Sporazum o kraju rata sa Iranom sve bliži? Stigla potvrda iz Amerike!

Dve rivalske strane, uz posredovanje Pakistana, Egipta i Turske, pokušavaju da premostite preostale razlike i postignu sporazum pre isteka prekida vatre 21. aprila. Pakistanska delegacija koju je predvodio načelnik vojske, feldmaršal Asim Munir, stigla je danas u Teheran na razgovore sa iranskim zvaničnicima.

Američki zvaničnici i izvori upoznati sa posredovanjem upozoravaju da dogovor nije zagarantovan zbog velikih razlika između dve strane.

„Sačekajmo i vidimo da li možemo postići dogovor. Nadamo se i zato pokušavamo da ohrabrimo obe strane“, rekao je jedan pakistanski zvaničnik.

Pozadinski pregovori i novi sastanci

Pregovarački tim američkog predsednika Donalda Trampa, koji čine potpredsednik Džej Di Vens, specijalni izaslanik Bele kuće i Trampov prijatelj Stiv Vitkof i viši savetnik i Trampov zet Džared Kušner, nastavio je danas telefonske razgovore i razmenu predloga sa Irancima i posrednicima.

„Razgovarali su telefonom i uz posredovanje sa svim zemljama i približavaju se dogovoru“, rekao je jedan američki zvaničnik. Drugi je potvrdio da je danas postignut napredak.

„Želimo da postignemo dogovor. I delovi njihove vlade žele da postignemo dogovor. Caka je sada u tome da se cela njihova vlada složi sa tim“, rekao je treći američki zvaničnik.

Nova runda pregovora i pitanje prekida vatre

Nova runda razgovora licem u lice mogla bi se održati u narednim danima, pre isteka primirja, ali datum još nije određen, rekli su američki zvaničnici i izvori upoznati sa procesom.

Vens, koji je prošle nedelje vodio početne pregovore u Pakistanu koji su propali tokom vikenda, rekao je na događaju Turning Point USA u Džordžiji: „Mislim da ljudi sa kojima pregovaramo žele da postignu dogovor. Osećam se veoma dobro zbog toga gde smo.“

Ukoliko se postigne okvirni sporazum, primirje će morati biti produženo kako bi se dogovorili detalji sveobuhvatnog sporazuma, rekao je američki zvaničnik i izvor upoznat sa pregovorima.

„Ovo se ne može rešiti za dva dana“

„Detalji su složeni – ne može se rešiti za dva dana“, rekao je jedan zvaničnik. „SAD još nisu formalno pristale na produženje prekida vatre. Kontakti između SAD i Irana se nastavljaju radi postizanja dogovora“, dodao je drugi.

Američki zvaničnici kažu da Trampova pomorska blokada, koja je prekinula izvoz iranske nafte, kao i produbljivanje ekonomske krize, povećavaju pritisak na Teheran da pristane na sporazum.

„Iran je bankrotirao, svi to znaju“

„Iran nema novca. Bankrotirali su. Mi to znamo. I oni znaju da mi to znamo“, rekao je jedan američki zvaničnik.

Iran izvozi oko 1,5 miliona barela nafte dnevno, zarađujući približno 140 miliona evra. „Blokada to svodi na nulu praktično preko noći“, rekao je Miad Maleki, bivši stručnjak za sankcije Iranu u Ministarstvu finansija SAD, sada analitičar u tink-tenku Fondacija za odbranu demokratija.

Ostrvo Harg, kroz koje prolazi oko 90 odsto iranskog izvoza nafte, udaljeno je oko 640 kilometara od Ormuskog moreuza i bilo bi praktično paralizovano blokadom. „Ne moramo sada da napadnemo Harg. Možemo ga jednostavno ugušiti“, rekao je jedan zvaničnik američke administracije.

Rizik od dugoročnog kolapsa iranske ekonomije

Američki zvaničnici upozoravaju da će Iran biti primoran da obustavi proizvodnju, ako ne bude u mogućnosti da izvozi naftu i dopuni svoja skladišta na kopnu, biti primoran da obustavi proizvodnju, što bi moglo dovesti do trajnih ekonomskih posledica.

„Šta znači ako Iran, zemlja poznata po svojoj nafti, ne može da proizvodi naftu? Biće gore nego Venecuela pod Madurom“, rekao je jedan od njih.

Iranska ekonomija je već bila pod velikim pritiskom pre rata zbog Trampove politike maksimalnog pritiska, što je dovelo do visoke nezaposlenosti, nestašice goriva i rasta cena hrane. Rat je dodatno produbio krizu.

Američki i izraelski vazdušni napadi zatvorili su dve najveće iranske čeličane i zaustavili njegovu petrohemijsku industriju. Sepah banka, državna finansijska institucija koja isplaćuje plate vojsci i Revolucionarnoj gardi, bila je meta čestih sajber napada izraelskih hakera, a njen centar za digitalnu bezbednost pogođen je raketnim napadom prošlog meseca.

Istovremeno, obustava interneta u Iranu, koja traje već 47 dana, košta ekonomiju dodatnih 50 miliona evra dnevno.

Bonus video

(Espreso/Kurir)