Snažan sistem protivvazdušne odbrane zakazao: Evo zašto je Davidova praćka izneverila u odbrani od iranskih raketa

Iako Izrael tvrdi da je njegova stopa presretanja raketa i dronova 90 odsto, bilo je oko nekoliko desetina incidenata u kojima su izraelski državljani poginuli ili teško ranjeni usled vazdušnih napada iz Irana ili od strane Hezbolaha tokom aktuelnog rata.

Posebna pažnja posvećena je odvojenim udarima u Dimoni i Aradu u subotu uveče, jer je u oba slučaja naknadno objavljeno da je došlo do otkaza sistema protivvazdušne odbrane Davidova praćka.

Iz ovih incidenata proizilazi nekoliko pitanja. Deo pažnje usmeren na Davidovu praćku dolazi iz činjenice da je bilo više velikih neuspeha, prenosi u analizi The Jerusalem Post.

Prvo, zašto je Davidova praćka uopšte korišćena?

Za čitaoce koji su pokušavali da isprate osnovne razlike između najpoznatijih sistema odbrane - Gvozdena kupola, Davidova praćka, i Strela, samo je sistem Strela prvobitno bio dizajniran za obaranje balističkih raketa dugog dometa kakve Iran ispaljuje.

Sjedinjene Američke Države su takođe rasporedile sistem "THAAD", koji je takođe namenjen za presretanje balističkih raketa.

Ali Gvozdena kupola je trebalo da obara pretnje kratkog dometa, poput jednostavnih raketa i dronova, dok je Davidova praćka bila namenjena za pretnje srednjeg dometa, kao što su rakete srednjeg dometa, krstareće rakete i složeniji dronovi.

Sve se to promenilo kada je sistem protivvazdušne odbrane Davidova praćka oborio iransku balističku raketu u junu 2025. godine.

To se nadovezuje na ono što su izvori rekli da je tokom ratova poslednjih godina bilo na desetine drugih uspešnih presretanja različitih vrsta ciljeva.

Nakon tog uspeha, Izrael je počeo da integriše Davidovu praćku u svoj sistem za obaranje balističkih raketa dugog dometa, kako bi obezbedio dodatne opcije pored sistema Strala. Postojalo je više razloga za to.

Dostupnost, cena presretača Davidova praćka

Dok je odbrambeni establišment rekao da ima dovoljno presretača da obori iranske i Hezbolahove pretnje, drugi izvori su izrazili zabrinutost zbog potencijalnih eventualnih nestašica.

Pored toga, Strela košta dva do tri miliona šekela po presretaču, dok Davidova praćka navodno košta samo milion po presretaču.

Dakle, dostupnost/zalihe i troškovi su dva odvojena razloga, moglo bi imati smisla ponekad koristiti Davidovu praćku umesto Strele za odbranu od iranskih raketnih pretnji.

Zatim, 11. februara, Ministarstvo odbrane je objavilo nove uspešne vežbe obaranja, a izvori su rekli da su scenariji kojima se Davidova praćka bavila tokom vežbe bili raznovrsniji nego u prošlim vežbama.

Deo onoga što je bilo izvanredno u vezi sa obaranjem iranske balističke rakete od strane Davidove praćke u junu 2025. godine jeste to što je tradicionalno njen domet bio fokusiran na pretnje od 40 do 300 kilometara udaljenosti, a ne na pretnje od 1.500 kilometara udaljenosti kao kod iranskih balističkih raketa.

Vežba se održala u senci mogućeg američkog napada na Iran, što bi moglo dovesti do toga da Islamska Republika napadne Izrael balističkim raketama.

Davidova praćka kombinuje "inovativnu kontrolu upravljanja, višestruki pogon i napredni tragač, pobeđujući asimetrične pretnje velikog obima, uključujući taktičke balističke rakete i rakete velikog kalibra".

Davidova praćka je sada u operativnoj upotrebi godinama i korišćena je tokom Bliskoistočnog rata 2023-2025, uključujući i odbranu od pretnji iz Irana i Hezbolaha.

"Tokom rata, a posebno tokom operacije Uzdižući lav, osoblje Izraelske organizacije za protivraketnu odbranu (IMDO) sprovelo je modifikacije i adaptacije u realnom vremenu koje su dramatično poboljšale mogućnosti sistema protivvazdušne i protivraketne odbrane IRAF, a posebno Davidove praćke", rekao je direktor Izraelske organizacije za protivraketnu odbranu, Moše Patel.

Pa ipak, nakon svih svojih prošlih dostignuća, Davidova praćka je više puta podbacila prošlog vikenda.

Nekoliko objašnjenja za propuštena presretanja

Ran Kočav, bivši komandant protivvazdušne i raketne odbrane i portparol IDF, rekao je da postoji nekoliko razloga koji bi mogli objasniti propuštena presretanja.

"Prvi razlog ima veze sa politikom koja zahteva od izraelskih komandanata da u realnom vremenu odlučuju koji presretač odgovara određenoj pretnji. To uključuje strateški izbor između sistema poput Strele, THAAD ili Gvozdene kupole, uključujući i izbegavanje prekomernog uništavanja jednostavne rakete skupom raketom ili trošenja presretača koji nije bio relevantan protiv pretnje koju bi drugi odbrambeni sistem mogao da reši", rekao je Kočav i dodao:

"Moramo da izračunamo naš inventar presretanja i moramo da donosimo odluke u realnom vremenu".

Kočav je rekao i da je Davidova praćka nivo ispod Strele, uspešno korišćena za presretanje balističkih raketa u prošlosti. Ali je napomenuo da takve odluke takođe mogu dovesti do neuspeha.

Drugo, Kočav je rekao da se "tehnički ili inženjerski kvarovi mogu dogoditi unutar sistema za radarsko praćenje vazdušne pretnje, samih presretača ili zbog povezanosti između različitih odbrambenih sistema".

To znači da ne može samo jedan problem poći po zlu mnogi problemi mogu poći po zlu pojedinačno, i ako se bilo koji od njih desi, može doći do promašenog obaranja.

"Treće, to je stvar statistike. To je veoma sofisticiran sistem, ali nije hermetički sistem", rekao je Kočav.

Drugim rečima, čak i kada sve funkcioniše kako bi trebalo, ponekad nepredviđeni događaj ili neka loša sreća mogu dovesti do promašaja. Na primer, Strela je takođe promašila iranske rakete, s obzirom na to da ima visoku, ali ne i savršenu, stopu obaranja.

Domet presretanja Davidove praćke

Pored ovih razloga važno je napomenuti da Davidova praćka presreće vazdušne pretnje na mnogo manjoj visini nego Strela 3, koja presreće rakete u svemiru.

Pošto se presretanja Davidove praćke dešavaju bliže zemlji, veće su šanse za šire rasipanje šrapnela i češće sirene širom Izraela.

Sve ovo dolazi u pozadini gde Iran koristi 50-70 odsto kasetne municije u svojim raketama, koje imaju desetine podbombi koje se šire po mnogo širem području, čak i sa smanjenim nosivošću u poređenju sa standardnim raketama.

Dva povezana pitanja koja su pokrenuta sa nedavnim incidentima su:

1) S obzirom na iranske napade na Izrael u aprilu 2024, oktobru 2024. i junu 2025. godine, zašto Izrael nije ubrzao proizvodnju više presretača Strela kako ne bi morao da se oslanja na izvesnu količinu improvizacije sa Davidovom praćkom?

2) Zašto se Izrael nije preciznije pripremio za pretnju kasetne municije?

Deo odgovora je da može biti potrebno dve do tri godine da se proizvedu novi presretači, tako da čak i da je Izrael pokušao da ubrza razvoj mnogo više presretača Strela, možda ne bi bio spreman na vreme za ovaj rat.

Ovaj odgovor postavlja pitanja o tome da li je rat trebalo da bude pokrenut sada ili za 6-12 meseci, kada bi možda bilo spremno više Strela.

Uprkos tvrdnjama nekih izraelskih zvaničnika da Jerusalimu ističe vreme, mnogi bi priznali da je verovatno ostalo oko 6-12 meseci pre nego što Iran pređe crvenu liniju balističkih raketa u pogledu količine.

Neki izraelski zvaničnici su posebno naveli da je njihov kalendar bio jun 2026. godine sve dok se Trampova administracija nije više zainteresovala za ovo pitanje zbog iranskih protesta u januaru.

Drugim rečima, Izrael je možda odlučio da uđe u ovaj rat manje pripremljen odbrambeno kako bi iskoristio priliku da se SAD umešaju u rat.

Čini se da nema mnogo objašnjenja zašto Izraelska vojska nije provela više vremena pripremajući se za pretnju kasetne municije, koja je Izrael pomalo iznenadila u junu 2025.

Verovatno je glavni razlog to što se Izrael fokusirao na poboljšanje svoje odbrane od klasičnih balističkih raketa i od dronova, s obzirom na to da su dronovi nanosili mnogo veću štetu tokom dužeg perioda tokom nedavnih ratova nego kasetna municija.

Drugim rečima, Izraelska vojska ponekad ima problema sa planiranjem za više od jedne nove pretnje istovremeno.

Na kraju krajeva, nije jasno da li bi Izrael mogao da se toliko bolje snalazi u protivvazdušnoj odbrani tokom ovog rata, ali svaki incident sa masovnim povredama pokreće pitanja, i bilo da je u pitanju nedavni neuspeh Davidova praćke ili neuspeh da se u potpunosti pripremi za kasetnu municiju, oni koji su oštećeni neće biti utešeni opštom, pozitivnijom slikom.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf.rs/TM)