SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O ANDSKOM SOJU HANTAVIRUSA! Specifičan lek za njega NE POSTOJI - ovo su svi SIMPTOMI

Andski virus - orthohantavirus andesense, jedini je soj hantavirusa koji se može prenositi među ljudima, ali je intehumani prenos ograničen, i do njega dolazi najčešće u veoma bliskom kontaktu.

Andski virus prvi put je otkriven u Argentini 1995. godine, a danas se najčešće nalazi u Argentini i Čileu.

Većina je za njega čula nakon izbijanja epidemije na kruzeru MV Hondius, pa se svakodnevno postavlja pitanje ima li snagu da izazove epidemiju kao COVID-19, ali stručnjaci kažu da on nije novi SARS-CoV-2.

Virusolog Univerziteta u Kvinslendu Ris Peri, kaže da je andski virus ozbiljan i vlasti imaju pravo da reaguju oprezno, ali i da stručnjaci, uključujući i one iz Svetske zdravstvene organizacije, napominju da nema karakteristike potrebne da postane sledeći COVID.

Prema njegovim rečima, andski virus je opasan za zaražene, ali nije dobar kandidat za pandemijsko širenje. Inkubacija je spora, obično se širi bliskim kontaktom, a prenos izgleda najefikasniji kada ljudi imaju simptome.

Ipak, napominje da je važno staviti virus anda pod kontrolu, iako on ne predstavlja pandemijsku pretnju poput COVID-19.

Zaključno sa 11. majem, evropske zdravstvene vlasti su prijavile devet slučajeva povezanih sa kruzerom, uključujući sedam potvrđenih i dva verovatna slučaja. Prijavljena su tri smrtna slučaja.

Andski virus je izuzetak

Hantavirusi su grupa virusa koje obično prenose miševi, pacovi i drugi glodari. Ljudi se najčešće inficiraju nakon udisanja sitnih čestica kontaminiranog urina, izmeta ili pljuvačke glodara.

- Za većinu hantavirusa nije poznato da se šire među ljudima. Andski virus je izuzetak. Nakon početnog prelivanja sa zaraženih glodara, to je jedini hantavirus sa dobro dokumentovanim prenosom sa osobe na osobu.

- Ali, to ne znači da se lako širi među ljudima. Dalje širenje sa čoveka na čoveka je retko, ali se može dogoditi u okruženjima bliskog kontakta kao što su domaćinstva, među negovateljima, tokom intimnog kontakta ili nakon dužeg izlaganja u prepunim ili slabo provetrenim zatvorenim prostorijama - objanjašnjava virusolog Ris Peri.

Ključne razlike Andskog virusa i SARS-CoV-2

Napominje da se to veoma razlikuje od SARS-CoV-2, virusa koji izaziva COVID.

- SARS-CoV-2 se veoma efikasno širi vazduhom. Ljudi bi mogli da zaraze druge čak i pre nego što shvate da su bolesni. Preliminarne procene sugerišu da je svaka osoba zaražena SARS-CoV-2 prenela virus na otprilike dve ili više drugih osoba, u proseku, u populacijama koje se nikada ranije nisu susrele sa njim - navodi virusolog Ris Peri.

I andski virus može izazvati dalji prenos sa čoveka na čoveka, ali zahteva savršen skup uslova:

- Simptomatske osobe u prepunim, slabo provetrenim prostorima sa bliskim kontaktom tokom vremena. To je bio slučaj na brodu MV Hondius. Ova razlika u potencijalu prenosa je razlog zašto je SARS-CoV-2 izazvao pandemiju, a andski virus samo kontrolisane epidemije - ističe viruslog Ris Peri.

Simptomi andskog virusa

Rani simptomi infekcije virusom andes mogu izgledati kao mnoge druge bolesti, a među njima su:

• groznica,
• glavobolja,
• bolovi u mišićima,
• mučnina,
• umor.

- Kod nekih ljudi, infekcija može napredovati do hantavirusnog plućnog sindroma, stanja opasnog po život u kojem disanje postaje otežano - kaže viruslog Ris Peri.

Kada se osećaju prvi simptomi nakon kontakta

SZO preporučuje da ljudi izloženi virusu andes prate simptome 42 dana nakon poslednjeg potencijalnog izlaganja.

- Ovo odražava spoljnu granicu vremena između infekcije i pojave simptoma. To ne znači da su ljudi zarazni 42 dana - rekao je viruslog Ris Peri za The Conversation.

Napredovanje andskog virusa

Dug period inkubacije odražava kako se andski virus prenosi u poređenju sa SARS-CoV-2.

- Simptomi COVID-a se obično pojavljuju u roku od nekoliko dana jer se virus brzo replicira u respiratornom sistemu. Andski virus napreduje drugačije. Teška bolest je povezana sa disfunkcijom krvnih sudova i inflamatornim reakcijama. Problemi sa disanjem povezani sa komplikacijom hantavirusnog plućnog sindroma nisu uzrokovani direktnim uništavanjem plućnog tkiva virusom, već odloženim odgovorom imunog sistema. To uzrokuje curenje tečnosti u pluća i otežava disanje - objašnjava virusolog Ris Peri.

Koliko je smrtonosan andski virus?

Stope smrtnosti značajno variraju između vrsta hantavirusa.

- Evropski i azijski hantavirusi obično uzrokuju smrt u manje od 1 do 15 odsto slučajeva, dok plućni sindrom hantavirusa iz američkih sojeva, uključujući andski virus, može dostići i do 50 odsto. Poređenja radi, 2025. godine, osam zemalja širom Amerike prijavilo je 229 slučajeva hantavirusa i 59 smrtnih slučajeva. To su teške infekcije, ali i dalje retki događaji. Virus ne postaje pandemija samo zato što je smrtonosan - napominje virusolog Ris Peri.

Da li se andski virus izlečiv?

Ne postoji specifičan antivirusni lek za virus andes. Zdravstvena zaštita zaraženih osoba fokusirana je na pažljivo praćenje, podršku njihovom disanju i upravljanje komplikacijama sa srcem i bubrezima.

Ne postoji ni licencirana vakcina za sprečavanje andskog virusa.

Bonus video:

(Espreso/ Blic/ Prenela: T.M.)