OVA ZEMLJA JE NOVA META VLADIMIRA PUTINA? Strahuje se od opakog scenarija - sve osmišljeno unapred?

Dve srednjovekovne tvrđave stoje jedna nasuprot drugoj pored reke Narve koja deli Estoniju od Rusije. "Most prijateljstva", koji spaja dve obale prekrivene snegom i koji je nekada bio simbol saradnje, sada na estonskoj strani sadrži bodljikavu žicu i takozvane "zmajeve zube", odnosno protivoklopne prepreke.

"Ime je pomalo ironično", kazao je Erik Purgel, šef granične policije u estonskom gradu Narvi sa pretežno ruskim stanovništvom.

Neki strahuju da bi pogranični grad sa preko 50.000 stanovnika, koje uglavnom čine državljani Estonije i Rusije, kao i osobe koje od pada Sovjetskog Saveza nemaju državljanstvo, mogao biti nova meta ruskog predsednika Vladimira Putina.

S estonske strane mosta vijori se zastava NATO-a pored zastava Estonije i Evropske unije. Nekada je na mostu bila gužva zbog ljudi koji su automobilima putovali u Rusiju gde su odlazili u kupovinu ili u posetu rodbini. Međutim, danas je granični prelaz zatvoren za saobraćaj, pa putnici svoj prtljag vuku pešice.

"Možda ne bi ni trebalo da bude mosta", kazao je Purgel.

Dok se rat Moskve protiv Ukrajine približava svojoj četvrtoj godišnjici, atmosfera u Narvi je tmurna. "Ovde na rubu Evrope, rat se doživljava drugačije", kazala je gradonačelnica Katri Raik. "Svakoga dana gledamo Rusiju preko granice".

"Svi razmišljamo o onome što će se sledeće dogoditi", dodala je u nedavno obnovljenoj gradskoj većnici iz 17. veka, okruženoj zgradama iz sovjetskog perioda.

Od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Estonija je, poput druge dve baltičke zemlje Letonije i Litvanije, pojačala svoju odbranu. Estonska vojska je mala. Ministarstvo odbrane kaže da pored 2.000 vojnika iz savezničkih zemalja NATO-a može da rasporedi tek nešto manje od 44.000 ljudi radi odbrane zemlje, bude li to potrebno.

Estonske vlasti su takođe sprovele druge mere zaštite svoje nacionalne bezbednosti. Ruskim državljanima i osobama bez državljanstva oduzele su pravo glasa na lokalnim izborima i počinju da uvode nastavu na estonskom jeziku u desetinama škola. Reforme su teško pogodile Narvu, u kojoj ljudi uglavnom govore ruski jezik.

Promene su, zajedno sa visokom nezaposlenošću, rastom troškova i urušavanjem veza sa Rusijom, kao i strahom od sukoba, povećale tenzije u pograničnom gradu. "Ovo je najteži period naše istorije u poslednjih 40-ak godina", kazao je predsednik gradske skupštine Mihail Staljnuhin, odbacujući politike usmerene protiv govornika ruskog jezika.

"Rusofobno ludilo"

Rusija redovno kritikuje estonsku vladu. Rusko ministarstvo spoljnih poslova je u izveštaju objavljenom u decembru pisalo o "sve većem rusofobnom ludilu Estonije" i "neonacističkim" politikama vlasti.

Neki podržavaju stav Moskve. "Mi, govornici ruskog, trpimo diskriminaciju", rekla je žena u svojim 50-im godinama pod uslovom da ostane anonimna. S druge strane, Olga Kolesnikova, 64-godišnja penzionerka bez državljanstva, ne slaže se: "Ne osećam da sam u nepovoljnom položaju".

Savršena prilika za rusku propagandu

Nemački politikolog Karlo Masala kaže da je oduzimanje prava glasa ruskim državljanima na lokalnim izborima u Estoniji savršena prilika za rusku propagandu. Kao i u Donbasu, "Rusija može tvrditi da su ugrožena prava njenih manjina u inostranstvu, što joj pruža razlog da ih zaštiti vojnim sredstvima", rekao je za AFP.

U svojoj knjizi "Ako Rusija pobedi: Scenario", Masala zamišlja ruske vojnike kako osvajaju Narvu 2028. godine. On tvrdi da bi ruske snage mogle zauzeti grad za nekoliko sati uz pomoć dela lokalnog stanovništva.

Uprkos crnim scenarijima, zvaničnici su odlučni. Egert Belitšev, šef granične službe, ističe da prisustvo Rusa nije opravdanje za napad, rekavši da i u Berlinu živi veliki broj Rusa. Purgel zaključuje: "To je naš grad, branićemo ga svojim životima".

(Espreso/telegraf/Slobodna dalmacija/prenela PV)