OBJAVLJEN JEZIV MANIFEST PUCAČA NA TRAMPA! Poslao ga 10 minuta PRE NAPADA - "SAMO OVAJ ČOVEK NIJE META"

Kol Tomas Alen, osumnjičeni za pucnjavu na večeri u Udruženju dopisnika Bele kuće, poslao je svojoj porodici dugačak manifest samo deset minuta pre nego što je upao u hotel i otvorio vatru.

U poruci od 1.052 reči, koju je dobio Njujork post, Alen je izložio svoja "pravila angažovanja" i rekao da smatra da mu je dužnost da cilja zvaničnike administracije.

Ceo manifest je reprodukovan u nastavku.

"Izvinjavam se svima. Ne očekujem oproštaj"

„Zdravo svima!

Verovatno sam danas iznenadio mnoge ljude. Dozvolite mi da počnem izvinjenjem svima čije sam poverenje izdao.

Izvinjavam se roditeljima što sam im rekao da idem na razgovor za posao, a da nisam naveo da je to "Najtraženiji".

Izvinjavam se kolegama i studentima što sam rekao da imam ličnu hitnu situaciju (dok neko ovo pročita, verovatno će mi zaista trebati kola hitne pomoći, ali teško da to mogu nazvati samonanetim stanjem).

Izvinjavam se svima sa kojima sam putovao, svim zaposlenima koji su rukovali mojim prtljagom i svima ostalima u hotelu koji nisu bili meta, koje sam ugrozio samim svojim prisustvom.

Izvinjavam se svima koji su zlostavljani i/ili ubijeni pre ovoga, svima koji su patili pre nego što sam bio u mogućnosti da ovo pokušam i svima koji mogu nastaviti da pate posle ovoga, bez obzira na moj uspeh ili neuspeh.

Ne očekujem oproštaj, ali da sam video bilo koji drugi način da ovo uradim, iskoristio bih ga. Još jednom, moj iskreni Izvinjavam se.

"Zašto sam sve ovo uradio..."

Zašto sam sve ovo uradio:

Ja sam građanin Sjedinjenih Američkih Država. Ono što moji predstavnici rade odražava se na mene. I više nisam spreman da dozvolim da mi pedofil, silovatelj i izdajnik uprlja ruke svojim zločinima.

(U redu, da budem potpuno iskren, nisam dugo bio spreman, ali ovo je prva prava prilika da nešto uradim povodom toga).

Dok budem o ovome govorio, takođe ću proći kroz svoja predložena pravila angažovanja (verovatno u užasnom formatu, ali nisam vojnik, pa šta je tu je).

Zvaničnici administracije (isključujući gospodina Patela): oni su mete, sa prioritetom od najvišeg do najnižeg.

Tajna služba: oni su mete samo ako je potrebno i trebalo bi ih onesposobiti nesmrtonosnim putem ako je moguće (npr. nadam se da nose pancir jer metak iz sačmarice u torzo uništava ljude koji nisu zaštićeni).

Obezbeđenje hotela: ne mete ako je ikako moguće (tj. osim ako ne pucaju na mene).

Kapitolska policija: isto kao i obezbeđenje hotela.

Nacionalna garda: isto kao i obezbeđenje hotela.

Zaposleni u hotelu: nikakve mete.

Gosti: nikakve mete.

Da bih smanjio broj žrtava, koristiću sačmu umesto pojedinačnog hica (manje prodiranje kroz zidove).

I dalje bih prošao kroz većinu ljudi ovde da bih došao do meta ako je apsolutno neophodno (na osnovu činjenice da je većina ljudi izabrala da dođe na govor pedofila, silovatelja i izdajnika i stoga su saučesnici), ali se zaista nadam da se to neće dogoditi.

Odgovori na prigovore

Prigovor 1: Kao hrišćanin, trebalo bi da okrenete drugi obraz.

Odgovor: Okrećete drugi obraz kada ste ugnjetavani. Ja nisam onaj koji je silovan u pritvoru. Ja nisam ribar pogubljen bez suđenja. Ja nisam školarac raznesen na komade, dete izgladnelo do smrti ili tinejdžerka koju su zlostavljali brojni kriminalci u ovoj administraciji.

Okretanje drugog obraza dok neko drugi To što je neko ugnjetavan nije hrišćanski; to je saučesništvo u zločinima ugnjetavača.

Prigovor 2: Sada nije vreme za to.

Odgovor: Svako ko tako razmišlja trebalo bi da odvoji nekoliko minuta i shvati da se svet ne vrti oko njega. Da li mislite da kada vidim da nekoga siluju, ubijaju ili zlostavljaju, treba jednostavno da odem jer bi to bilo „nezgodno“ za one koji nisu žrtve?

Ovo je bio najbolji trenutak i najbolja prilika za uspeh koju sam mogao da zamislim.

Prigovor 3: Niste ih sve uhvatili.

Odgovor: Morate negde da počnete.

Prigovor 4: Kao neko ko je pola crn, a pola belac, ne bi trebalo da ovo radite.

Odgovor: Ne vidim da bilo ko drugi preuzima odgovornost.

Prigovor 5: Dajte caru carevo.

Odgovor: Sjedinjene Američke Države se upravljaju zakonom, a ne jednom osobom ili grupom ljudi. U meri u kojoj predstavnici i sudije ne... Poštujte zakon, niko nije obavezan da im da bilo šta što je tako nezakonito naređeno.

Takođe bih želeo da izrazim svoju zahvalnost velikom broju ljudi, jer verovatno nikada više neću moći da razgovaram sa njima (osim ako Tajna služba nije zapanjujuće nesposobna).

Hvala mojoj porodici, i biološkoj i crkvenoj, na ljubavi tokom proteklih 31 godine.

Hvala mojim prijateljima na druženju tokom mnogih godina.

Hvala mojim kolegama na mnogim poslovima, na pozitivnosti i profesionalizmu.

Hvala mojim studentima na entuzijazmu i ljubavi prema učenju.

Hvala mnogim poznanicima koje sam upoznao, lično i onlajn, na kratkim interakcijama i dugoročnim vezama, na vašim perspektivama i inspiraciji.

Hvala svima na svemu.

S poštovanjem,

Kol "prijateljski federalni ubica" Alen

PS: Dobro, sada kada su sve te sentimentalne stvari završene, šta dođavola radi Tajna služba? Izvinite, malo ću se raspričati i spustiti formalni ton. Kao, očekivao sam bezbednosne kamere na svakoj krivini, hotelske sobe sa prisluškama, naoružane agente na svakih 3 metra, detektore metala van stroja.

Ono što sam dobio (ko zna, možda se šale sa mnom!) je ništa.

Nikakvo prokleto obezbeđenje.

Ne u prevozu.

Ne u hotelu.

Ne na događaju.

Jedna stvar koju je primetio na ulazu u hotel

Kao, jedna stvar koju sam odmah primetio ulazeći u hotel je osećaj arogancije. Ušao sam sa više oružja i nijedna osoba tamo nije razmotrila mogućnost da bih mogao biti pretnja.

Obezbeđenje na događaju je potpuno napolju, fokusirano na demonstrante i trenutno pristigle, jer očigledno niko nije razmišljao o tome šta se dešava ako se neko prijavi dan ranije.

Kao, ovaj nivo nesposobnosti je lud, i iskreno se nadam da će biti ispravljen do trenutka kada ova zemlja ponovo dobije zaista kompetentno rukovodstvo.

Kao, da sam iranski agent, umesto američkog državljanina, mogao sam da dovedem prokletog Ma Deuca ovde i niko ne bi primetio ništa.

Zapravo ludo.

Oh, i ako nekoga zanima, kako se oseća radeći nešto slično: užasno je. Hoću da povraćam; hoću da plačem zbog svih stvari koje sam želeo da uradim i nikada neću, zbog svih ljudi čije poverenje ovo izdaje; osećam bes razmišljajući o svemu što je ova administracija uradila.

Ne mogu baš da preporučim! Ostanite u školi, deco.

(Espreso/kurir/Njujork Post/prenela PV)