Ljiljana se skinula u CRVENI BIKINI, pa skočila u VODU PUNU AJKULA: Nekako se domogla obale, a tamo TIP U MERCEDESU

Pre 45 godina Australija je brujala o jednoj od najneverovatnijih priča Hladnog rata. U noći, dok je u Sidnejskoj luci mirno bio usidren sovjetski putnički brod "Leonid Sobinov", 19-godišnja Lilijana Gasinska iz Odese uradila je nešto što je zvučalo kao scena iz filma: u kupaćem kostimu provukla se kroz okno brodske kabine, skočila u crnu vodu i zaplivala ka obali, bez dokumenata, bez novca, bez plana B. Cilj je bio samo jedan, da stigne do kopna i zatraži politički azil.

Lilijana je o "sjajnom svetu preko okeana" sanjala od detinjstva. Dok su se njene vršnjakinje u Sovjetskom Savezu bavile školom, fakultetom i pionirskim obavezama, ona je sekla fotografije iz časopisa o Australiji i nije propuštala francuske filmove. U njenoj mašti, negde daleko, postojala je drugačija realnost: preplanuli ljudi u belim patikama i farmerkama, kokteli, džez, bez redova, bez zimnice i bez tuđih ideologija.

U Odesi, gradu koji jeste umeo da liči na razglednicu, život je ipak bio daleko od tog glamura. Lilijana je mrzela čekanja u redovima, kupovinu krompira i konzervi za zimu, obaveznu ljubav prema domovini i "Kapitalu" Karla Marksa. Već sa 17 godina donela je odluku da će pobeći na najudaljeniji kontinent, ali je znala da takav poduhvat traži pripremu.

Plan za bekstvo

Kraj sedamdesetih nije bio vreme u kojem se u SSSR-u "išlo u inostranstvo" tek tako. Za većinu ljudi maksimum je bio odlazak u Bugarsku preko sindikalne uplate, možda jednom u životu. Putovati van zemlje mogli su uglavnom glumci, diplomate, radnici avio-kompanija i posade turističkih brodova. Lilijana je zato odlučila da postane upravo to.

Posle završene stručne škole za zanimanje brodske konobarice, zaposlila se na kruzeru "Leonid Sobinov". Primili su je lako, što će kasnije dodatno zainteresovati sovjetske službe. Ipak, Gasinska je imala ono što se ne uči u školi: ogromnu harizmu i ubedljivost. Uz to, bila je, kako se pričalo, neverovatno lepa, čak je pokušavala da se probije u lokalnoj modnoj kući, a lepa konobarica na sovjetskom brodu bila je pravi "bonus" za putnike.

To joj je bio prvi transatlantski put, ali je odluku donela još u Odesi. Beg mora da se desi baš tada.

Prvi pokušaj bio je u Fremantlu. Ideja je bila jednostavna: neprimetno izaći na kopno zajedno sa gostima i tek onda tražiti azil. Ali u poslednjem trenutku njen nemir je primetio čovek iz obezbeđenja, a Lilijana je shvatila da bi jedan pogrešan potez značio kraj svega. Odustala je.

Druga šansa ukazala se u Pirmontu, satelitskom delu Sidneja. Tog dana na brodu se slavio veliki praznik i njen nestanak možda ne bi odmah primetili. Ali brod nije pristao uz obalu, ostao je usidren u luci. Sidnej je blistao kilometrima daleko, a do svetala grada vodila je noćna voda.

I onda je došao trenutak unutrašnje borbe. Neko iz posade je prethodno spomenuo da se te godine u luci pojavilo mnogo belih ajkula i da je kupanje čak zabranjeno. Lilijana je celu večer vagala: plivati ili odustati.

Na kraju je, kako se kasnije prepričavalo, prekrstila se, obukla crveni bikini i provukla se kroz okno jedne kabine. Sa sobom nije ponela ništa.

Kupaći kostim i crna voda

Kada je stigla do obale, shvatila je da je kopno ograđeno visokim betonskim pločama. Popeti se preko njih u mokrom kupaćem, noću, sa iscrpljenim telom, delovalo je skoro nemoguće. Pokušala je jednom, pa drugi put, pa treći. Grebala je kožu, plakala, klizala nazad.

Uspela je tek iz petog pokušaja. Kada je konačno stala na zemlju, shvatila je da joj je noga otečena, povredila se dok je plivala. Bila je u kupaćem kostimu, bez papira, bez novca, bez ikakve zaštite.

"Devojka je ličila na vanzemaljca. Kao da su je izbacili iz letećeg tanjira zbog lošeg ponašanja i odleteli", ispričaće kasnije lokalni stanovnik Bili Grin.

Upravo je on naišao na promrzlu devojku koja mu je rekla da joj je hladno i da joj treba pomoć. Kada je čuo da je pobegla sa sovjetskog broda, shvatio je da je stvar ozbiljna i da je najpametnije odvesti je policiji. Lično je odvezao Lilijanu do stanice, a tada priča dobija zaista filmski obrt.

Naslovnica, intervju i "bomba"

Novinar Grejem Flečer, koji je te noći bio dežuran i, kako se priča, umirao od dosade, čuo je od prijatelja policajca vest o "sovjetskoj begunki". Odmah je došao u stanicu da vidi devojku koja je izazvala sistem. Već ujutru, list "Dejli Miror" izlazi sa naslovnicom: "Lepotica beži sa 'crvenog' broda". Unutra je bio intervju sa Lilijanom, a priču su potom preneli veliki mediji širom sveta.

"Imala sam 14 godina kada sam počela da razumem šta je komunizam. Postalo mi je jasno da je svuda laž i propaganda i polako sam počela da ga mrzim", govorila je novinarima.

"Zašto Australija? Videla sam fotografiju u časopisu i shvatila da je to najlepše mesto na svetu."

U javnosti je njen lik postao simbol. Devojka u crvenom bikiniju koja je plivala ka slobodi. Australijske vlasti su na zahtev sovjetske diplomatije poručile da je neće vratiti. A Lilijana je nastavila da daje intervjue, jedan za drugim.

"Da li me je bilo strah? U Sovjetskom Savezu je bilo strašnije! Skok u crnu vodu je zastrašujuć. Ali brojala sam metre u glavi i mislila: uskoro je obala, a tamo počinje drugačiji život. Nema redova i konzervi, samo kokteli, plaža i sloboda."

Ipak, odluka da joj se odobri azil pokrenula je burnu raspravu u Australiji. Mnogi su vlast optuživali za dvostruke standarde, navodeći da država retko daje utočište čak i žrtvama ratova i da često deportuje begunce sa kruzera, a da je u ovom slučaju napravila izuzetak jer je priča bila "previše fotogenična".

Skandal koji je odjeknuo i u SSSR-u

Da bi je zaštitio od sovjetskih službi, Lilijanu je kod sebe smestio upravo novinar Grejem Flečer. Nekoliko meseci kasnije ostaviće ženu i troje dece da bi se oženio begunkom iz SSSR-a.

Uz njegove veze, Lilijana je počela da dobija angažmane. Pojavljivala se u epizodama, radila kao plesačica, glumila u australijskim serijama "Jang Doktors" i "Arkejd". A samo tri meseca nakon bega dobila je ponudu koja je sve podigla na novi nivo: da bude na naslovnici "Penthaus" magazina. Tekst je nosio naslov "Devojka u crvenom bikiniju, bez bikinija".

"U Rusiji mi ne radimo ništa seksualno", izjavila je u intervjuu, izazvavši istovremeno i smeh i čuđenje.

Njeno pojavljivanje na naslovnici izazvalo je skandal u domovini. Ali Lilijanu to nije brinulo. Honoraru od 15.000 dolara dala je vrlo konkretan smisao: kupila je odeću i nakit, prve farmerke u životu i dva para patika. Koktele je, kako se kroz priču duhovito provlači, sada dobijala svakodnevno na poslu u baru. Život koji je zamišljala počeo je da se materijalizuje. Danas bi se reklo da je "vizualizovala".

Milioner, beli "mercedes" Sidnej

Brak sa Flečerom brzo je počeo da puca, ali Lilijana nije dugo bila sama. Upoznala je multimilionera Jana Hajsona. Kokteli su postali skuplji, a stan je zamenila vila. Zaljubljeni suprug poklonio joj je beli "mercedes", a to je, prema opisu iz priče, bila slika o kojoj nije smela ni da sanja.

Uvedena je u visoko društvo Sidneja, postala je zaštitno lice glamuroznog života, uključila se kao pokroviteljka humanitarnog fonda i, kako se navodi, sada je bez greške razlikovala Dior od Šanela. Dve godine nakon venčanja rodila je dva sina.

Majčinstvo je, međutim, promenilo Lilijanu. Više nije davala šokantne izjave, nije tražila reflektore. A kada su ona i Hajson posle šest godina braka odlučili da se rastanu, potpuno se povukla iz javnosti.

Danas, devojka iz crvenog bikinija živi u Londonu. Njeni sinovi su tamo stekli privatno obrazovanje. Lilijana se bavi duhovnim praksama, ide na vipasanu u Indiju i, kako se priča, mnogo razmišlja o duši. Sa medijima i dalje ne kontaktira.

Jedan skok kroz okno, jedan noćni kilometar u vodi i jedna odluka bez garancije promenili su joj život zauvek. A kad se sve sabere, ostaje pitanje koje u ovoj priči odzvanja najduže: koliko je hrabrosti bilo potrebno da se taj strah stvarno prepliva?

Bonus video:

(Espreso/Žena)