Grad će biti sve razorniji, jake oluje sve češće! Nova istraživanja ulivaj ustrah u kosti, svi su u opasnosti

Novo istraživanje objavljeno u časopisu "Nature" pokazuje da bi oluje sa krupnim gradom do kraja veka mogle postati 38 do 47 odsto češće, u zavisnosti od emisija gasova sa efektom staklene bašte. Klimatske promene pojačavaju uslove za nastanak krupnog grada, što ovaj fenomen čini sve većim svetskim problemom.

Prema rezultatima studije, oluje sa gradom prečnika većeg od tri centimetra do kraja veka biće između 38 i 47 odsto češće, u zavisnosti od količine gasova sa efektom staklene bašte koje čovečanstvo bude emitovalo.

Koautor studije Džon Alen, profesor meteorologije sa Univerziteta u Mičigenu, ističe da grad retko direktno ugrožava živote ljudi, ali da izaziva značajnu ekonomsku štetu.

„Videli smo rekordna zrna grada poslednjih godina. Ovo smatram izuzetno zabrinjavajućim, jer ne gradimo okruženje koje je otporno na grad. To ne uključujemo u standarde projektovanja kuća, ni u SAD, ni na međunarodnom nivou“, naveo je Alen.

Prema procenama, grad Sjedinjene Američke Države već sada košta oko 10 milijardi dolara godišnje, dok globalna šteta dostiže oko 80 milijardi dolara. Podaci osiguravajućih kuća pokazuju da su gubici u SAD tokom 2022. godine premašili 20 milijardi dolara.

Veća zrna – veća šteta

Istraživači upozoravaju da će upravo krupnija zrna grada nanositi najveću štetu, jer imaju veću masu i padaju znatno većom brzinom, prenosi RTS.

Klimatolog Andreas Prajn sa Univerziteta u Cirihu, koji nije učestvovao u istraživanju, objašnjava da zrna prečnika oko pet centimetara mogu ozbiljno da oštete vozila, krovove, solarne panele i drugu infrastrukturu.

Alen dodaje da se jedno oštećenje na krovu može popraviti, ali da više udara krupnog grada često znači potpunu i skupu zamenu krovne konstrukcije.

Kako nastaje krupan grad

Naučnici navode da klimatske promene pojačavaju proces formiranja grada, jer topliji vazduh može da zadrži više vlage – oko sedam odsto više po svakom stepenu Celzijusa.

To povećava količinu energije u atmosferi i dovodi do snažnijih uzlaznih struja u grmljavinskim oblacima, koje omogućavaju zrnima leda da duže ostaju u oblaku i nastave da rastu.

Grad nastaje kada se kapljice vode u kumulonimbusima podignu u veoma hladne slojeve atmosfere i smrznu. Potom se sudaraju sa prehlađenim kapljicama vode koje se smrzavaju na njih, čime zrna postepeno postaju sve veća.

Paradoksalno, u toplijoj atmosferi nivo smrzavanja nalazi se na većoj visini, pa manja zrna imaju više vremena da se otope pre nego što stignu do tla. Zbog toga će sitan grad biti ređi, dok će najkrupnija zrna uspevati da prežive pad.

Sve veći globalni problem

Iako se snažne oluje sa gradom često povezuju sa Sjedinjenim Američkim Državama, naučnici upozoravaju da je reč o globalnom problemu.

Studija predviđa da bi najveći porast krupnog grada mogli da zabeleže Argentina, Evropa, Kanada i severne ravnice SAD. Sever Italije je u julu 2023. godine pogodio rekordan grad prečnika čak 19 centimetara.

Osim materijalne štete, krupan grad predstavlja i direktnu opasnost po ljude. Tokom koncerta na otvorenom u američkoj saveznoj državi Kolorado u junu 2023. godine, više od 90 ljudi povređeno je od zrna grada veličine loptice za golf i teniske loptice.

Profesor meteorologije Voker Ešli sa Univerziteta u Ilinoju ističe da budući gubici neće zavisiti samo od klimatskih promena, već i od načina na koji ljudi grade i planiraju prostor.

„Klimatske promene mogu da povećaju potencijal za veći i razorniji grad u nekim regionima, ali budući gubici u velikoj meri će zavisiti i od toga gde ljudi grade, šta grade i koliko su te strukture otporne“, zaključio je Ešli.

Bonus video:

Espreso/nova/TM