SVI PRIČAJU O PLATAMA, ALI ĆUTE O OVOME! Evo kakav je život izvan Srbije, ovo je istina koju vam niko neće reći

Godinama je za mnoge Srbe odlazak u inostranstvo bio sinonim za bolji život, priliku za bekstvo od ekonomske neizvesnosti i potragu za sistemom u kojem se rad i trud isplate. Mladi ljudi iz perifernih regiona, suočeni sa nedostatkom mogućnosti za obrazovanje i razvoj karijere, često migraciju vide kao jedini logičan korak.

Međutim, slika života u „obećanim zemljama“ poput Nemačke, Irske ili Austrije je mnogo složenija od one koja se stvara u medijima i porodičnim razgovorima.

Dok finansijska sigurnost i organizovan sistem donose olakšanje, visoki troškovi života, osećaj izolacije i stalni zov domovine navode sve veći broj emigranata da preispitaju svoju odluku i planiraju svoj povratak.

Plate koje mame, ali i troškovi koji lome

Glavni pokretač emigracije je i dalje razlika u prihodima. Podaci za 2025. i početak 2026. godine potvrđuju da su plate u popularnim destinacijama neuporedivo veće.

U Nemačkoj, gde je zakonska minimalna satnica povećana na 13,90 evra od januara 2026. godine, prosečna neto plata za samca je oko 3.231 evro. U Irskoj prosečan mesečni prihod dostiže oko 4.000 evra bruto, dok Austrija nudi prosečnu neto platu od 3.205 evra, uz zakonski zagarantovanu 13. i 14. platu.

Mnogi emigranti ističu da im ovaj prihod omogućava da žive bez svakodnevnog finansijskog stresa, što je bilo nezamislivo u njihovoj domovini.

Međutim, ova finansijska sigurnost dolazi sa svojom cenom. Najveći izazov sa kojim se suočavaju je standard stanovanja. U gradovima poput Dablina, cene kirije su astronomske - soba se može iznajmiti za 1.200 evra, dok manji stanovi mogu koštati i do 5.000 evra mesečno. Kao rezultat toga, mnogi žive u zajedničkim domaćinstvima sa strancima kako bi smanjili troškove, što je daleko od ideala samostalnog i udobnog života. U Nemačkoj i Austriji situacija je nešto bolja, ali čak i tamo kirija često „pojede“ više od polovine plate, ostavljajući manje prostora za štednju nego što se na prvi pogled čini.

Cena uspeha: Duševni mir naspram socijalne izolacije

Jedna od najvećih prednosti života u inostranstvu, koju navode skoro svi iseljenici, jeste „uređen sistem“. Ova predvidljivost i funkcionalnost sistema donose duševni mir i osećaj sigurnosti koji je teško kvantifikovati, ali ima presudan uticaj na kvalitet života.

S druge strane, emocionalno i socijalno blagostanje često pati. Nedostatak „kulture kafe“, spontanog druženja i bliske mreže prijatelja i porodice dovodi do osećaja usamljenosti i izolacije. Naučna istraživanja, poput onih sprovedenih na iseljenicima u Austriji i Irskoj, pokazuju da su psihološko prilagođavanje i osećaj koherentnosti ključni prediktori zadovoljstva životom.

Oni koji se bore da se prilagode novoj kulturi i ne uspevaju da izgrade jake društvene veze često plaćaju visoku cenu, bez obzira na debljinu svojih novčanika. Ova praznina postaje motivacija za razmišljanje o povratku.

Bonus video:

(Espreso/ Net.hr/ Prenela: T.M.)