SVET JE NA IVICI EKONOMSKOG KOLAPSA! Georgijeva iznela JEZIVO UPOZORENJE - cene DIVLJAJU, a KLJUČNI IZAZOV OSTAJE

Rat na Bliskom istoku predstavlja ozbiljan globalni šok na strani ponude koji će, čak i u najpovoljnijem scenariju, usporiti svetski ekonomski rast, ocenila je direktorka Kristalina Georgijeva uoči Prolećnog zasedanja Međunarodni monetarni fond i Svetska banka, koje se održava od 13. do 18. aprila u Vašingtonu.

Prema njenim rečima, globalni rast će biti slabiji bez obzira na eventualno trajno primirje između SAD i Irana, zbog već nastale štete na infrastrukturi, poremećaja u lancima snabdevanja i narušenog poverenja na tržištima. MMF će u narednom izveštaju „Svetski ekonomski izgledi“ predstaviti tri scenarija, ali u svakom od njih projektuje se niža stopa rasta u odnosu na ranije procene.

Sukob je već izazvao snažne poremećaje na energetskom tržištu – globalni tokovi nafte smanjeni su za oko 13 odsto, a tečnog prirodnog gasa (LNG) za približno 20 odsto. Kao posledica, cena nafte Brent porasla je sa 72 na čak 120 dolara po barelu, a i nakon korekcije ostaje značajno iznad predratnog nivoa.

Georgijeva ističe da efekti krize nisu ravnomerno raspoređeni: izvoznici energije koji nisu direktno pogođeni sukobom prolaze relativno bolje, dok su najugroženije zemlje koje učestvuju u konfliktu, kao i uvoznici energije, posebno oni sa ograničenim fiskalnim prostorom.

Kriza bi mogla dodatno pogoršati globalnu situaciju u snabdevanju hranom. Procene ukazuju da bi dodatnih 45 miliona ljudi moglo biti izloženo riziku od gladi, dok bi ukupan broj ugroženih mogao premašiti 360 miliona. Istovremeno, mnoge države nemaju dovoljno budžetskih sredstava niti kapacitet za novo zaduživanje kako bi adekvatno reagovale.

MMF očekuje povećanu potražnju za finansijskom podrškom u rasponu od 20 do 50 milijardi dolara. Posebno su ranjive zemlje sa niskim kreditnim rejtingom i visokom zavisnošću od uvoza energije, poput država podsaharske Afrike i malih ostrvskih ekonomija.

U tom kontekstu, Georgijeva upozorava na opasnost od pogrešnih ekonomskih poteza, poput nekontrolisanih državnih intervencija, ograničenja cena i izvoza. Preporuka je da se mere pomoći sprovode ciljano i privremeno, uz očuvanje fiskalne stabilnosti.

Zbog rasta inflatornih pritisaka, centralne banke bi mogle biti prinuđene da povećavaju kamatne stope, ali MMF savetuje oprez i pažljivo praćenje ekonomskih pokazatelja kako bi se izbeglo dodatno usporavanje rasta. Ključni izazov ostaje pronalaženje balansa između kontrole inflacije i očuvanja ekonomske aktivnosti.

Georgijeva naglašava da su vlade danas u slabijoj poziciji nego tokom prethodnih kriza, usled rasta javnog duga nakon pandemije, te da je jačanje otpornosti ekonomija od presudnog značaja u svetlu mogućih novih šokova.

Dodatno, ukazala je na potencijal veštačke inteligencije da poveća globalni rast za do 0,8 procentnih poena, ali i na njen značajan uticaj na tržište rada – posebno u razvijenim ekonomijama, gde bi mogla pogoditi i do 60 odsto radnih mesta, što zahteva pažljivo upravljanje tranzicijom.

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf Biznis/ Prenela: T.M.)