DRAMA! HAOS NA NEBU IZNAD EVROPE! Izraelci prebacili "KRILO ZIONA" u Nemačku: REGION JE GURNUT U KRVAVI SUKOB!

Izrael je prebacio svoj zvanični vladin avion na berlinski aerodrom, saopštili su izvori iz nemačke vlade, nakon što je u američkim i izraelskim napadima ubijen iranski vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei, čime je region gurnut u sukob.

Mediji, pozivajući se na podatke servisa za praćenje letova Flightradar24, navode da je avion poleteo iz Izraela rano u subotu popodne i kružio iznad Sredozemnog mora, pre nego što je uveče odleteo za Nemačku.

Let je unapred registrovala izraelska vlada, rekli su vladini izvori, dodajući da su se u avionu nalazili samo članovi posade.

Izraelski državni avion "Krilo Ziona" je Boing 767, specijalno opremljen za zvanična vladina putovanja.

Sklanjanje aviona izvan Izraela deo je standardne bezbednosne procedure koja se primenjivala i tokom prethodnih sukoba sa Iranom, kada su rakete i dronovi padali po Izraelu.

"Neviđena sila"

Podsetimo, Ajatolah Ali Hamnei, vrhovni vođa Irana, ubijen je u zajedničkom napadu Izraela i Amerike. Vest su prvobitno objavili izraelski zvaničnici, ali je stigla potvrda i iz Teherana. Američki predsednik Donald Tramp je nakon ubistva Hamneija ponovo zapretio Iranu da zaustave kontraudare, navodeći da će uzvratiti "neviđenom silom". Iran je, u znak odmazde za napad, pokrenuo udare na američke vojne baze na Bliskom istoku, a na meti se našao i Dubai.

POGLEDAJTE I - "VIJETNAM, IRAK, IRAN... JOŠ JEDNA LAŽ! JOŠ JEDAN RAT" Berni Sanders BRUTALNO RAZAPEO Trampa

Američki senator Berni Sanders oštro je kritikovao odluku predsednika Donalda Trampa o napadu na Iran, dovodeći u pitanje obrazloženje Bele kuće da Sjedinjene Američke Države ne smeju da dozvole Iranu razvoj nuklearnog oružja.

Sanders, nezavisni senator iz Vermonta koji u Senatu deluje uz demokrate i poznat je po progresivnim stavovima, reagovao je putem društvene mreže Iks. U objavi je podsetio na raniju Trampovu izjavu iz juna u kojoj je predsednik tvrdio da su iranska nuklearna postrojenja „uništena“.

„To je isti predsednik koji je u junu rekao: ‘Iranska nuklearna postrojenja su uništena.’ Vijetnam. Irak. Iran. Još jedna laž. Još jedan rat“, napisao je Sanders.

Istorijske paralele: Vijetnam i Irak

Sandersova poruka direktno se odnosi na ranije američke vojne intervencije, posebno ratove u Vijetnamu i Iraku, koji su ostavili duboke političke, društvene i geopolitičke posledice i u američkoj javnosti često simbolizuju pogrešne procene, netačne obaveštajne podatke i dugotrajne vojne angažmane bez jasnog ishoda.

Sandersov dosledan stav

Sanders je i ranije upozoravao na opasnost od eskalacije sukoba na Bliskom istoku, zagovarajući diplomatska rešenja, međunarodnu saradnju i povratak pregovorima o nuklearnom programu.

Njegova najnovija izjava uklapa se u dugogodišnju kritiku američkog intervencionizma i strah da bi nova vojna operacija mogla da uvuče Sjedinjene Američke Države u još jedan dugotrajan i destabilizujući rat.

NAPADNUTA I SAUDIJSKA ARABIJA - STALO SRCE NAFTNE INDUSTRIJE!

Saudijski državni naftni gigant Aramko zatvorio je rafineriju Ras Tanura nakon napada dronom, prenosi agencija Rojters, nakon što je Teheran pokrenuo napade širom regiona kao odgovor na američko-izraelski napad na Iran.

Kompleks Ras Tanura, na obali Meksičkog zaliva Saudijske Arabije, dom je jedne od najvećih rafinerija na Bliskom istoku kapaciteta 550.000 barela dnevno i služi kao ključni izvozni terminal za saudijsku sirovu naftu.

Zatvorena jedna od najvećih rafinerija u Saudijskoj Arabiji

Zatvoren je iz predostrožnosti i situacija je pod kontrolom, rekao je izvor za agenciju Rojters.

Napad dronom samo je jedan u nizu u Zalivu nakon rata Izraela, Amerike i Irana, uključujući one na:

Abu Dabi

Dubai

Dohu

Manamu

Komercijalni deo Dukma u Omanu

Dronovi terorišu zalivske zemlje

Napadi su paralisali glavna brodarska čvorišta u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Omanu i doveli do skoka cena sirove nafte Brent za oko 10% u ponedeljak.

Saudijska energetska postrojenja sa visokim utvrđenjem su i ranije bila meta napada, posebno u septembru 2019. godine kada su neviđeni napadi dronova i raketa na postrojenja Abkaik i Hurais privremeno obustavili više od polovine proizvodnje sirove nafte u kraljevstvu i poremetili svetska tržišta.

POGLEDAJTE I - 90 MINUTA TAJNIH SASTANAKA I ŠOKANTNO PRIZNANJE IZ PENTAGONA O NAPADU NA IRAN

Zvaničnici Trampove administracije priznali su u nedelju na zatvorenim brifinzima sa osobljem Kongresa da nema obaveštajnih podataka koji ukazuju na to da Iran planira da prvo napadne američke snage, rekle su dve osobe upoznate sa situacijom.

Sjedinjene Države i Izrael su u subotu pokrenuli najveće napade na Iran u poslednjih nekoliko decenija, ubivši vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija, potopivši iranske ratne brodove i pogodivši do sada više od 1.000 meta, kažu zvaničnici.

Međutim, nedeljne izjave Kongresu izgleda da su potkopale jedan od ključnih argumenata za rat koje su izneli visoki zvaničnici administracije.

Oni su novinarima dan ranije rekli da je predsednik Donald Tramp odlučio da pokrene napade delimično zbog indikatora da bi Iranci "možda mogli preventivno" da napadnu američke snage na Bliskom istoku.

Tramp, rekao je jedan od zvaničnika, neće "sedeti skrštenih ruku i dozvoliti američkim snagama u regionu da apsorbuju napade".

Brifinzi trajali više od 90 minuta

Zvaničnici Pentagona su više od 90 minuta obaveštavali demokratsko i republikansko osoblje nekoliko odbora za nacionalnu bezbednost u Senatu i Predstavničkom domu o predstojećem napadu SAD na Iran, rekao je ranije portparol Bele kuće Dilan Džonson.

Na brifinzima, zvaničnici administracije su naglasili da iranske balističke rakete i šiitske snage u regionu predstavljaju neposrednu pretnju interesima SAD, ali da nema obaveštajnih podataka o tome da će Teheran prvo napasti američke snage, rekla su dva izvora, koji su želeli da ostanu anonimni, za Rojters.

Tramp je rekao da je cilj napada, za koji se očekuje da će trajati nedeljama, bio da se osigura da Iran ne može da ima nuklearno oružje, da se obuzda njegov raketni program i eliminišu pretnje po Sjedinjene Države i njihove saveznike.

Pozvao je Irance da ustanu i sruše vladu.

Demokrate kritikuju rat

Ipak, demokrate su optužile Trampa da je uvukao zemlju u rat i kritikovali su njegove argumente za napuštanje mirovnih pregovora za koje je posrednička zemlja Oman rekao da i dalje obećavaju.

Tramp je tvrdio, bez predstavljanja dokaza, da je Iran na dobrom putu da uskoro obezbedi mogućnost da pogodi Sjedinjene Države balističkom raketom.

Njegova tvrdnja o raketama nije potkrepljena izveštajima američkih obaveštajnih službi i izgledala je preuveličana, rekli su izvori upoznati sa izveštajima za Rojters.

Pitanja o opravdanosti rata dolaze nakon što je američka vojska u nedelju otkrila prve američke žrtve u sukobu.

Ubijena tri američka vojnika

Tri američka vojnika su ubijena, a pet teško ranjeno, saopštila je Centralna komanda SAD u nedelju, dodajući da je nekoliko drugih američkih vojnika zadobilo lakše povrede od šrapnela i potrese mozga.

Američki avioni i ratni brodovi pogodili su više od 1.000 iranskih meta otkako je Tramp naredio početak velikih borbenih operacija, saopštila je vojska.

Udari uključuju bombardere B-2 koji bacaju bombe od 900 kg na ojačana, podzemna iranska raketna postrojenja.

Anketa agencija Rojters/Ipsos, sprovedena u nedelju, pokazala je da 27% Amerikanaca odobrava napade, dok 43% ne odobrava, a 29% nije bilo sigurno.

POGLEDAJTE I - "IRAN JE JEDNA OD NAJJAČIH ZEMALJA NA BLISKOM ISTOKU"

Nebom nad bliskim istokom dominiraju rakete i dronovi dok mornarica i kopnene snage stalno menjaju pozicije, svaka greška u proceni ili zakasneli odgovor može doneti rupu u odbrani i promeniti sam tok sukoba. Pomorski koridori postaju strateške tačke visokog rizika a svaka meta civilna ili vojna mora se tretirati kao potencijalni udarac koji menja ravnotežu snaga. Taktika i raspored snaga više nisu samo teorija već oni odlučuju ko preživljava u ovom eskaliranom sukobu.

Gosti Kurir televizije bili su Luka Kastratović, general major u penziji i Stevan Ignjatović, pilot u penziji.

Kakvo oružije "krije" Iran?

Iran je objavio video snimak koji prikazuje, kako se tvrdi, tunele dronova Revolucionarne garde u kojima se skladišti oružje korišćeno za napade na američke baze u regionu.

U videu koji je objavila iranska državna novinska agencija Fars, mogu se videti redovi dronova poređani u podzemnom tunelu ili na raketnim bacačima. Na zidovima je iranska zastava i slike pokojnog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija.

- Ovo je demonstracija sile i moći jer ipak je Iran jedna velika zemlja, ima 97 miliona stanovnika i veoma naprednu privredu, Rusi su ranije kupovali dronove od njih. Iran je jedno brdovito područije koje je pogodno za podzemne tunele i skloništa ali takođe i ratne sisteme - rekao je Kastratović.

Navodi da je Iran najača zemlja na bliskom srednjem istoku.

- Ipak tu je ekonomski motiv za napad, jeftina radna snaga i eksploatacija, takođe imaju jeftinu naftu i energiju, motiv Amerike je takođe približavanje Rusiji - dodaje.

Kako kaže, suština je da Amerika želi da sve zemlje Bliskog i Srednjeg istoka imaju rukovodstva koja će se slagati sa njihovim interesima.

- Ako to ne mogu da urade diplomatskim, mirnim i političkim putem onda idu u rat - objasnio je on.

Ipak, navodi da ovaj video nije samo hvaljenje već je legitimna pretnja jer Iran zaista jeste moćna zemlja sa jakim oružjem.

Dronovi u svrhe rata

Podsetimo, Iran je već ranije koristio dronove u svrhe rata. Mnoge zanima da li oni menjaju smer sukoba kao i koliko su efikasni protiv Izraelskih i Američkih baza.

- Dronovi su pokazali izuzetnu efikasnost, počevši još na Ukrajinskom ratištu, tada su Rusi pretrpeli značajne gubitke upravo od strane dronova - rekao je Ignjatović.

Upotreba bespilotnih letelica postala je jedan od ključnih elemenata savremenih sukoba u koje je uključen Iran, a vojni analitičari ocenjuju da njihova efikasnost zavisi pre svega od taktike i snage protivvazdušne odbrane protivnika.

Ipak, analitičari ističu da se efikasnost dronova ne meri isključivo procentom pogodaka. Čak i kada su oboreni, masovni napadi primoravaju protivnika da troši skupe presretače, drži visoki nivo pripravnosti i raspoređuje dodatne resurse za zaštitu ključne infrastrukture. Time dronovi ostvaruju i psihološki i ekonomski pritisak.

Kastratović objašnjava da su namerno gađani centri i veliki gradovi, i sam je letovao par puta blizu Irana.

- U Kini se proizvode i podvodni dronovi koji mogu ići kroz vodu, to je danas usavršeno. Bitna područija se uspešno gađaju dronovima, Rusi su usavršili oružija protiv dronova ali oni su moćna oružija kojima se veoma teško suprotstavlja - rekao je Kastratović.

Objašnjava da je istočni deo Irana manje gađan od zapadnog ali da je to i bio cilj i da nema mesta koje dronovi ne mogu da dosegnu.

- Amerika ima 800 baza, što više baza ima one su ranjivije, potrebno joj je onda i više raketnih sistema kako bi ih odbranila kao i jaka vazdušna odbrana. Snage Iranske vojske su čak i u ovoj situaciji vrlo složene - dodaje on.

Zaključak vojnih stručnjaka je da dronovi predstavljaju značajan faktor u savremenim sukobima, ali retko odlučuju ishod rata sami po sebi. Njihov stvarni učinak zavisi od kombinacije tehnološke sofisticiranosti, broja lansiranih letelica i sposobnosti protivnika da odgovori efikasnom odbranom.

POGLEDAJTE I - SAMO NAM JE OVO FALILO! Panika nakon napada Irana kod Ormuskog moreuza ZBOG CENA GORIVA!

Globalne cene nafte porasle su nakon što su najmanje tri broda napadnuta u blizini Ormuskog moreuza, dok Iran nastavlja napade širom Bliskog istoka kao odgovor na kontinuirane vojne akcije Sjedinjenih Američkih Država i Izraela.

Dva plovila su pogođena, dok je nepoznati projektil eksplodirao u neposrednoj blizini trećeg, saopštio je UKMTO (Centar za pomorske trgovinske operacije Ujedinjenog Kraljevstva).

Iran je upozorio brodove da ne prolaze kroz Ormuski moreuz, strateški prolaz kroz koji se transportuje oko 20 odsto svetske nafte i gasa. Međunarodni brodski saobraćaj gotovo je zaustavljen na ulazu u moreuz, a analitičari upozoravaju da bi produženi sukob mogao dodatno da pogura cene energenata naviše.

Globalne cene nafte skočile su za više od 10 odsto. Cena Brent sirove nafte bila je viša za oko četiri procenta i iznosila je 76,16 dolara (56,53 funte) po barelu, dok je cena nafte kojom se trguje u SAD porasla za približno četiri odsto, na 69,67 dolara po barelu.

"Tržište ne paniči. Sve je jasnije da do sada infrastruktura za transport i proizvodnju nafte nije bila primarna meta nijedne strane", izjavio je za BBC Saul Kavonic, šef istraživanja energetike u kompaniji MST Marquee.

Tržište će pažljivo pratiti signale o eventualnom povratku brodskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, što bi moglo da dovede do stabilizacije i ponovnog pada cena nafte. Ipak, pojedini analitičari upozoravaju da bi, u slučaju produženog i intenziviranog sukoba, cena nafte mogla da premaši 100 dolara po barelu.

U nedelju se grupa velikih proizvođača nafte OPEC+, koju predvode Saudijska Arabija i Rusija, saglasila da poveća proizvodnju za 206.000 barela dnevno kako bi ublažila potencijalni rast cena, ali deo stručnjaka sumnja da će taj potez imati značajniji efekat.

Edmund King, predsednik britanske automobilske organizacije AA, upozorio je da bi poremećaji u snabdevanju mogli da dovedu do rasta cena goriva širom sveta.

"Previranja i bombardovanje širom Bliskog istoka sigurno će biti katalizator poremećaja u globalnoj distribuciji nafte, što će neminovno rezultirati rastom cena. Obim i trajanje poskupljenja na benzinskim pumpama zavisiće od toga koliko dugo će sukob trajati", rekao je on.

POGLEDAJTE I - BIVŠI OPERATIVAC CIA OGOLIO ISTINU O NAPADU NA IRAN Jedna stvar je uznemirujuća

Donald Tramp suočava se sa sve većim pritiskom da američkoj javnosti predstavi svoju viziju za Iran nakon što su američke i izraelske snage pokrenule ničim izazvane vojne udare na tu zemlju, u kojima je, prema poslednjim izveštajima, bilo i prvih američkih žrtava.

Kritičari od Bele kuće traže jasne odgovore o sledećim koracima i upozoravaju da bi nepostojanje konkretnog plana moglo uvući Sjedinjene Države u dugotrajan sukob, upravo onakav kakav je Tramp u više navrata obećavao da će izbeći, piše The Guardian.

Nejasan cilj napada

„Ako administracija i ima nekakvu strategiju, još je nije otkrila“, kaže Aleks Vatanka, viši saradnik i stručnjak za Iran sa Instituta za Bliski istok u Vašingtonu. „Moraće da se okrene nekom većem političkom projektu, koji nije samo vojna komponenta. U administraciji se mora povesti dublja rasprava o tome kakvu promenu režima mogu da donesu.“

„U tom slučaju to neće biti kampanja od četiri dana, četiri nedelje ili čak četiri meseca. Moglo bi da potraje mnogo duže“, dodaje.

Tramp, koji je invaziju na Irak 2003. godine opetovano nazivao greškom, sada se našao na meti kritika jer nije javno obrazložio razloge za nove napade na iranska postrojenja, nakon što je u junu prošle godine tvrdio da je „uništio“ njihov nuklearni program.

U svom prošlonedeljnom govoru o stanju nacije tek se kratko osvrnuo na pretnje koje predstavljaju iranski nuklearni program i balističke rakete, ali nije pomenuo promenu režima. Takođe je rekao da bi navodnu vojnu pretnju Irana radije rešio diplomatskim putem.

Demokrate: „Kuda ovo vodi?“

Demokrate su izrazile bojazan da je odluka o napadu na Iran doneta bez jasno definisanog cilja.

„Kuda sve ovo vodi?“ upitao je za NPR Džim Hajms, visoko pozicionirani demokrata u obaveštajnom odboru Predstavničkog doma. „Možemo mi, zajedno sa Izraelcima, bombardovati Iran još dugo, ali s kojim ciljem?“

„Da li je namera promena režima? Jer nema baš mnogo primera gde je promena režima postignuta bombardovanjem. Iskreno, nema ni mnogo primera gde su američke vojne snage uspešno sprovele promenu režima“, istakao je Hajms.

„Nije dovoljno započeti rat. Morate imati i plan“

Vatanka upozorava da su male šanse za promenu režima, osim ako se on ne uruši „pod sopstvenom težinom“ usled otpora naroda ili ako SAD ne „pošalju čizme na teren“. On smatra da bi potonja opcija bila najefikasnija ako bi se sprovela obaveštajnim resursima, a ne slanjem vojske.

„Pametan način bio bi da operaciju vode isti oni ljudi iz CIA na terenu koji su im otkrili ko su visoki čelnici koji se skrivaju, gde se i kada skrivaju“, pojašnjava.

„Tim istim resursima možete stvoriti novu političku dinamiku unutar režima i naterati ljude da prihvate da je ovaj režim gotov, da se neće vratiti u istom obliku, te tako podstaći neku vrstu političke transformacije. To zahteva ogromna ulaganja, a nije čak ni sigurno da SAD to može da izvede“, smatra Vatanka.

Stiven Keš, bivši operativac CIA i čelnik organizacije penzionisanih američkih zvaničnika nacionalne bezbednosti Steady State, nazvao je nepostojanje plana „za dan posle“ „veoma zabrinjavajućim“.

On sugeriše da bi Trampa više od promene režima u Iranu moglo zanimati stvaranje uslova za mešanje u predstojeće američke kongresne izbore.

„Jedna od stvari koju smo zasigurno naučili iz svega, od Korejskog rata, preko Hladnog rata i Vijetnama, pa sve do Iraka i Avganistana, jeste da nije dovoljno započeti rat. Morate imati i plan kako da ga završite“, rekao je Keš.

Trampove protivrečne izjave

Nakon što je potvrđeno da je u napadima ubijen vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei, zajedno sa desetinama drugih visokih zvaničnika režima, Tramp je izjavio da je preostalo rukovodstvo željno razgovora.

„Žele da razgovaraju, a ja sam pristao. Dakle, razgovaraću s njima“, rekao je za The Atlantic. „Trebalo je to da učine ranije. Trebalo je da pristanu na ono što je bilo veoma praktično i lako izvodljivo još pre. Predugo su čekali.“

Međutim, usred napada na Iran i teheranske odmazde širom Bliskog istoka, pregovori možda neće biti jednostavni. Većina onih koji su učestvovali u ranijim pregovorima je ubijena, priznao je i sam Tramp.

„Većina tih ljudi je nestala. Neki od ljudi s kojima smo pregovarali su nestali jer je to bio težak udarac. Mogli su da postignu dogovor. Trebalo je to da učine ranije“, kazao je.

Čini se da ovi komentari podržavaju Vatankinu tezu da predsednik „nema plan za promenu režima“, već želi „oslabljen režim koji nikome ne šteti“.

„Da je hteo promenu režima, ima mnogo opozicionih figura koje može da dovede u Belu kuću i kaže: ‘Ovaj čovek će biti sledeći vođa Irana’. On to ne čini, što nas navodi na zaključak da možda još uvek razmišlja o dogovoru sa tim istim režimom“, rekao je Vatanka.

Iranska odmazda i poziv narodu

Tu računicu mogla bi da poremeti iranska odmazda, koja bi Trampa mogla da natera da zauzme tvrđi stav kako ne bi ispao slab. U nedelju je Iran uzvratio talasom napada u kojima su ubijena tri američka vojnika, a pet ih je ranjeno.

S druge strane, Tramp je u svojoj video-poruci u subotu, kojom je najavio napade, izričito podržao „promenu režima“, ali nije dao naznake kako bi ona trebalo da se dogodi, osim što je pozvao iranski narod na akciju.

„Godinama ste tražili pomoć Amerike. Sada imate predsednika koji vam daje ono što želite. Da vidimo kako ćete odgovoriti. Ovo je trenutak za delovanje. Ne dozvolite da prođe“, poručio je.

Nakon toga su se na društvenim mrežama pojavili brojni snimci koji navodno prikazuju slavlje na ulicama iranskih gradova zbog Hameneijeve smrti. Na jednom snimku se navodno vide rođaci demonstranta ubijenog u nedavnim antirežimskim protestima kako plešu od sreće pored njegovog groba.

POGLEDAJTE I - OVO SU TRAMPOVI CILJEVI U IRANU?! Prvi je skoro ostvario, a ostale... RAT NA BLISKOM ISTOKU SE TEK ZAHUKTAVA!

SAD i Izrael su objavili da žele smenu vlasti u Iranu, kao i uništenje nuklearnog programa, balističkih kapaciteta i mornarice te zemlje.

Dojče vele (DW) je pitao stručnjake da li su to realni ciljevi.

Udare na Iran je Izrael opisao kao „preventivne“, a američki predsednik Donald Tramp je govorio o „odbrani američkog naroda“ zbog „neprestanih pretnji“ iranskog režima.

„Osiguraćemo da Iran ne stekne nuklearno oružje“, rekao je.

Kada se tome dodaju pozivi narodu Irana da zbaci režim, poznavaoci prilika računaju sa dužim sukobom. Ali, kako će se završiti?

Prvi cilj: Smena režima

Nejasno je kako Donald Tramp misli da izvede smenu režima ukoliko se drži principa da neće slati kopnene snage.

No, posle potvrde da je ubijen vrhovni vođa Ali Hamnei kao i niz drugih visokih zvaničnika, nema sumnje da je jedan od ciljeva bombardovanja znatno slabljenje vrha režima.

„Kad završimo, preuzmite vlast. Na vama je da je uzmete. To će verovatno biti vaša jedina šansa generacijama“, poručio je Tramp ljudima u Iranu.

Stručnjaci sa kojima je DW pričao pre potvrde da je Hamnei mrtav imaju sumnje da će smena režima poći za rukom.

„S obzirom da se ljudi dobro sećaju represije, teško je da će se desiti spontana pobuna ako režim ne bude i strukturno oslabljen“, kaže Šahim Modareš, analitičar za bezbednost koji živi u Italiji.

Markus Šnajder, stručnjak Fondacije „Fridrih Ebert“, misli da bez kopnenih trupa nema smene režima.

„Treba mnogo fantazije da se zamisli scenario koji propagira Tramp, da Amerikanci udaraju samo iz vazduha, a da onda, usred rata, iransko stanovništvo digne ustanak.“

„Ali, ako je pravi cilj smena režima“, dodao je, „onda bih pretpostavio da će rat trajati duže – moguće više meseci. I postaviće se pitanje koliko je režim otporan.“

Modareš podseća da je Tramp ponudio „imunitet“ pripadnicima Revolucionarne garde koji se predaju. To je klasičan način da se podstakne defetizam, kaže analitičar.

Neka vrsta „predaje“ pripadnika moćne paravojske je zamisliva, dodaje Modareš, samo ukoliko se sistem vlasti već bude raspadao.

A šta ako ne uspe?

Sara Kermanijan, koja istražuje međunarodne odnose na Univerzitetu u Saseksu, kaže da će posledice snositi samo nedužni građani Irana.

„Ranjena, ali nedirnuta država bi mogla odgovoriti još jačom represijom“, kaže ona za DW, „posebno ako režim proceni koji su delovi društva pozdravljali ovaj spoljni pritisak na Iran.“

Drugi cilj: Nuklearni program

Posle 12-dnevnog sukoba u junu prošle godine, Tramp je već bio objavio da su SAD vazdušnim napadima „zbrisale“ iranska nuklearna postrojenja i postigle cilj.

Markus Šnajder zato opet iste razloge za napad naziva „izgovorom“.

„Iranski nuklearni program je usporen prošle godine. Neki kažu usporen za par meseci, neki kažu na par godina. Ali ne verujem da može biti eliminisan – jer znanje, kako da se grade centrifuge za obogaćivanje uranijuma, ne može se uništiti bombama“, rekao je on za DW.

U sličnom tonu o „izgovoru“ za napade govori Diba Mirzei iz Nemačkog instituta za globalne i regionalne studije (GIGA).

„Trenutno nije bilo praktične opasnosti od Irana“, kaže ova poznavateljka kada je u pitanju nuklearni program.

Upravo su se u Ženevi bili vodili pregovori o tome, ali nisu doneli opipljive rezultate.

Sa druge strane, Šahim Modareš kaže da će nuklearno naoružani Iran uvek biti smatran „neprihvatljivim“ u Izraelu i SAD i da to ne zavisi od toga ko je na vlasti.

„Sprečavanje nuklearnog naoružavanje je zato strateški cilj, a ne politička preferencija“, navodi Modareš za DW.

Treći cilj: Uništenje balističkih postrojenja

Neki stručnjaci misle da SAD i Izrael trenutno više strahuju od balističkih kapaciteta Teherana.

I prošle i ove godine je Iran pokazao da njegove rakete mogu da pogode američke vojne baze kao i ciljeve u Izraelu.

„Operativno se mogu gađati fabrike za proizvodnju, skladišta i napasti lanac čvrstog goriva za projektile“, kaže Modareš. „Ipak, tehnološko znanje se ne može bombardovati.“

Njegov zaključak je da se teško Iran može sasvim odvojiti od balističkih raketa, ali da se može usporiti i trajno narušiti obim naoružanja.

Šnajder se sa time slaže.

„To je domaća industrija, dakle nema uvezenih raketa. Iran je u stanju da sam proizvodi. Naravno, moguće je uništiti trenutni arsenal, ali pitanje je koliko će to potrajati i ko će sve stradati.“

Četvrti cilj: Uništenje mornarice

Šnajder misli da će SAD lakše razoriti iransku mornaricu.

„To je vojno moguće. Ali valja znati da Iranci imaju mnogo malih brodova, pa se ne može sve uništiti za nedelju dana.“

Stručnjaci ukazuju da je opravdanje za udar na pomorske snage Irana stalna napetost u Ormuskom moreuzu, najvažnijem putu svetske nafte.

„SAD bi mogle ozbiljno da naštete iranskim pomorskim snagama i tako znatno smanje njihovu mogućnost da ometaju morski saobraćaj“, dodaje Kermanijan.

Sagovornici DW očekuju barem još nekoliko sedmica rata, možda i nekoliko meseci. Tek će onda biti vreme da se podvuče crta.

Bonus video

(Espreso/Blic/Index/Mondo/Kurir)