MONSTRUM U MANTIJI: Ovo je SVEŠTENIK KOJI JE POBIO SVOJU PORODICU, hororu ni tu nije kraj - JEDNO ĆE VAS ZGROZITI!

Andraš Pandi (1. jun 1927 – 23. decembar 2013) bio je mađarsko-belgijski serijski ubica, osuđen za ubistvo šest članova porodice u Briselu između 1986. i 1990. godine.

Poreklom iz Mađarske, veruje se da je Pandi ubio svoju suprugu, bivšu suprugu, dvoje biološke dece i dvoje pastorka koji su misteriozno nestali, uz pomoć svoje ćerke Agneš.

Pored toga, započeo je zlostavljajuće incestuozne veze sa Agneš i trećim pastorkom koji je preživeo.

Belgijska i mađarska policija su 1992. godine počele istragu protiv Pandija, što je rezultiralo njegovim hapšenjem 1997. i osudom 2002. godine. Štaviše, skeletni ostaci još sedam nepoznatih žena i jednog muškarca pronađeni su u jednoj od njegovih kuća.

Belgijska i mađarska policija su 1992. godine počele istragu protiv Pandija, što je rezultiralo njegovim hapšenjem 1997. i osudom 2002. godine.

Rani život i brakovi

Pandi je rođen 1. juna 1927. godine u Čopu, u Karpatskoj Ruteniji (tada pod čehoslovačkom upravom), selu odmah preko granice sa Mađarskom, od mađarskih roditelja. Pandi je bio crkveni odbornik Reformisane crkve u Mađarskoj kada je upoznao svoju prvu ženu, Ilonu Soreš. Nakon neuspele Mađarske revolucije 1956. godine, pobegli su u Belgiju, gde je Pandi postao pastor male mađarske protestantske zajednice u Briselu i veroučitelj Ujedinjene protestantske crkve. Par je sledeće godine dobio ćerku Agneš, a zatim dva sina: Danijela (rođenog 1961) i Zoltana (1966). Ubrzo nakon Zoltanovog rođenja, par se rastao kada je Pandi optužio svoju ženu za neverstvo. Ilona se iselila iz kuće sa sinovima, ostavljajući ćerku Agneš sa Pandijem. Tada jedanaestogodišnja Agneš je ubrzo postala žrtva incestuozne veze sa svojim ocem.

Početkom 1970-ih, Pandi je počeo da se udvara ženama preko servisa za upoznavanje u mađarskim novinama, često navodeći lažno ime i opis posla, koristeći frazu „evropski medeni mesec“. Do kraja decenije, ponovo je počeo redovno da posećuje Mađarsku i upoznao je svoju buduću drugu suprugu, Edit Fintor. Udata žena, Fintor je imala troje dece iz dva prethodna braka: tri ćerke - osmogodišnju Tinde, petnaestogodišnju Timeu i sedmogodišnju Andreu. Fintorov tadašnji muž je tvrdio da je Pandi zaveo njegovu ženu, koja je pobegla sa njim u Belgiju zajedno sa svojom decom, gde su se venčali 1979. godine nakon što je Pandijev razvod od Ilone Soreš okončan. Ubrzo nakon venčanja, dobili su dvoje dece: sina Andraša mlađeg i ćerku Reku.

Godine 1984, Pandi je započeo drugu zlostavljajuću incestuoznu vezu sa svojom pastorkom, sada dvadesetogodišnjom Timeom, koju je oplodio nakon što ju je silovao. Timeine tvrdnje o seksualnom zlostavljanju članovi njene porodice su odbacili, tvrdeći da je verovatno koristila peškir sa Pandijevom spermom da bi se oplodila. Poslata je da živi u drugoj kući sa Agneš, a u onome što se verovalo da je bio napad ljubomore, Agneš je pokušala da pretuče Timeu do smrti gvozdenom šipkom u podrumu kuće, sve dok nije stala kada ju je nešto uplašilo. Nakon što je hospitalizovana, Timea je pokušala da prijavi zlostavljanje, ali su njene tvrdnje ponovo odbačene; kasnije je rodila sina, Marka. Godine 1986, Timea je pobegla od porodice, prvo boraveći kod rođaka u Vankuveru, Britanska Kolumbija, Kanada, pre nego što je započela novi život u Mađarskoj.

Nestanci

Neposredno pre nego što je pobegla u Vankuver, Timea je rekla majci da ju je Pandi seksualno zlostavljao i da je otac njenog sina. To je izazvalo žestoku svađu između Fintora i Pandija, ubrzo nakon čega su Fintor i tada četrnaestogodišnji Andrea nestali. Pandi je policiji rekao da ga je Fintor ostavila i preselila se u Nemačku sa novim ljubavnikom, koristeći falsifikovani telegram kao dokaz. Dve godine kasnije, 1988. godine, dvadeset godina nakon njihovog razdvajanja, Pandijeva bivša supruga Ilona i njihova dva sina su nestali. Pandi je prvo tvrdio da su se preselili u Francusku, ali je potom to promenio u Južnu Ameriku. Do 1990. godine, Fintorova osamnaestogodišnja ćerka Tinde je još uvek bila živa i živela je sa Pandijem mnogo godina nakon nestanka majke i sestre. Pandi je poslao Agneš na odmor sa svojom mlađom decom, Andrašem mlađim i Rekom, samo da bi ona po povratku otkrila da je i Tinde nestao. Pandi je rekao Agneš da je Tinde postala „poremećena“ i da je poslata da živi sa drugom porodicom.

Istraga, hapšenje i osuda

Prethodna policijska istraga nestanaka bila je veoma ograničena i sa malo napora, jer je Pandi izbegavao sumnju koristeći lažna svedočenja i falsifikovane dokaze kako bi prevario policiju da poveruje da su žrtve jednostavno emigrirale iz Belgije. Godine 1992, dve godine nakon poslednjeg nestanka, Agneš je pokušala da prijavi svog oca policiji zbog seksualnog zlostavljanja. Iako u početku nije preduzeta nikakva stvarna akcija, sumnja protiv Pandija je postepeno rasla, a interesovanje policije za nestanke je raslo. Mađarska policija se uključila u istragu zbog mogućnosti da je Pandi povezan sa slučajevima mnogih nestalih žena u Mađarskoj. Često je posećivao Mađarsku, posedovao je letnju kuću u blizini Dunava, a tokom svojih putovanja bio je poznat po tome što je šarmirao lokalne žene i nudio im da ih povede sa sobom u Brisel. Ova teorija je navela dve policijske snage da započnu zajedničku istragu. Kasnije, dve braće i sestara iz grada, Eva Kinč i Margit Mađar, obe su tvrdile da su odvojeno prihvatile Pandijevu ponudu u nadi da će postati njegova žena. Prema rečima dve žene, Pandi ih je zaključao u kuću u Briselu i primorao da kuvaju i čiste, govoreći im da će izazvati sumnju ako lutaju ulicama ne govoreći ništa osim mađarskog. Nakon što su odbile odvojene ponude za brak, žene su zahtevale da ih vrati u Mađarsku, što je on i učinio.

Ujedinjena protestantska crkva u Belgiji, Pandijev poslodavac, nikada nije podnela zvaničnu žalbu protiv njega u njegovoj ulozi učitelja i protestantskog pastora. Međutim, njegov kolega, holandski ministar Andris den Broer, očigledno je 1988. godine postao svestan zlostavljanja kod kuće i nedostatka interesovanja policije. Andris je navodno pisao belgijskom Ministarstvu pravde i kraljici Fabioli zbog svojih sumnji, ali nije dobio odgovore. Do 1996. godine otkriveno je da je Pandi podneo lažna svedočenja i falsifikovana pisma. Pandi je uhapšen 16. oktobra 1997. godine - slučajno istog datuma kao i „Beli marš“, velike demonstracije za žrtve drugog belgijskog serijskog ubice Marka Ditrua, koji je seksualno zlostavljao i ubio nekoliko devojaka u Šarlroi nekoliko godina ranije. Slučaj Ditrua bio je kontroverzan u Belgiji i doveo je policijsku nesposobnost i korupciju u nacionalnu pažnju. Kao i Ditruov slučaj, Pandijev slučaj je imao svetsku medijsku pažnju, posebno nakon Pandijeve ravnodušne reakcije na okolinu.

Agnešino priznanje

U novembru 1997. godine, Agneš je uhapsila policija, a nekoliko dana kasnije je priznala da je sa ocem učestvovala u većini ubistava svojih nestalih rođaka. Prema Agneš, ona je bila isključivo odgovorna za ubistvo svoje majke Ilone i učestvovala je u ubistvima Danijela, Zoltana, Edit i Andree, ali nije bila umešana (i moguće nesvesna) Tundeove smrti. Veruje se da je ubistvo Tundea bilo jedino ubistvo koje je Pandi počinio bez Agnešine pomoći. Način delovanja koji je Agneš predstavila bio je, u najmanje dva slučaja, ubistvo pištoljem i trauma glave izazvana maljem. Leševi su raskomadani, delimično rastvoreni u kadi napunjenoj tečnošću „Liquid-Plumr“ u podrumu, a zatim su preostali delovi odneti u lokalnu klanicu u Anderlehtu radi uništenja.

Suđenje i izricanje kazne

Pandi je negirao optužbe, ali uglavnom zahvaljujući Agnešinom svedočenju i pomoći, prikupljeno je dovoljno dokaza da bude osuđen. Na sudu je Pandi odbacio postupak kao „suđenje vešticama“ protiv sebe i rekao poroti da su navodno mrtvi još uvek živi i da je on „u kontaktu sa njima preko anđela“. Kada je upitan zašto nestali članovi porodice nisu mogli biti pronađeni nakon četiri godine potrage, Pandi je odgovorio: „Na pravdi je da dokaže da su mrtvi. Kada ponovo budem slobodan, doći će da me posete.“

6. marta 2002. godine, belgijski sud je osudio Pandija za ubistvo šest članova porodice, pokušaj ubistva i silovanje tri njegove ćerke. Pandi je osuđen na doživotnu robiju bez prava na uslovni otpust i smešten je u zatvoru u Centralnom Levenu pre nego što je iz zdravstvenih razloga premešten u zatvor u Brižu. Godine 2007, kada je napunio 80 godina, zatvorske vlasti su razmatrale njegovo premeštanje u dom za penzionere.

Agneš Pandi, tada 44-godišnjakinja, dobila je kaznu od 21 godine zatvora zbog saučesništva u pet ubistava i jednom pokušaju ubistva. Tužioci su tražili kaznu od 29 godina za Agneš, ali su njeni advokati odbrane insistirali na blažem postupku, rekavši da je Agneš bila pod „neodoljivom čarolijom“ oca koji ju je silovao i primoravao da sarađuje u ubistvima majke i braće i sestara. Agneš je u svojoj završnoj reči rekla: „Nisam imala izlaza. Bila sam potpuno u njegovom stisku“.

Andraš Pandi je preminuo 23. decembra 2013. godine, od prirodnih uzroka u zatvorskoj bolnici u Brižu.

Posledice i moguća dodatna ubistva

Pandi je posedovao nekoliko kuća u oblasti Molenbek-Sen-Žan u Briselu, duž reke Sena. To je uključivalo kuće u nizu u ulici Vandemelen, Nijverhejdskaai/Ke de l'Industri (gde se dogodila većina ubistava) i ulici Vandenbrande.

Tokom iskopavanja u kući u ulici Vandemelen nakon Pandijevog hapšenja, skeletni ostaci sedam žena i jednog muškarca nepoznatog porekla otkriveni su u betonu podruma kuće. U januaru 1998. godine, DNK profilisanje fragmenata kostiju otkrilo je da pokojnici nisu bili Pandijevi rođaci i ostaje nejasno da li su njihove smrti uopšte povezane sa slučajem. Zbog Pandijevog čestog korišćenja mađarskih servisa za upoznavanje, postoje sumnje da su to skeleti mađarskih žena dovedenih u Belgiju. Tokom istrage kuće u ulici Vandenbrande, nekoliko komada vatrenog oružja, uključujući tri puške i četiri pištolja, pronađeno je sakriveno u skrivenom odeljku ugrađenom u plafon. Ulica Valdemaelen i kuće Nijverheidskaai/Kuai de l'Industrie su kasnije srušene.

Moguća dodatna ubistva

Nakon njegovog hapšenja, sprovedene su dalje istrage kako bi se utvrdilo da li su Pandi i Agneš počinili još nekoliko ubistava osoba koje nisu u srodstvu, pre i tokom ubistva članova njihove porodice.

Dana 26. novembra 1997. godine, mesec dana nakon njegovog hapšenja, mađarske novine „Nepsava“ objavile su da je Pandi bio hranitelj nepoznatog broja rumunske dece — siročadi izbeglica iz revolucije 1989. godine, koja je svrgnula komunističkog diktatora Nikolaea Čaušeskua — u svom domu u Briselu.

Decu je navodno regrutovala dobrotvorna organizacija pod nazivom YDNAP (Pandi se piše unazad), a „Nepsava“ je objavila da „niko ne zna šta im se dogodilo ili da li su se vratili kući“ u Rumuniju.

Policija je takođe povezala Agneš sa nestankom dvanaestogodišnje devojčice 1993. godine, čija je majka bila u romantičnoj vezi sa Pandijem.

Bonus video:

(Espreso/ T.M.)