TRAMP TRAŽI SRPSKOG NARKO-BOSA! Nećete verovati kada čujete O KOME JE REČ, jedan je od najjačih igrača!

Sastanak dvojice narko-bosova duboko u amazonskoj regiji Putumajo prerastao je iz tajnog kriminalnog dogovora u ozbiljan međunarodni problem - i novi način na koji Donald Tramp vrši pritisak na Kolumbiju i Venecuelu, piše El Pais. Prema američkom obaveštajnom izveštaju, kolumbijski gerilski vođa Đovani Andres Rohas, poznat pod nadimkom Arana i srpski narko-bos Antun Mrdeža sklopili su dogovor o krijumčarenju kokaina na jednoj od najvažnijih svetskih narko ruta.

Arana je u to vreme bio vrhovni zapovednik grupe Border Commandos i istovremeno službeni mirovni pregovarač kolumbijske vlade. Danas se nalazi u strogo čuvanom zatvoru La Pikota u Bogoti. Mrdeža je pak od maja 2025. u pritvoru u Venecueli, nakon što je godinama bio u bekstvu koji je počeo spektakularnim nestankom iz kolumbijskog pritvora.

Bela kuća službeno je zatražila izručenje obojice, a njihova imena sada su deo diplomatskih razgovora na najvišem nivou.

Predstojeći sastanak kolumbijskog predsednika Gustava Petra i venecuelanske čelnice Delsi Rodrigez tako dobija daleko širi značaj od pukog jačanja bilateralnih odnosa. Prema izvorima iz Bogote, cilj je dogovoriti mehanizam prema kojem bi Kolumbija formalno zatražila Mrdežino izručenje iz Venecuele, čime bi postala posrednik i garant procesa, pre nego što Sjedinjene Države podnesu vlastiti zahtev.

Razlog za takvu proceduru leži u političkoj osetljivosti odnosa s Karakasom. Iako su diplomatske veze obnovljene, poverenje je krhko i podložno naglim promnama. Direktni američki zahtev Venecueli mogao bi izazvati političke tenzije, dok bi kolumbijska uloga ublažila pritisak i dala procesu regionalnu dimenziju.

Mrdeža, poznat i kao Nikola Boroša, kolumbijske vlasti smatraju članom takozvane Nove narkotrafičke uprave - transnacionalne mreže koja, prema procenama, povezuje latinoameričke proizvođače kokaina s evropskim distributerima. Reč je o sofisticiranoj strukturi u kojoj se logistika, finansije i sigurnost organizuju preko više država i kontinenata.

Njegovo bekstvo sa aerodroma Rionegro 2023. i danas izaziva nevericu. Dok je bio pod pratnjom, zatražio je dopuštenje da kupi vodu, iskoristio trenutak nepažnje i nestao u luksuznom Audiju koji ga je odvezao prema Kaliju. U danima koji su sledili slobodno se kretao kroz nekoliko kolumbijskih gradova, sastajao se s poverljivim saradnicima zaduženima za finansije, pranje novca i lokalnu distribuciju.

Ključni trenutak dogodio se u Putumaju, amazonskoj regiji na granici s Ekvadorom, poznatoj po plantažama koke i laboratorijima za preradu. Prema američkom izveštaju, onde je sklopio savez s Aranom radi organizovanja velikih isporuka kokaina prema pacifičkim lukama i dalje prema Severnoj Americi i Evropi. Susrete su, navodno, snimili agenti američke DEA-e, što je dovelo do Interpolove poternice i pojačanog međunarodnog nadzora.

Nakon Putumaje, Mrdeža je otišao u Gvajakil u Ekvadoru, gde je preživeo pokušaj atentata. Potom se sklonio u Venecuelu, gde je uhapšen 22. maja 2025. Njegovo ime javno je objavio tadašnji ministar unutrašnjih poslova Diosdado Kabelo, u sklopu operacije protiv osoba navodno povezanih s opozicionom liderkom Marijom Korinom Mačado. Mrdežino hapšenje bilo je iznenađenje za kolumbijske vlasti, koje su mu dve godine bile izgubile trag, ali i signal evropskim pravosudnim telima da ponovno aktiviraju istrage, prenosi Jutarnji.

Geopolitička igra visokog rizika

Američki izveštaj dodatno ga povezuje s Alehandrom Salgadom Vegom, zvanim El Tigre, jednim od najtraženijih španskih narkobosova, za kojim traga pravosuđe zbog krijumčarenja više od 100 miliona evra kokaina skrivenog u pošiljkama ananasa između 2020. i 2021. Mrdeža je, prema navodima, bio zadužen za koordinaciju južnoameričkih ruta Bolivija-Urugvaj te Kolumbija-Ekvador-Brazil, ključnih za izlazak droge na atlantske i pacifičke koridore.

S druge strane, Arana je godinama balansirao između ilegalnog delovanja i političkog procesa. Kao vođa Border Commandosa učeszvovao je u mirovnim pregovorima s kolumbijskom vladom, što mu je privremeno osiguralo suspenziju naloga za hapšenje. No u februaru 2025. u dramatičnoj akciji u hotelu Marriott u Bogoti, tokom sastanka s vladinim izaslanicima, državno tužilaštvo ga je uhapsilo na zahtev SAD. Snimci hapšenja obišli su nacionalne medije.

Od tada se nalazi u La Pikoti i čeka odluku predsednika Petra o izručenju. Ta odluka odlaže se gotovo godinu dana. Vlada tvrdi da bi izručenje moglo ozbiljno ugroziti mirovne pregovore s disidentskom grupom povezanom s Border Commandosima, poznatom kao Coordinadora Nacional Ejército Bolivariano. Umesto izručenja Arane, Kolumbija je već izručila drugog osumnjičenog kako bi pokazala spremnost na saradnju s Vašingtonom.

Predsednik Petro dodatno je zaoštrio situaciju ultimatumom prema Arani: njegova grupa morala je u kratkom roku uništiti 15.000 hektara nasada koke u Putumaju. Rok je istekao, ali odluka o izručenju i dalje stoji na čekanju. Tako je priča o dvojici narko-bosova prerasla okvire kriminalne hronike i postala geopolitička igra visokog rizika.

Bonus video: SVET U STREPNJI DA LI ĆE TRAMP U NAREDNIM DANIMA NAPASTI IRAN

(Espreso/Telegraf/D.S.)