OVO JE NAJGOJAZNIJA DRŽAVA MA SVETU! 95% ljudi ima višak kilograma, a polovina dijabetes: Razlog je JEDNA PROMENA!

Država Nauru, malo ostrvo u Mikroneziji, danas se suočava sa jednim od najozbiljnijih zdravstvenih problema na svetu. Prema dostupnim podacima, čak 94,5% stanovništva ima višak kilograma ili je gojazno, dok više od 40% ljudi boluje od dijabetesa tipa 2. Reč je o najvišim stopama na globalnom nivou, a uzroci ove situacije nisu jednostavni - oni su rezultat dugogodišnjih ekonomskih i ekoloških promena.

Stanovnici Naurua danas su poznati po najvećoj stopi gojaznosti na svetu, a nekada su živeli potpuno drugačije. Njihova ishrana bila je zasnovana na svežoj ribi, voću i lokalnim biljkama. Međutim, taj način života naglo je prekinut razvojem rudarske industrije. Decenijama intenzivno iskopavanje fosfata gotovo je potpuno uništilo obradivo zemljište na ostrvu. Poljoprivreda je postala neodrživa, a stanovništvo je bilo primorano da pređe na uvoznu hranu.

Danas se većina namirnica doprema brodovima jednom nedeljno, što direktno utiče na kvalitet i izbor hrane.

Skupa sveža, jeftina prerađena hrana

Zbog izolacije i logistike, sveža hrana na Nauruu je retka i izuzetno skupa, dok su prerađeni proizvodi dostupniji i jeftiniji.

Putopisac "Noel Filips", koji je posetio ostrvo, opisao je situaciju vrlo konkretno:

"Jedan mango može da košta i do 20 australijskih dolara, dok je zamrznuta pita znatno jeftinija."

Ovakav odnos cena doveo je do toga da se većina stanovništva oslanja na konzerviranu hranu, pržena jela, gazirana pića i zaslađene napitke

Takav način ishrane, u kombinaciji sa ograničenim mogućnostima za fizičku aktivnost, doveo je do naglog porasta gojaznosti.

Dijabetes kao masovna pojava

Gojaznost na Nauruu nije samo estetski ili društveni problem, već ozbiljna zdravstvena kriza. Više od 40% stanovništva ima dijabetes tipa 2, što ovu zemlju svrstava na prvo mesto u svetu po učestalosti ove bolesti.

Ovakve brojke ukazuju na sistemski problem koji zahteva dugoročna rešenja, ali zbog ograničenih resursa i izolacije, promene se sprovode sporo.

Malo ostrvo sa velikim kontrastima

Nauru je treća najmanja država na svetu, sa površinom od svega 21 kilometara kvadratnog i oko 12.000 stanovnika. Ostrvo se može obići automobilom za pola sata, ali uprkos maloj veličini, kontrasti su izraženi.

Sa jedne strane bele peščane plaže, kokosove palme, koralni grebeni, a sa druge, čak 80% teritorije je nenaseljeno i devastirano rudarenjem, pretvoreno u surovi pejzaž bez prirodnih resursa.

Od najbogatije države do zavisnosti od pomoći

Tokom šezdesetih godina prošlog veka, zahvaljujući fosfatima, Nauru je bio jedna od najbogatijih država po glavi stanovnika. Međutim, iscrpljivanje resursa dovelo je do ekonomskog pada.

Danas se zemlja oslanja na finansijsku pomoć Australije, dok su mogućnosti za razvoj ograničene.

Retki turisti i visoke cene

Pored zdravstvenih i ekonomskih izazova, Nauru je i najmanje posećena država na svetu. Godišnje je poseti manje od 200 turista.

Dolazak na ostrvo je komplikovan i skup, sa ograničenim brojem letova i cenama koje često prelaze 1.000 funti za jednosmernu kartu.

Turistička ponuda je skromna - postoje samo dva glavna hotela i nekoliko apartmana, a kretanje po ostrvu uglavnom se obavlja iznajmljenim automobilima ili peške.

POGLEDAJTE I - TESLA JE PRVO HRANIO UM, PA ONDA TELO! Ovo je njegova NATČOVEČANSKA DIJETA: Zaklinjao se u SUPU i ovo VOĆE I POVRĆE

Veliki Nikola Tesla ostavio je za sobom mnoštvo pronalazaka bez kojih danas verovatno ne bismo mogli da funkcionišemo. Poznato je da je "gospodar munja" i "čovek koji je izumeo 20. vek" vodio asketski način života, kao i da je imao poseban režim ishrane.

Neke namirnice stavljao je na pijedestal, druge izbegavao po svaku cenu, i uz sve to smatrao da su mu dva lagana obroka dnevno sasvim dovoljna, držeći se mantre da prvo treba nahraniti um, pa tek onda telo.

Bio je osobenjak, govorili su. Oni koji nisu shvatali raskoš njegovog intelekta i stvaralaštva nisu se ustručavali ni da ga glasno nazovu čudakom. Drugi su ga, pak, opisivali kao vanzemaljca: "On definitivno nije običan čovek". Mnogi su se slagali s tom konstatacijom, dodajući da je Nikola Tesla, zapravo, bio "natčovek". Supermen, današnjim jezikom rečeno.

Genije koji je izumeo budućnost govorio je da postoji bezbroj stvari koje nas čine neproduktivnim, a jedna od njih je – loša ishrana. Njegov sestrić Sava svojevremeno je otkrio kakve je navike u tom domenu slavni naučnik imao. Možda je baš njima mogao da zahvali na dugovečnosti – preminuo je u 86. godini.

"Tesla ne pije alkohol, ne puši, ne uzima kofein, niti ikakve druge stimulanse. Čak i šećer izbegava. Ujutru, posle kupanja i gimnastike, jede belanca od četiri kuvana jajeta, mleko i vrlo malo hleba. U podne ne jede ništa. Uveče supu, mnogo zelenog povrća, na kraju jednu jabuku. Pije samo vodu."

Disciplina u laboratoriji, ali i u tanjiru

Bio je visok, vitak i vitalan, do poslednjeg ovozemaljskog časa. Radio je 18 do 20 sati dnevno i spavao vrlo malo – jer tako brilijantan um nema vremena za odmor, kao savršena mašina. I njegov neobičan, gotovo mitski odnos prema hrani već decenijama je tema najrazličitijih debata.

Verovao je da ono što jede direktno utiče na snagu uma, izgradivši program koji je bio strog i protkan minimalizmom, ali očigledno svrsishodan. Hrana za njega nikada nije bila stvar uživanja. Bila je gorivo. Disciplina u laboratoriji, ali i u kuhinji, na tanjiru.

Težio je efikasnosti, čistoti i jasnoći, uveren da loš izbor namirnica otupljuje oštrinu intelekta. Proučavajući Teslinu dnevnu rutinu, otkrivamo ne samo šta je jeo, već i kako je živeo i zašto njegova filozofija o hrani skoro nimalo ne odskače od modernih nutricionističkih saveta.

"Pre svega, jedemo previše, što ste sigurno često čuli i ranije. Unosimo pogrešne vrste hrane i pijemo pogrešne vrste tečnosti. Većina štete se nanosi prejedanjem i nedovoljnim vežbanjem, što doprinosi toksičnim stanjima u telu i onemogućava izbacivanje nakupljenih otrova", istakao je Nikola Tesla u jednom intervjuu, napominjući da "preterivanje truje telo i dovodi do propadanja".

Sveto trojstvo - sveže povrće, supa i jabuka

Čuveni naučnik držao se gvozdenih pravila u svemu što je u životu radio, a kao što vidimo iz priloženog, isti kodeks primenjivao je i u sferi gastronomije. Verovao je da kisela hrana, mahunarke i teško meso "začepljuju" sistem i proizvode toksine koji ubrzavaju starenje.

Njegovim rečima: "Zašto preopterećivati telo koje treba da nam služi? Jedem samo dva obroka dnevno i izbegavam hranu koja proizvodi kiselinu. Skoro svi uzimaju previše graška, pasulja i ostalih namirnica koje sadrže mokraćnu kiselinu i druge otrove. Ja prednost dajem svežem povrću i ponekad ribi."

U pomenutom intervjuu iz 1935. godine otkrio je da izbegava meso, kao i da je "krompir sjajan i da bi ga trebalo konzumirati bar jednom dnevno". Povrće je smatrao neophodnim, iako ne sadrži mnogo proteina i ne daje energiju. Čudesne namirnice za njega su bile i mleko i jaja. Voleo je spanać i pirinač, a omiljeni obrok bila mu je supa od luka i celera. Celer važi za superhranu zbog brojnih zdravstvenih benefita, bogat je vitaminima, mineralima i antioksidansima, pomaže u čišćenju organizma.

Telo je motor koji pokreće naš um

Izbegavao je hranu za koju je smatrao da usporava procese u telu, održavajući svoje obroke laganim i minimalnim. Telo je video kao motor, onaj koji mora biti snabdeven čistim kvalitetom kako bi radio sa maksimalnom efikasnošću. Verovao je da jasnoća misli zavisi od lakoće varenja, te zato nije jeo previše.

Ono što Teslu čini tako fascinantnim jeste to što ovaj pristup zaista podseća na moderne trendove poput povremenog posta i sveprisutnih saveta o zdravoj ishrani, a on ga je praktikovao još krajem 19. i početkom 20. veka. No, već smo zaključili da je bio čovek daleko ispred svog vremena i prostora.

Struktura koja uključuje dva obroka i fokus na povrće "čitaju se" kao manifest nekog modernog gurua zdravog života ili food influensera, ali za njega je to bila duboko lična disciplina usmerena na očuvanje posude – tela – koja je nosila njegov um.

Doručak: Čisto gorivo

Nikola Tesla počinjao je svoj dan jednostavnim obrokom. Za razliku od obilnih varijanti, kakva je, recimo, klasičan engleski (ili srpski) doručak koji obično uključuje slaninu ili šunku, pržena jaja, sir, u njegovom tanjiru našla bi se uglavnom blago kuvana belanca (bogata su proteinima, a žumanca je smatrao "preteškim"), uz čašu mleka. Verovao je da je mleko najkompletnija prirodna hrana, koja sadrži sve što je potrebno za snagu i vitalnost.

Jednostavan doručak je morao da bude čista energija za radni dan, ali ne ona koja opterećuje telo, već snaga koja jača um. Nije tražio zadovoljstvo u hrani. Tražio je laku svarljivost, energiju i ravnotežu. Sve se to i nalazilo na njegovom meniju.

Večera: Lagano, ali hranljivo

Ručak je uglavnom preskakao, stvarajući niz od dvanaest sati razmaka između obroka. Večera se sastojala od toplih i uglavnom kuvanih jela. Čorba od celera bila mu je omiljena, često uparena sa krompirom ili drugim korenastim povrćem. Povremeno je sebi dozvoljavao manju porciju nemasne piletine ili ribe.

Bogati sosovi i jako začinjeno meso bili su zabranjeni, što nije bilo slučajno. Smatrao je da uživanje u jelu troši energiju tela na varenje umesto da je oslobađa za viši rad. I opet se vraćamo na ravnotežu – večernji obrok trebalo je da vrati nakon dugog rada u laboratoriji. Topla čorba sa malo povrća i skromnom količinom proteina bila mu je dovoljna.

Tako je, eto, i večernja rutina odražavala Teslinu filozofiju: skromno, efikasno i usmereno ka višem cilju.

Desert: Jednostavno i zdravo

Dan bi često završio jednom jabukom. Za njega je voće bio najčistiji oblik šećera, prirodna energija koja je osvežavala, a ne opterećivala. Slatkiši i komplikovani deserti nisu ga privlačili. Jabuka je već jednostavna, čista i funkcionalna. Simbol njegove discipline. Davala mu je ono što mu je bilo potrebno i ništa više. Za nekoga ko je bio toliko fokusiran na unapređenje ljudske civilizacije, komad voća je bio dovoljno zadovoljstvo.

Jedite kao Nikola Tesla

Jedan američki nutricionista pokušao je da, na osnovu svega navedenog, rekonstruiše način ishrane čuvenog naučnika. Vodeći se Teslinom gastro filozofijom i skromnošću na kojoj je toliko insistirao, sastavio je savršen obrok kojem bi i današnji nutricionisti dali najviše ocene. Iako možda ne vrvi od ukusa kao bogata gozba, on odražava um čoveka kome je više bilo stalo do napretka čovečanstva nego do zadovoljavanja sopstvenog nepca.

Jednostavno je. Za doručak su vam potrebna samo tri sveža jaja. Odvojite belanca od žumanaca i kuvajte ih dok ne postanu čvrsta. Poslužite sa čašom hladnog punomasnog mleka. Za večeru: dve šolje vode ili bujona od povrća, jedna stabljika celera koju ćete iseckati, pola krompira isečenog na kockice. Krčkajte dok ne omekša, oko 15 minuta, a potom, po želji, dodajte manji komad pilećih prsa. Sve to lepo skuvajte, po potrebi dodajte malo soli, i dobićete ukusnu supu, tanjir pun zdravlja. I na kraju – jedna jabuka!

Bonus video

(Espreso/blic žena)