to znači da tamo ima i mnogo ribe i drugih životinja koje može da lovi. A ako se one zapletu u mreže, postoji opasnost da u njih uhvatimo i predatore. Ako uhvatimo njih, kojih ionako ima veoma malo, to bi bila velika katastrofa“, ističe ronilac.

Problem koji zahteva više od akcija čišćenja

Remers jasno kaže da volonterske akcije čišćenja same ne mogu da reše krizu sablasnih mreža.

"Naše mogućnosti su ograničene, nas je samo nekoliko. Jedna je stvar uklanjati mreže, što je najmanje što kao ljudi možemo da učinimo. Ali naša ideja je i da informišemo javnost o ovom problemu, kako bi se delovalo preventivno, pre nego što mi moramo da sakupljamo mreže."

Taj preventivni rad, tvrdi on, znači direktno suočavanje sa ilegalnim i velikim industrijskim ribolovom. Napominje da porodična ribarska gazdinstva imaju snažan podsticaj da ne gube opremu jer je izgubljena mreža za malu firmu ekonomska katastrofa. S druge strane, industrijski i ilegalni akteri, koji deluju u velikim razmerama, predstavljaju najveću pretnju ekosistemu.

"Mi bismo, kao ljudi i kao Evropljani, trebalo da podstaknemo naše političare da se bore protiv ove pretnje i da budu pažljiviji prema našem podvodnom okruženju", poručuje Remers.

Tokom misije sprovedeno je i uzorkovanje ekološke DNK, kao i podvodno praćenje kako bi se poboljšalo razumevanje vrsta prisutnih oko olupine. Dalja analiza očekuje se u narednim mesecima, kada će biti objavljeni i dodatni snimci i naučni materijali.

Bonus video

(Espreso/B92)