"MISLILI SU DA ĆE POSLE VENECUELE SVE IĆI GLATKO ALI..." Isplivale šok informacije, Trampa upozoravali na ovo!

Pomoćnici američkog predsednika Donalda Trampa raspravljaju o tome kada i kako proglasiti pobedu dok se sukob širi po Bliskom istoku.

Neki zvaničnici i savetnici upozoravaju Trampa da bi rastuće cene benzina mogle da izazovu političku krizu zbog američko-izraelskih napada na Iran, dok neki jastrebovi vrše pritisak na predsednika da nastavi ofanzivu protiv Islamske Republike.

Manevrisanje iza kulisa naglašava probleme sa kojima se Tramp, koji se vratio na dužnost prošle godine obećavajući da neće ulaziti u "glupe" vojne avanture, suočava skoro dve nedelje nakon što je pokrenuo rat koji je potresao globalna finansijska tržišta i poremetio međunarodnu trgovinu naftom.

Odstupajući od sveobuhvatnih ciljeva koje je postavio pokretanjem rata 28. februara, Tramp je poslednjih dana naglasio da sukob posmatra kao ograničenu kampanju čiji su ciljevi uglavnom ispunjeni.

Ali poenta ostaje nejasna mnogima, uključujući i energetska tržišta, koja se pomeraju kao klatno na metronomu nakon Trampovih izjava.

Na predizbornom skupu u Kentakiju u sredu je rekao da "smo pobedili u ratu", a zatim je naglo promenio stav: "Ne želimo da odemo rano, zar ne? Moramo da završimo posao."

Ekonomski savetnici i zvaničnici, uključujući i one iz Ministarstva finansija i Nacionalnog ekonomskog saveta, upozorili su Trampa da bi naftni šok i rastuće cene benzina mogli brzo da naruše domaću podršku ratu, rekli su savetnik i još dvoje insajdera, koji su govorili pod uslovom anonimnosti.

Politički savetnici, uključujući šeficu kabineta Suzi Vajls i zamenika šefa kabineta Džejmsa Blera, iznose slične argumente, fokusirajući se na političke posledice viših cena benzina i pozivajući Trampa da usko definiše pobedu i signalizira da je operacija ograničena i skoro završena, rekli su izvori.

U drugom smeru guraju jastrebovi glasovi koji pozivaju Trampa da održi vojni pritisak na Iran, uključujući republikanske zakonodavce poput američkih senatora Lindzija Grejama i Toma Kotona, i medijske komentatore poput Marka Levina.

Oni tvrde da SAD moraju sprečiti Iran da dobije nuklearno oružje i snažno odgovoriti na napade na američke trupe i brodove.

Treće mišljenje dolazi od Trampove populističke baze i ličnosti poput stratega Stiva Benona i desničarske televizijske ličnosti Takera Karlsona, koji su vršili pritisak na njega i njegove glavne saradnike da izbegnu uvlačenje u još jedan produženi bliskoistočni sukob.

Traženje izlaza

Uvodeći Ameriku u rat, Tramp je ponudio malo objašnjenja, a deklarisani ratni ciljevi administracije kreću se od sprečavanja neposrednog napada Irana, preko osakaćivanja njegovog nuklearnog programa, do rušenja vlasti u Teheranu.

Dok traži izlaz iz nepopularnog sukoba, Tramp pokušava da žonglira suprotstavljenim narativima za koje neki kritičari kažu da su zakomplikovali već tešku situaciju, gde Iran prkosi razornim američko-izraelskim vazdušnim napadima.

Najviši politički i ekonomski savetnici, čija su upozorenja pre rata o potencijalnom ekonomskom šoku uglavnom ignorisana, izgleda da su odigrali glavnu ulogu u podsticanju Trampovih napora ove nedelje da umiri nestabilna tržišta i obuzda rastuće cene nafte i gasa.

Njegov potez ka umanjivanju uticaja rata, opisujući ga kao "kratkoročni izlet", i njegovo insistiranje da će povećanje cena gasa biti kratkotrajno izgledalo je kao da ima za cilj smirivanje strahova od sukoba bez kraja.

Neki vodeći pomoćnici su mu savetovali da radi na završetku sukoba koji može okarakterisati kao trijumf, barem vojno, rekli su izvori, čak i ako veliki deo iranskog rukovodstva preživi, zajedno sa ostacima nuklearnog programa koji je trebalo da bude uništen.

Talas za talasom američkih i izraelskih vazdušnih napada ubio je veliki broj iranskih lidera, navodno je uništio arsenal balističkih raketa, potopio veliki deo mornarice i smanjio sposobnost da podrže saveznike širom Bliskog istoka.

Ali vojna dostignuća su ozbiljno potkopana pojačanim napadima Irana na tankere za naftu i transportne objekte u Zalivu, što je dovelo do rasta cena nafte.

Tramp je rekao da će odlučiti kada će završiti kampanju. On i njegovi pomoćnici kažu da su daleko ispred vremenskog okvira od četiri do šest nedelja koji je Tramp prvobitno najavio.

Promenljivi razlozi za pokretanje sukoba, koji se proširio na desetak zemalja, samo otežavaju predviđanje šta sledi.

Sa svoje strane, iranske vlasti će proglasiti pobedu, kažu analitičari, jednostavno zato što su preživeli američko-izraelski napad, posebno nakon što su pokazali svoju sposobnost da uzvrate udarac i nanesu štetu Izraelu, SAD i njihovim saveznicima.

Venecuela i pogrešne procene

Ključan za konačnu putanju rata biće Ormuski moreuz. Petina svetskih pošiljki nafte, koje obično prelaze uski plovni put, gotovo je obustavljena. Iran je poslednjih dana napao tankere u iračkim vodama i druge brodove u blizini moreuza, a novi vrhovni vođa Modžtaba Hamnei se zakleo da će ga držati zatvorenim.

Ako iranska kontrola nad plovnim putem dovoljno podigne cene američkog gasa, to bi moglo povećati politički pritisak na Trampa da okonča vojnu kampanju kako bi pomogao Republikanskoj stranci, koja brani tesnu većinu u Kongresu na novembarskim izborima.

Tramp se nedavno uzdržao od promovisanja ideje da rat ima za cilj svrgavanje vlade u Teheranu. Američke obaveštajne službe ukazuju da iranskom rukovodstvu ne preti kolaps u skorije vreme, izvestio je Rojters u sredu.

Bar deo zabune oko putanje rata izgleda da je ukorenjen u brzom američkom vojnom uspehu u Venecueli.

Od početka rata, neki savetnici su se mučili da ubede Trampa da se iranska kampanja verovatno neće odvijati na isti način kao i napad na Venecuelu 3. januara u kojem je zarobljen predsednik Nikolas Maduro.

Ta operacija je otvorila put Trampu da prisili bivše Madurove lojaliste da mu daju značajan uticaj nad ogromnim rezervama nafte zemlje - bez potrebe za produženom vojnom akcijom SAD.

Iran se, nasuprot tome, pokazao kao mnogo jači, bolje naoružani neprijatelj sa ukorenjenim klerikalnim i bezbednosnim strukturama. Stručnjaci su odbacili tvrdnje Trampovih pomoćnika da je Iran bio nekoliko nedelja udaljen od pravljenja nuklearne bombe, uprkos Trampovom insistiranju u junu da je američko-izraelsko bombardovanje "uništilo" nuklearni program.

Veruje se da je veći deo iranskih zaliha visoko obogaćenog uranijuma zakopan u junskim napadima, što znači da bi materijal potencijalno mogao biti izvučen i prečišćen do kvaliteta za bombe. Iran je uvek negirao da radi na pravljenju nuklearnog oružja.

Ako se rat odugovlači, američke žrtve rastu, a ekonomski troškovi se umnožavaju, neki analitičari kažu da bi to moglo da umanji podršku Trampove političke baze.

Ali uprkos kritikama nekih pristalica koje se protive vojnim intervencijama, članovi njegovog pokreta "Učinimo Ameriku ponovo velikom" do sada su uglavnom ostali uz njega po pitanju Irana.

Bonus video:

(Espreso/Kurir.rs/Reuters/TM)