neizvesno
EVO KAKVU ĆE MOĆ IMATI NOVI VOĐA IRANA: Neće držati sve konce u rukama? Nakon ubistva Hamneija sprema se HAOS
Od tada se politički sistem Islamske Republike, zasnovan na doktrini Vilajet-e fakih, postepeno menja
Dok Iran pokušava da popuni politički vakuum nastao nakon ubistva vrhovnog vođe Alija Hamneija u prvoj fazi rata koji protiv Islamske Republike Iran vode Sjedinjene Američke Države i Izrael, analitičari smatraju da njegov naslednik možda neće imati istu apsolutnu vlast koju su imali Hamnei i Homeini, piše Newsweek.
Promena na čelu države dogodila se samo jednom u istoriji Islamske Republike. Nakon smrti osnivača države Ruholaha Homeinija 1989. godine, za vrhovnog vođu izabran je Ali Hamnei, koji je preuzeo vlast deset godina nakon revolucije kojom je srušena prozapadna monarhija u Iranu.
Od tada se politički sistem Islamske Republike, zasnovan na doktrini Vilajet-e fakih, postepeno menja. Sve veći deo moći prenosi se sa jedne osobe na širi krug političkih i bezbednosnih aktera, uključujući moćni Korpus čuvara Islamske revolucije (IRGC), kao i druge političke, vojne i ekonomske strukture.
Postepena promena sistema vlasti
Istraživač iranske politike i šiitskog islama Babak Vahdad smatra da je proces preraspodele moći započeo još pre smrti Hamneija.
Prema njegovim rečima, Islamska Republika se postepeno razvijala u sistem u kojem se vlast sprovodi kroz međusobno povezane institucije i mreže uticaja, a ne isključivo kroz lični autoritet vrhovnog vođe, iako ta funkcija i dalje ostaje ključni izvor političkog legitimiteta.
Smrt Hamneija usred rata, dodaje Vahdad, dodatno ubrzava taj proces. U takvim okolnostima veći značaj dobijaju institucije koje kontrolišu vojnu silu, informacije i operativno upravljanje državom, poput bezbednosnog aparata i Korpusa čuvara Islamske revolucije.
Iako se ne očekuje potpuno ukidanje funkcije vrhovnog vođe zbog njenog političkog i religijskog značaja, moguće je da će se vlast ubuduće sprovoditi udruženo, kroz bezbednosne i državne institucije.
Borba za naslednika
Još nije zvanično objavljeno ko će naslediti Alija Hamneija. O izboru odlučuje 88-člano telo iranskog klera, Veće stručnjaka, čije članove prethodno odobrava Veće čuvara.
Prema izveštajima iranskih medija bliskih vlastima, izbor je možda već donet, ali konačnu potvrdu treba da potvrdi predsednik Veća stručnjaka, ajatolah Hašem Hoseini Bušeri.
Među imenima koja se najčešće spominju je sin pokojnog vođe, Modžtaba Hamnei. Njegovo ime pojavljuje se zbog bliskosti sa ocem i dugogodišnjih veza sa delovima bezbednosnog aparata države. Neki analitičari smatraju da ga deo Korpusa čuvara Islamske revolucije vidi kao kandidata koji bi mogao da osigura kontinuitet vlasti u ratnim okolnostima.
Američki predsednik Donald Tramp nedavno je u intervjuu kritikovao Modžtabu i nazvao ga "politički slabim kandidatom", ocenivši njegov izbor neprihvatljivim. Rat protiv Irana Vašington vodi u saradnji sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom.
Istovremeno, izraelska vojska (Izraelske odbrambene snage) izvela je napad na mesto sastanka iranskih klerika u Teheranu, za koji se sumnjalo da je povezan sa procesom izbora novog vrhovnog vođe.
Prepreke kandidaturi Modžtabe Hamneija
Kandidatura Modžtabe suočava se sa određenim preprekama. On još nema status vrhovnog šiitskog verskog autoriteta, poznatog kao "mardža al taklid", što se obično smatra važnim za obnašanje funkcije vrhovnog vođe.
Sličan problem imao je i njegov otac, koji je pre izbora naknadno dobio viši religijski rang.
Još veće pitanje za deo političkog i verskog establišmenta je politička prihvatljivost takvog izbora. Kritičari upozoravaju da bi izbor sina pokojnog vođe mogao dodatno da ojača utisak nasledne, gotovo dinastičke vlasti, što bi moglo da izazove napetosti unutar klerikalnih krugova.
Drugi mogući kandidati
U raspravama o nasledniku spominje se i ajatolah Alireza Arafi, koji trenutno zajedno sa predsednikom Masudom Pezeškijanom i predsednikom Vrhovnog suda Golamhoseinom Mohseni Edžijem čini privremeno tročlano vođstvo države uspostavljeno nakon smrti Hamneija.
Arafi se smatra predstavnikom tvrdolinijskog krila iranske politike, koje zagovara oštriji pristup prema Sjedinjenim Državama i Izraelu.
Kao mogući kandidat spominje se i bivši predsednik Hasan Rohani, predstavnik reformističkog političkog krila, ključan u postizanju međunarodnog nuklearnog sporazuma iz 2015. godine.
Sukob moćnih institucija
U pozadini političke borbe za naslednika nalazi se rivalstvo između dve ključne vojne strukture u Iranu. Prva je Korpus čuvara Islamske revolucije, koji ima snažan politički, bezbednosni i ekonomski uticaj. Druga je regularna iranska vojska, poznata kao Arteš.
Iako je vojska godinama bila u senci Revolucionarne garde, analitičari smatraju da bi mogla da pokuša da spreči scenario u kojem bi sva politička moć bila koncentrisana isključivo u rukama te organizacije.
Neizvesna budućnost vlasti
Ko god bude izabran za novog vrhovnog vođu Irana moraće da balansira između suprotstavljenih interesa unutar političkog i bezbednosnog sistema države.
Neki stručnjaci smatraju da će na kraju ipak biti izabrana jedna osoba, ali da bi njena uloga mogla da bude znatno ograničenija nego ranije, dok bi stvarna politička moć bila raspodeljena među bezbednosnim institucijama i drugim centrima uticaja.
Ako bi na čelo države došao Modžtaba Hamnei, analitičari procenjuju da bi mogao da nastavi da deluje iz senke, izbegavajući javne nastupe i upravljajući političkim procesima diskretnije nego što je to činio njegov otac.
Istovremeno, trebale bi mu godine da učvrsti kontrolu nad ključnim institucijama, posebno nad Korpusom čuvara Islamske revolucije.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
