TRAMPOV KABINET SE RASPADA, tektonski potrese tresu sam vrh države! Iran iznutra razbija Ameriku, ovo je DOKAZ!

Bela kuća nastavila je da iznosi kontradiktorna objašnjenja o tome zašto je Iran predstavljao tako neposrednu pretnju američkim snagama i njihovim saveznicima širom Bliskog istoka da je predsednik Donald Tramp morao da upotrebi vojnu silu, dok zajednička američko-izraelska kampanja ulazi u šesti dan.

Međutim, neusklađena komunikacija administracije Donalda Trampa očigledno otežava pokušaj da se napad na Iran predstavi američkoj javnosti kao opravdan. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina Amerikanaca i dalje ne razume zašto je Amerika sada u ratu sa Iranom - ili jednostavno ne prihvata objašnjenja Bele kuće.

U utorak je Tramp dao svoje najduže izjave o toj temi. Na bilateralnom sastanku sa nemačkim kancelarom tvrdio je, bez pružanja dokaza, da su iranske snage pripremale napad na američke trupe još pre nego što su SAD ili Izrael pokrenuli bilo kakve napade na Iran.

- Vodili smo pregovore sa tim ludacima i moje mišljenje je bilo da će oni prvi napasti - rekao je Tramp.

- Napali bi nas da mi nismo reagovali. Bili su spremni da prvi napadnu, u to sam bio uveren.

Rubio i Tramp daju oprečne izjave o napadu na Iran

To objašnjenje direktno je protivrečilo onome što je samo dan ranije rekao državni sekretar Marko Rubio. On je u ponedeljak, u razgovoru sa novinarima uoči brifinga za kongresno rukovodstvo, rekao da je neposredna izraelska vojna akcija primorala SAD da reaguju, kako bi sprečile odmazdu protiv američkih snaga.

Znali smo da će Izrael pokrenuti akciju. Znali smo da bi to izazvalo napade na američke snage i znali smo da ćemo, ukoliko ne delujemo preventivno pre nego što oni lansiraju svoje napade, pretrpeti veće gubitke - rekao je Rubio u ponedeljak.

Objašnjenja administracije Donalda Trampa o razlozima pokretanja napada na Iran, tako velike vojne operacije, brzo su se menjala od prvih udara u subotu ujutru. Kao razlozi su pominjani potreba da se zaustavi obnovljeni iranski nuklearni program, dugogodišnje frustracije zbog iranskog gomilanja balističkih raketa, kao i odbijanje Teherana da o tome pregovara. Međutim, tvrdnja Marka Rubia da je Izrael planirao sopstvenu vojnu akciju pre Trampove odluke već sutradan je demantovana od strane samog predsednika.

- Sudeći po toku pregovora, mislio sam da će oni prvi napasti. Nisam želeo da se to dogodi - rekao je Tramp novinarima u utorak.

- Ako ništa drugo, možda sam ja ubrzao izraelsku odluku. Ali Izrael je bio spreman, a i mi smo bili spremni.

U međuvremenu je u danima koji su usledili došlo do brojnih iranskih odmazdi. Potvrđeno je da je šest američkih vojnika poginulo, dok se sukob proširio širom regiona. Više zemalja u Persijskom zalivu našlo se na meti napada Irana, uključujući Katar, Oman, Ujedinjene Arapske Emirate pa čak i Kipar, dok su američke, izraelske i NATO mete napadane dronovima i raketama.

Iran gađa američke ambasade i konzulate

Eksplozije su odjekivale u Teheranu, kao i u Libanu, gde je Izrael uzvratio napadima na Hezbolah. Američka ambasada u Saudijskoj Arabiji i konzulat SAD u Ujedinjenim Arapskim Emiratima takođe su napadnuti iranskim dronovima. Iran je istovremeno ispalio desetine balističkih raketa na Izrael, od kojih je većina presretnuta. Ipak, prema izveštaju agencije Associated Press, od početka sukoba u Izraelu je poginulo 11 ljudi.

Četiri dana od početka sukoba, Bela kuća je i dalje nudila ograničenu sliku o tome kako bi rat mogao da se završi - slično kao što je Trampova administracija ranije pružala nejasna objašnjenja o planovima nakon akcije hvatanja venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura.

Tramp je na mreži Truth Social poručio da nije spreman za pregovore sa Iranom, a u utorak je novinarima rekao da nema predstavu ko bi mogao preuzeti vlast u Iranu, nakon što su američki napadi ubili najizglednije kandidate za vođstvo.

Tramp je otvoreno priznao i neizvesnost oko budućeg vođstva Irana, navodeći da bi "najgori scenario" bio da nakon svega vlast preuzme neko "jednako loš kao prethodni".

Dodao je da postoji mogućnost da se za pet godina ispostavi da je njegova odluka bila greška.

- To može da se dogodi. Nadamo se da neće.

Njegov ministar odbrane Pit Hegset bio je znatno optimističniji kada je u ponedeljak, na jutarnjoj konferenciji za novinare u Pentagonu - prvoj posle više meseci - govorio o mogućim posledicama.

Ovo nije takozvani rat za promenu režima, ali režim se svakako promenio i svet je zbog toga bolji - rekao je Pit Hegset.

Ako postoji jedna zajednička nit u objašnjenjima članova Trampove administracije, to je tvrdnja da iranski program balističkih raketa predstavlja ozbiljnu pretnju i da bi uskoro mogao da dostigne "tačku bez povratka", kada bi njegovo uništavanje postalo gotovo nemoguće.

Međutim, to objašnjenje potisnuto je ratnom retorikom koju je sam Tramp mesecima podsticao, kao i početnim tvrdnjama zvaničnika Bele kuće da Iran predstavlja neposrednu nuklearnu pretnju - iako su još 2025. tvrdili da je iranski nuklearni program već uništen i vraćen godinama unazad.

Amerikanci protiv rata u Iranu

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su Amerikanci u velikoj meri bili protiv ulaska u rat sa Iranom još pre početka napada, nakon Trampovih januarskih pretnji zbog brutalnog gušenja protesta u Iranu, tokom kojih je poginulo na hiljade ljudi nakon što su bezbednosne snage i milicije ugušile demonstracije izazvane padom vrednosti nacionalne valute.

Najnovija istraživanja pokazuju da američka javnost ostaje skeptična prema objašnjenjima administracije.

Prema anketi Reuters/Ipsos, sprovedenoj tokom vikenda, samo 25 odsto Amerikanaca podržava američke vazdušne napade, dok ih 43 odsto izražava protivljenje. U istoj anketi gotovo svaki četvrti republikanac smatra da je Tramp prebrzo odlučio da upotrebi vojnu silu i pošalje američke vojnike u inostranstvo.

Neizvesnost dodatno pojačava činjenica da Bela kuća i pojedini kongresmeni upoznati sa planovima administracije nisu potpuno isključili mogućnost slanja američkih kopnenih snaga u Iran, već su samo naveli da neće biti raspoređena "velika" kopnena operacija.

Tramp je ove nedelje za Njujork Post rekao da ni tu mogućnost ne isključuje.

- Nemam problem sa slanjem vojnika na teren. Svaki predsednik kaže: "Neće biti čizama na terenu". Ja to ne govorim - rekao je Tramp.

- Ja kažem: "verovatno neće biti potrebni", ili "ako bude potrebno".

Anketa koju je u ponedeljak objavio CNN pokazala je da šest od deset ispitanika smatra da predsednik nema jasan plan za rešavanje situacije, dok je 62 odsto reklo da bi Tramp trebalo da dobije odobrenje Kongresa pre novih napada.

Kako se približavaju izbori na sredini mandata, sposobnost Bele kuće da uskladi poruke i pronađe izlaz iz sukoba mogla bi biti presudna kako bi se izbegla ozbiljna politička podela koja bi Trampa mogla da udalji ne samo od nezavisnih birača već i od dela sopstvene baze.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Preneo D.M.)