VEĆ IM JE DOSTA SVEGA! Arapski bogataši OKREĆU LEĐA TRAMPU?! I samog predsednika SAD DRŽE U ŠACI, pazite samo KAKO!

Neki milijarderi iz naftom bogatih država Persijskog zaliva koji su saveznici Donalda Trampa, predsednika SAD, preispituju svoje investicije u inostranstvu dok rat u Iranu opterećuje njihove ekonomije.

To je potvrdio jedan od visokih zvaničnika iz Persijskog zaliva, samo nekoliko meseci nakon što je predsednik SAD obezbedio milijarde dolara investicionih obećanja iz regiona.

Saudijska Arabija, UAE i Katar zajedno su se obavezali da će investirati oko 3 biliona dolara u američku ekonomiju kada je američki predsednik Tramp posetio region na svom prvom putovanju u inostranstvo prošle godine i bilo kakve promene bi mogle da ga pritisnu da okonča rat.

"Više" zemalja u regionu započelo je internu reviziju kako bi utvrdile da li se klauzule o višoj sili mogu primeniti u stranim ugovorima kako bi se ublažio deo očekivanog ekonomskog opterećenja od rata u Iranu, rekao je zvaničnik za CNN.

On je rekao da ova promena odražava rastuća budžetska opterećenja uzrokovana smanjenim prihodima od energije, jer se proizvodnja usporava, a izvoz je poremećen, kao i padom turizma i avio saobraćaja, i rastućim izdacima za odbranu.

CNN ne može da potvrdi koje zemlje preispituju svoja ulaganja, ali je kontaktirao ministarstva spoljnih poslova u UAE, Kataru i Saudijskoj Arabiji za komentar.

Vest da neke zemlje Zaliva preispituju svoja ulaganja prvi put je objavljena u Financial Times, koji je citirao zvaničnika koji je rekao da tri od četiri velike ekonomije u regionu Saudijska Arabija, UAE, Kuvajt i Katar razmatraju poteze. Ali zvaničnik je odbio da navede koje.

Financial Times navodi da bi svaka odluka koja bi mogla da utiče na ulaganja u SAD ili druge zapadne zemlje mogla dodatno da poveća pritisak na Trampa da pokuša da pronađe diplomatsko rešenje i okonča rat.

Naftom bogate države Perzijskog zaljeva uvučene su u sukob koji su SAD i Izrael pokrenuli protiv Irana, nakon čega je Teheran pokrenuo snažan odgovor i napad na američke saveznike u regiji.

Rat je doveo do gotovo potpunog zaustavljanja pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, ključni plovni put kroz koji prolazi oko petina svetske trgovine naftom i gasom, pri čemu je u Persijskom zalivu pogođeno najmanje deset tankera.

POGLEDAJTE I - IRANCI POGUBILI SVOG GENERALA JER JE BIO TAJNI AGENT MOSADA? Svaki ATENTAT je preživeo, ovo je otkrio Izraelu!

Arapski mediji su u petak izvestili da su Iranci pogubili generala Esmaila Kanija, koji je optužen da je agent Mosada.

Prema pisanju lista The National, koji je objavio vest pozivajući se na nepotvrđene informacije, general Kani iz Revolucionarne garde i Kuds snaga optužen je za špijunažu i pogubljen je.

Espreso nije mogao nezvanično da proveri ove tvrdnje.

Kanijevo ime je izašlo na videlo nakon izveštaja da je izraelski Mosad čak znao gde se nalazio vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei, kada je napadnut i ubijen.

Kako su tada preneli mediji, kružile su glasine da je Kani poslao Benjaminu Netanjahuu sliku mrtvog Hamneija kako bi izraelski premijer potom mogao da obavesti Donalda Trampa o smrti vrhovnog verskog vođe Irana.

Kani je bio taj koji je nasledio Sulejmanija nakon njegove smrti i uživao je apsolutno Hamneijevo poverenje.

Kani je navodno imenovan kao osumnjičeni u Teheranu i ispitivan je, a ispitivanje je završeno kada se general srušio i odvezen je u bolnicu sa simptomima srčanog udara.

Nakon što je Kani završio čistku svojih protivnika u redovima Revolucionarne garde, ponovo je postao tema razgovora u gradu. Priča se da je u julu 2024. posetio Ismaila Hanijeha, na strogo poverljivoj lokaciji u centru Teherana. Ubrzo nakon toga, Izraelci su digli u vazduh Hanijevo skrovište. Kani je pobegao "na neko vreme".

Ponovo je, navodno "slučajno", preživeo izraelske napade tokom 12-dnevnog rata, tokom kojeg je veliki deo iranskog vojnog rukovodstva ubijen.

A sada, bio je odsutan, ili je upravo napustio Hamneijevu kancelariju, kada su Izraelci gađali sa 30 preciznih bombi, ubivši sve.

On je navodno nakon napada uzeo svoj mobilni telefon i fotografisao telo vrhovnog vođe, usred ruševina, što je navodno poslao kao dokaz.

POGLEDAJTE I - RUSIJA IRANU DOSTAVLJA INFORMACIJE GDE DA GAĐAJU AMERIKANCE: Isplivale šokantne informacije, ovo menja sve!

Rusija Iranu dostavlja informacije o ciljanju za napad na američke snage na Bliskom istoku, što je prvi znak da se u rat – makar i posredno – uključuje još jedan veliki akter, prema trojici američkih zvaničnika upoznatih sa obaveštajnim podacima, prenosi Vošington Post.

Ova pomoć pokazuje da se u brzo rastućem sukobu sada pojavljuje jedan od glavnih američkih nuklearnih konkurenata sa veoma razvijenim obaveštajnim sposobnostima. Od početka rata, Rusija je Iranu dostavila lokacije američke vojne imovine, uključujući ratne brodove i avione, rekli su trojica zvaničnika koji su govorili pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti teme.

"Izgleda da je reč o prilično sveobuhvatnom naporu", rekao je jedan od izvora. Ruska ambasada u Vašingtonu nije odgovorila na zahtev za komentar. Moskva je pozvala na prekid rata, koji je nazvala "neizazvanim činom oružane agresije".

Šest američkih vojnika je poginulo, a nekoliko je ranjeno u iranskom napadu dronom u nedelju u Kuvajt. Iran je lansirao hiljade kamikaza-dronova i stotine projektila na američke vojne položaje, ambasade i neke civilne objekte.

Vošington Post piše da je, s druge strane, američko-izraelska kampanja pogodila više od 2000 iranskih ciljeva, "uključujući lokacije balističkih projektila, pomorske resurse i državno rukovodstvo". Tu američki medij pravi kontrast između vrsta meta, izostavljajući informaciju da je američki napad, između ostalog, vrlo verovatno pogodio i iransku osnovnu školu punu devojčica, zbog čega Ujedinjene nacije sada traže istragu.

"Iranski režim je potpuno razoren", rekla je portparolka Bele kuće Ana Keli, ne komentarišući eventualnu rusku pomoć Iranu.

"Njihovi balistički projektili za odmazdu svakim danom su sve slabiji, njihova mornarica se uništava, proizvodni kapaciteti su razoreni, a njihovi posrednici jedva se bore."

Kada su ga ove nedelje pitali kakvu poruku ima za Rusiju i Kinu, koje su među najmoćnijim podržavaocima Irana, američki ministar odbrane Pit Hegset rekao je da nema posebnu poruku i da "one zapravo nisu faktor u ovom sukobu".

Dvojica zvaničnika upoznatih sa ruskom podrškom Iranu rekli su da se čini da Kina ne pomaže iranskoj odbrani, uprkos bliskim vezama između dve zemlje. Peking je takođe pozvao na prekid sukoba.

Gađane mete američke infrastrukture

Analitičari navode da bi razmena obaveštajnih podataka odgovarala obrascu iranskih napada na američke snage, uključujući infrastrukturu za komandovanje i kontrolu, radare i privremene objekte — poput onog u Kuvajtu gde je poginulo šest vojnika. Stanica CIA u američkoj ambasadi u Rijadu takođe je poslednjih dana bila meta napada.

Iran "vrlo precizno pogađa radare za rano upozorenje ili radare iznad horizonta", rekla je Dara Masikot, stručnjak za rusku vojsku u organizaciji Karnegi Endoument for Internašnel Pis.

"To rade vrlo ciljano. Njihov fokus su komandovanje i kontrola", dodala je.

"Iran ima samo nekoliko vojnih satelita i nema sopstvenu satelitsku konstelaciju, pa bi snimci koje pružaju znatno naprednije ruske svemirske sposobnosti bili veoma vredni — posebno jer je Kremlj usavršio sopstvene metode ciljanja tokom godina rata u Ukrajini", rekla je Masikot.

Nikol Grajevski, koja proučava iransko-rusku saradnju u centru Belfer Center na univerzitetu Harvard Kenedy Skul, rekla je da su iranski uzvratni napadi pokazali visok nivo "sofisticiranosti", kako u izboru meta tako i u sposobnosti da u nekim slučajevima probiju američku i savezničku protivvazdušnu odbranu.

"Uspevaju da probiju protivvazdušnu odbranu", rekla je, dodajući da se kvalitet iranskih napada očigledno poboljšao čak i posle dvanaestodnevnog rata sa Izrael prošlog leta.

Pentagon brzo troši zalihe preciznog oružja i presretača protivvazdušne odbrane, rekli su za Vošington Post ljudi upoznati sa tim pitanjem. Time se potvrđuju zabrinutosti koje je izneo general Den Kejn, načelnik Združenog generalštaba, dok je predsednik Donald Tramp razmatrao da li da odobri operaciju. Administracija je pokušala da umanji značaj njegove procene.

U četvrtak je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na mreži X objavio da je Trampova administracija zatražila pomoć u zaštiti od iranskih dronova i da će Kijev poslati "stručnjake".

Iran je bio jedan od glavnih saveznika Rusije tokom rata u Ukrajini, deleći tehnologiju za proizvodnju jeftinih jednosmernih dronova koji su više puta korišćeni da nadvladaju kijevsku protivvazdušnu odbranu i iscrpe zapadne zalihe presretača namenjenih zaštiti ukrajinskih gradova.

Ruska računica

"Rusi su veoma svesni pomoći koju pružamo Ukrajincima", rekao je jedan od američkih zvaničnika upoznatih sa podrškom Moskve Teheranu. "Mislim da su vrlo zadovoljni što pokušavaju da uzvrate."

Kvalitet ruskih obaveštajnih podataka nije na nivou američkih, ali je i dalje među najboljima na svetu, dodao je izvor.

Vošington Post je ranije izvestio da Kremlj vidi moguće prednosti u produženom ratu između SAD i Irana, uključujući veće prihode od nafte i veliku krizu koja bi odvratila pažnju Amerike i Evrope od rata u Ukrajini.

Iran, čiji je vrhovni vođa ubijen na početku sukoba, mogao bi postati još jedna zemlja koja je poslednjih godina izgubila prorusku vlast - nakon pobune u Siriji krajem 2024. godine kojom je svrgnut Bašar al Asad, kao i američke vojne racije u januaru usmerene na hapšenje predsednika Venecuele Nikolasa Madura.

"Ipak, izostanak direktnog vojnog učešća Moskve delimično pokazuje da Rusija mora da se fokusira na druge prioritete", rekla je Masikot.

Kako je navela, Kremlj "u velikoj meri smatra da ovo nije njihov problem niti njihov rat. Iz perspektive strateške računice, Ukrajina je i dalje daleko prioritet broj jedan."

Bonus video

(Espreso/Telegraf)