Tramp progovorio o VANZEMALJCIMA, zapalio je ceo svet: Izdao naređenje vladi - POSLE OVOGA NIŠTA NEĆE BITI ISTO!

Predsednik Donald Tramp izjavio je u četvrtak da je naredio Pentagonu i drugim državnim agencijama da identifikuju i objave dokumente povezane s vanzemaljcima i NLO-ima zbog „ogromnog interesovanja“ javnosti.

Tramp je najavu objavio na društvenim mrežama nekoliko sati nakon što je optužio bivšeg predsednika Barak Obama da je otkrivao „poverljive informacije“ kada je Obama nedavno u jednom podkastu sugerisao da su vanzemaljci stvarni.

Tramp je novinarima u predsedničkom avionu Er Fors Van rekao: „Ne znam jesu li stvarni ili ne.“ Govoreći o Obami dodao je: „Možda ću ga izvući iz nevolje tako što ću deklasifikovati“.

U objavi na svojoj društvenoj mreži u četvrtak uveče, Tramp je naveo da je državnim agencijama naredio da objave dokumente povezane „sa vanzemaljskim i izvanzemaljskim životom, neidentifikovanim vazdušnim pojavama (UAP) i neidentifikovanim letećim objektima (UFO), kao i sve druge informacije povezane s ovim izrazito složenim, ali izuzetno zanimljivim i važnim pitanjima“.

Obama, koji je svoje komentare izneo u podkastu tokom vikenda, kasnije je pojasnio da nije video dokaze da su vanzemaljci „stupili u kontakt s nama“, ali je rekao: „Statistički gledano, svemir je toliko ogroman da su šanse dobre da negde tamo postoji život“.

Tramp je u četvrtak novinarima kazao da, kada je reč o mogućnosti posete izvanzemaljskih bića: „Nemam stav o tome. Nikada o tome ne govorim. Mnogi ljudi to čine. Mnogi ljudi veruju u to“.

Trampova snaha Lara Tramp je, međutim, ove sedmice sugerisala da je on spreman da govori o toj temi, rekavši u jednom podkastu da predsednik ima spreman govor o vanzemaljcima koji će održati u „pravom trenutku“.

To je bila novost za Belu kuću. Portparolka Karolin Levit nasmejala se kada su je o tome pitali u sredu i rekla novinarima: „Govor o vanzemaljcima bio bi novost za mene“.

Interes javnosti za neidentifikovane leteće objekte i mogućnost da vlada skriva tajne o izvanzemaljskom životu ponovo je oživeo nakon što je grupa bivših zvaničnika Pentagona i drugih državnih službi 2017. godine dostavila snimke nepoznatih objekata listovima Njujork tajms i Politiko.

Pojačana pažnja dovela je do toga da Kongres u maju 2022. održi prva saslušanja o NLO-ima u poslednjih 50 godina, iako su zvaničnici tada rekli da su objekti koji su izgledali kao zeleni trouglovi iznad mornaričkog broda verovatno bili dronovi.

Od tada je Pentagon obećao veću transparentnost o ovoj temi. U julu 2022. godine formirao je Ured za rešavanje anomalija u svim domenima (All-Domain Anomaly Resolution Office – AARO), koji je trebalo da bude centralno mesto za prikupljanje prijava o svim vojnim susretima s NLO-ima, preuzimajući ulogu od ranije radne grupe ministarstva odbrane.

Godine 2023. tadašnji šef AARO-a, dr Šon Kirkpatrik, rekao je novinarima da nema nikakve dokaze „da je ikada postojao bilo kakav program koji bi se bavio reverzibilnim inženjeringom bilo kakvih izvanzemaljskih (neidentifikovanih vazdušnih pojava)“.

Informacije koje su do sada objavljene pokazuju da velika većina vojnih prijava o NLO-ima ostaje nerazjašnjena, ali da su oni slučajevi koji se uspeju identifikovati uglavnom bezazlene prirode.

U izveštaju na 18 strana, dostavljenom Kongresu u junu 2024, navedeno je da su pripadnici službi u protekloj godini podneli 485 prijava o neidentifikovanim pojavama, ali da je u 118 slučajeva utvrđeno da se radi o „prozaičnim objektima poput raznih vrsta balona, ptica i bespilotnih letelica“.

„Važno je naglasiti da AARO do danas nije otkrio nikakve dokaze o izvanzemaljskim bićima, aktivnostima ili tehnologiji“, istaknuto je u izveštaju.

POGLEDAJTE I - TRAMP DONEO ODLUKU OKO NAPADA NA IRAN, OVO JE PLAN ZA PRVI UDAR

Američki predsednik Donald Tramp doneo je odluku. Kako ekskluzivno javlja The Wall Street Journal, predsednik razmatra mogućnost ograničenog vojnog udara na Iran kako bi Teheran primorao na prihvatanje njegovih uslova u vezi sa novim nuklearnim sporazumom.

Reč je o početnom, ciljanom napadu koji bi imao snažan politički signal, ali bi istovremeno izbegao rizik od sveobuhvatnog rata i potencijalne velike odmazde.

Moguć napad u narednim danima

Prema informacijama izvora bliskih administraciji, prvi udar - ukoliko dobije konačno odobrenje - mogao bi uslediti već u narednim danima. Meta bi bio ograničen broj vojnih ili državnih objekata, sa ciljem povećanja pritiska na vlasti u Teheranu da pristanu na američke zahteve.

Spor oko iranskog nuklearnog programa

U središtu spora nalazi se iranski program obogaćivanja uranijuma. Tramp zahteva njegovo potpuno obustavljanje, dok iranske vlasti za sada odbijaju takav scenario.

Ako Teheran ostane pri svom stavu, Vašington je, prema istim izvorima, spreman da pokrene znatno širu vojnu kampanju usmerenu na ključne objekte režima.

Takva operacija, upozoravaju analitičari, mogla bi imati dalekosežne posledice po stabilnost regiona, ali i po ukupne odnose između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.

Rizik od eskalacije

Iako se za sada govori o "ograničenoj akciji", mogućnost eskalacije ostaje otvorena - naročito ukoliko bi odgovor Teherana bio snažniji od očekivanog.

Administracija se za sada zvanično ne oglašava o ovim navodima, ali diplomatski i vojni kanali u regionu beleže pojačane aktivnosti, što dodatno podstiče spekulacije da bi odluka mogla biti doneta vrlo brzo.

OTKRIVEN I TRAMPOV PLAN ZA KRAJ RATA U UKRAJINI

Američki predsednik Donald Tramp namerava da postigne rešenje za rat u Ukrajini do novembra, pre srednjoročnih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama i vrši pritisak na Kijev da odustane od teritorija u Donbasu, piše Njujork tajms pozivajući se na izvore.

Izvori upoznati sa pregovorima o rešavanju rata u Ukrajini su naveli da su ukrajinski, ruski i američki pregovarači iza kulisa izneli ideju o demilitarizovanoj zoni u području Donbasa, ali da nema znakova o kompromisu koji bi prihvatili i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i ruski lider Vladimir Putin.

Ove informacije poklapaju se sa datumom srednjoročnih izbora za oba doma Kongresa koji će biti održani 3. novembra, a Republikanska stranka trenutno drži većinu i u Senatu i u Predstavničkom domu.Šta se desilo na pregovorima u ŽeneviU Ženevi je u utorak i sredu održana treća runda razgovora između predstavnika Rusije, Ukrajine i SAD.

Malo se zna o detaljima razgovora, a Rusija je, bar javno, odbacila ideju o bilo kakvim stranim trupama u nekom delu Ukrajine, naveo je Njujork tajms.

Predstavnik Rusije održao još sastanaka

Pre nego što je napustio Ženevu, šef ruske delegacije Vladimir Medinski održao je još dva sata razgovora iza zatvorenih vrata sa Ukrajincima. Prema rečima ukrajinske strane, to su bili sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Rustem Umerov i šef frakcije Sluge naroda u Vrhovnoj Radi, David Arahamija.

Američku delegaciju predvodili su specijalni izaslanik Bele kuce Stiv Vitkof i zet Donalda Trampa Džared Kušner, dok je ukrajinsku delegaciju predvodio šef kabineta Volodimira Zelenskog, Kiril Budanov.

Pre toga, pregovarači su dva puta razgovarali o nerešenim pitanjima američkog mirovnog plana u Abu Dabiju.

Bonus video:

(Espreso/Nova/Blic)