Država od 170 miliona stanovnika će biti prva žrtva krize: Nestašica gasa i goriva već razara zemlju

Bangladešu ističe vreme zbog rata u Iranu i mogao bi da ostane bez nafte i gasa u roku od nekoliko nedelja. Uprkos racionisanju, vlada u Daki se bori da formuliše efikasan plan i sve je očajnija zbog mogućnosti da joj ponestane goriva.

Očekuje se da će zemlja od 170 miliona stanovnika prva ostati bez zaliha. Uvozi oko 95 odsto svoje nafte i gasa, a dve trećine toga dolazi iz zemalja poput Saudijske Arabije, UAE i Iraka. Bangladeš je ovog meseca uvezao oko 170.000 tona sirove nafte i dizela. To je značajan pad u odnosu na 332.000 tona u istom mesecu prošle godine.

„Vlada je sve očajnija, nesigurna šta da radi i kako da planira“, rekao je zapadni izvor upoznat sa problemima zemlje, dodajući da se bore da obezbede više sirove nafte.

Krajem marta, Bangladeš je imao oko 80.000 tona sirove nafte uskladištene u svojoj Istočnoj rafineriji, što je dovoljno za snabdevanje zemlje električnom energijom 17 dana. Zalihe dizela i benzina su podjednako ograničene.

Zvaničnici su tražili odobrenje SAD za uvoz 600.000 tona ruskog lož-ulja, a dobili su i 60.000 tona od Indonezije. Cena će verovatno biti znatno viša od one koju je Bangladeš plaćao pre rata.

Indija je pristala da isporuči 60.000 tona dizela Bangladešu u prvoj polovini ove godine. Međutim, Indija ima svoje probleme sa snabdevanjem, a Daka se muči da ispuni ovo obećanje.

U prestonici Bangladeša, vozači satima čekaju u redovima na benzinskim pumpama. Univerziteti su zatvoreni, a vladinim zvaničnicima je naloženo da ograniče potrošnju struje dok je svetlo.

„Čekam u ovom redu četiri sata i još uvek ne znam da li ću dobiti gorivo. Ako odem kući bez njega, moja porodica večeras neće jesti. Jednostavno je tako“, rekao je taksista Abul Kalam.

Putovanja su smanjena, vozači dostave takođe nisu u mogućnosti da obavljaju svoj posao, a javni prevoz je smanjen u delovima grada. Nestašice su dovele svakodnevni život u Daki do gotovo potpunog zastoja.

Izvor iz naftne industrije rekao je za Telegraf da izveštaji ukazuju da Bangladeš možda ima samo „10-21 dan kritičnih zaliha goriva“. Uprkos zabrinjavajućim brojkama, napomenuli su da se očekuje da će nove zalihe stići u zemlju, što znači da najgori mogući scenario nije neizbežan.

„Već postoji ozbiljan pritisak na dostupnost goriva. Ako se rat sa Iranom odugovlači i snabdevanje gorivom ostane poremećeno, Bangladeš bi mogao efikasno da se zaustavi u roku od nekoliko nedelja“, rekao je visoki zvaničnik.

Vlada insistira da nema nestašice. Ministar energetike Ikbal Hasan Mahmud Tuku rekao je u ponedeljak da snabdevanje ostaje stabilno.

„Da budem jasan, trenutno nema nestašice goriva u Bangladešu. U stvari, povećali smo snabdevanje u poređenju sa prošlom godinom“, rekao je, napominjući da je to zbog povećane potrošnje.

Motociklisti, kaže on, kupuju tri do četiri puta više od uobičajene dnevne količine, dok se prodaja na nekim benzinskim pumpama skoro udvostručila. Vlada je takođe pokrenula nacionalnu akciju protiv ilegalnog gomilanja zaliha i nudi nagrade za informacije o gomilanju.

Šta je sa ostatkom sveta?

Naravno, oni nisu jedina nacija koja se suočava sa eskalacijom energetske krize.

Indijska industrijska proizvodnja je usporena kao rezultat iranske blokade Ormuskog moreuza. Filipini, Australija i Novi Zeland racionalizuju sve manje zalihe goriva, dok Južna Koreja razmatra ograničenja javne potrošnje. U nekim slučajevima, ovo je primoralo zemlje da otvore razgovore sa Kinom o uvozu goriva, a Peking je iskoristio krizu.

Prognoze sugerišu da bi se efekti nestašice mogli početi osećati u Britaniji za samo dve nedelje. U Indiji je nestašica gasa dovela do pada proizvodnje na najniži nivo u poslednje četiri i po godine. Zvaničnici su rekli da Nju Delhi održava lako dostupne zalihe za 60 dana kako bi obuzdao paničnu kupovinu goriva.

U Južnoj Koreji, vlada razmatra uvođenje ograničenja vožnje za građane, prvi put od Zalivskog rata 1991. godine. Kompanije se podstiču da ubede svoje zaposlene da smanje upotrebu automobila kako bi smanjile pritisak na zalihe.

Filipini i Vijetnam su takođe pod pritiskom, uvozeći više od 80 odsto svoje sirove nafte iz Zaliva. Vijetnam dobija većinu svojih zaliha iz Kuvajta. Uvoz sirove nafte u martu je opao za oko polovinu u odnosu na prethodni mesec, a oni nisu bili u mogućnosti da zamene te zalihe pošiljkama iz drugih zemalja.

Strateške rezerve zemlje bi trajale vijetnamskoj ekonomiji oko tri nedelje. Najbliži izvor dizela je Kina, ali je Peking početkom ovog meseca uveo zabranu izvoza nafte. Međutim, Blumberg izveštava da je kineski tanker isporučio 100.000 tona destilatnog goriva Vijetnamu tokom vikenda.

Filipini su postali prva zemlja koja je prošlog utorka proglasila nacionalnu energetsku krizu. To je primoralo vladu da započne pregovore sa Pekingom. Primili su dva kineska tankera sa 260.000 tona dizela i imaju još oko šest nedelja goriva.

Japan je prošle nedelje započeo svoje najveće ikada oslobađanje rezervi za hitne slučajeve, koje će trajati oko 45 dana. Mjanmar je uveo sistem racionisanja „par-nepar“, gde neparni brojevi registarskih tablica mogu da kupe gorivo jednog dana, a parni sledećeg. U Kambodži je trećina benzinskih stanica zatvorena.

S druge strane, Iran izgleda profitira od krize. Anonimni izvor, koga citira Ekonomist, rekao je da Islamska Republika trenutno izvozi do 2,8 miliona barela nafte i drugih naftnih derivata dnevno, isto kao, ako ne i više, nego pre rata. Veliki deo izvoza završava u Kini.

Bonus video:

(Espreso/blic/The Telegraph/TM)