NIJE MOGLA DA DODIRNE KRST, ODBIJALA SVETU VODU, PILA SOPSTVENI URIN! Roditelji iz nje su ISTERIVALI ĐAVOLA, pa...

Priča o Anelizi Mihel jedna je od najpoznatijih i najpotresnijih u istoriji slučajeva takozvane zaposednutosti. Nakon filma Šest demona Emili Rouz, inspirisanog stvarnim događajima, interesovanje za ovu tragediju ne jenjava već decenijama. I danas se postavlja isto pitanje, da li je bila bolesna ili zaista zaposednuta?

Aneliza Mihel rođena je 21. septembra 1952. godine u Nemačkoj, u izuzetno religioznoj katoličkoj porodici. Njeni roditelji bili su poznati po strogoj veri, redovno su posećivali mise i gotovo neprekidno se molili, zbog čega su ih mnogi smatrali fanatičnim.

Takvo okruženje oblikovalo je i Anelizu. Još kao devojčica počela je da se strogo kažnjava zbog "grehova" svoje porodice. Spavala je na hladnom podu, molila se klečeći i pokušavala da se žrtvuje kako bi, verovala je, iskupila prošlost svoje majke, koja je pre braka rodila dete. Ta beba je kasnije preminula, što je ostavilo dubok trag na porodicu.

Godine 1968, kada je imala 16 godina, Aneliza se razbolela i završila u sanatorijumu. Upravo tada dogodio se prvi napad, tokom kog je ugrizla sopstveni jezik. Iako je fizički oporavljena, taj događaj bio je početak njenog psihičkog sloma.

Narednih godina njeno stanje se pogoršavalo. Dobijala je napade, imala poteškoće sa govorom i kretanjem. Lekari nisu mogli da pronađu jasan uzrok, a uprkos tome, dijagnostikovana joj je epilepsija i prepisana jaka terapija.

Ipak, lekovi nisu pomagali. Ubrzo su počele halucinacije. Aneliza je tvrdila da vidi đavola svuda oko sebe, na zidovima, plafonu, pa čak i na licima ljudi. Čula je glasove koji su joj govorili da je prokleta i osuđena na pakao.

Njeno stanje trajalo je godinama, a 1973. ponovo je hospitalizovana, gde joj je dijagnostikovana i teška depresija. Međutim, ona je sve više gubila veru u medicinu i bila ubeđena da je uzrok njenog stanja, demonska zaposednutost.

Kako je vreme prolazilo, njeno ponašanje postajalo je sve ekstremnije. Počela je da izbegava verske simbole, nije mogla da dodirne krst, odbijala je svetu vodu. U napadima je jela insekte, ugalj, pa čak i pila sopstveni urin.

Tokom tih epizoda govorila je različitim glasovima i predstavljala se kao biblijske ličnosti, Kain, Juda i Lucifer.

Njeni roditelji, duboko religiozni, verovali su da joj može pomoći jedino crkva. Nakon dugog oklevanja, 1975. godine kontaktirali su sveštenika Ernsta Alta, koji je prvi ozbiljno razmotrio njen slučaj.

Ubrzo je, uz odobrenje biskupa Jozefa Štangla, odlučeno da se sprovede egzorcizam. U obredima je učestvovao i sveštenik Arnold Renc.

Od septembra 1975. do jula 1976. nad Anelizom je izvršeno više od 60 egzorcizama. Seanse su trajale satima, a devojku su često morali da drže vezanu jer su napadi bili izuzetno snažni.

U tom periodu potpuno je prestala da uzima lekove, uz podršku roditelja.

Kako su meseci prolazili, njeno stanje se dramatično pogoršalo. Bila je iscrpljena, pothranjena i sve slabija. Pred kraj života odbijala je hranu i vodu, verujući da tako "otkupljuje grehe drugih". Poslednji egzorcizam obavljen je 30. juna 1976. godine.

Sutradan, 1. jula, Aneliza Mihel preminula je u snu.

Imala je samo 23 godine i težila je svega 30 kilograma. Uzrok smrti bio je, iscrpljenost i dehidracija. Njena smrt izazvala je šok u Nemačkoj i otvorila ozbiljna pitanja o granici između vere i medicine.

Na sudu su optuženi njeni roditelji, kao i sveštenici Ernst Alt i Arnold Renc. Teretili su ih za ubistvo iz nehata, jer devojka mesecima nije imala medicinski nadzor.

Odbrana je tvrdila da je Aneliza bila zaposednuta i pozivala se na slobodu veroispovesti. Međutim, lekari su svedočili da je reč o teškom psihičkom poremećaju, uz epilepsiju i religijsku psihozu.

Sud je na kraju presudio, svi optuženi su proglašeni krivim i osuđeni na uslovnu kaznu zatvora od šest meseci, uz trogodišnji nadzor.

Bonus video:

(Espreso/ Žena.blic/ Anđela Skorobać/ Prenela: T.M.)