IDE REFERENDUM ZA OTCEPLJENJE?! Na pomolu je zemljotres sa Trampom u glavnoj ulozi: Tajni sastanci podigli UZBUNU!

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa održala je nekoliko tajnih sastanaka sa predstavnicima kanadske grupe "Alberta Prosperity Project" (APP), separatističkog pokreta koji se zalaže za nezavisnost pokrajine Alberta, izveštava "Fajnenšel tajms" pozivajući se na izvore. Ova grupa će, ako do 2. maja prikupi potrebnih 178.000 potpisa, organizovati referendum za otcepljenje od Kanade.

Prema dostupnim podacima, lideri APP-a su se od aprila 2025. godine tri puta sastali sa zvaničnicima američkog Stejt departmenta u Vašingtonu. Novi sastanak je planiran za februar, na kojem predstavnici APP-a žele da zatraže zajam od 500 milijardi dolara za finansiranje potreba pokrajine u slučaju referenduma o nezavisnosti.

Ovo je indirektno potvrdio i pravni savetnik APP-a Džef Rat, koji je prisustvovao sastancima i koji je otkrio da su SAD "izuzetno uzbuđene zbog ideje o slobodnoj i nezavisnoj Alberti". Usput, Rat se hvalio da ima mnogo jači odnos sa Trampovom administracijom nego kanadski premijer Mark Karni.

Zašto je Alberta toliko značajna

Kanađani Albertu nazivaju "kanadskim Teksasom". Alberta je sve samo ne beznačajna. Sa 660.000 kvadratnih kilometara, veća je od, recimo, Ukrajine (ali sa populacijom od samo 4,3 miliona), i najveći je proizvođač nafte i gasa u Kanadi, izvozeći 75 procenata svoje proizvodnje u Sjedinjene Države. Dva najveća proizvođača petrohemikalija u Severnoj Americi nalaze se u centralnoj i severno-centralnoj Alberti, odakle se proizvodi od polietilena i vinila prodaju širom sveta.

Zbog svoje ekonomije, Alberta ima bliže odnose sa SAD nego sa sopstvenom državom, a fraza "kanadski Teksas" ne odnosi se samo na ekonomiju već i na konzervativne političke stavove većine stanovništva. Pored toga, stanovnici ovog regiona su decenijama ogorčeni onim što vide kao nepravednu raspodelu prihoda i beneficija između kanadskih provincija.

Separatističke najave

Sada 52 odsto Kanađana smatra da vlada treba ozbiljno da shvati separatističke najave koje dolaze iz Edmontona, glavnog grada Alberte.

I to uprkos činjenici da se premijerka Alberte Danijel Smit, kada je upitana da li njena politika otvara vrata separatizmu u provinciji, pozvala na nedavne ankete koje su pokazale da je 25 odsto za secesiju, ili 30 odsto ako liberali pobede na saveznim izborima.

- Čini mi se da većina ljudi nije za to - rekla je.

Portparol Stejt departmenta rekao je da se agencija redovno sastaje sa predstavnicima civilnog društva, ali da nije preuzela nikakve obaveze. Bela kuća je takođe potvrdila da su se održali sastanci sa secesionistima Alberte, ali je napomenula da im nije pružena nikakva podrška.

Ali prošle godine, Tramp je rekao da vekovna granica između SAD i Kanade nije ništa više od "veštački povučene linije" koja se može precrtati silom i ubeđivanjem.

- Neko je povukao tu liniju pre mnogo godina, recimo, lenjirom - samo pravom linijom preko vrha zemlje - rekao je Tramp kanadskom premijeru Marku Karniju.

Alberta kao 51. američka država?

Tramp je 20. januara ove godine objavio izmenjenu sliku na svom profilu na društvenim mrežama na kojoj se vidi američka zastava koja pokriva Kanadu, Grenland i Venecuelu.

U Vašingtonu otvoreno pokazuju da američka administracija posmatra provinciju Albertu kao nešto što bi na kraju moglo postati 51. država Sjedinjenih Država.

- Alberta je prirodni partner za Sjedinjene Države - rekao je ministar finansija Skot Besent 22. januara tokom svoje posete Davosu, u Švajcarskoj, kao da misli na potpuno suverenu državu.

Besent je mislio na kampanju pokrenutu početkom januara radi prikupljanja 178.000 potpisa, sa ciljem organizovanja referenduma o nezavisnosti, a postavljeno pitanje je: "Da li se slažete da pokrajina Alberta prestane da bude deo Kanade i postane nezavisna zemlja?". Istina, inicijativa, koju predvodi separatistički Projekat prosperiteta Alberte, ima male šanse. Anketa Ipsosa od 23. januara pokazala je da bi samo 28 odsto stanovnika Alberte glasalo za secesiju.

Ali Trampa dugo iritira Kanada i čim je ušao u Belu kuću, pokazao je svoj prezir i aroganciju nazvavši tadašnjeg premijera Džastina Trudoa guvernerom, a ne premijerom. A onda, u govoru u Davosu nedavno, Trudoov naslednik Mark Karni podsetio je da su zemlje poput Kanade - nazvao ih je "srednjim silama" - bile glavni korisnici liberalnog svetskog poretka jer su mogle da se oslone na američku zaštitu, razvijaju svoje ekonomije i sprovode politike zasnovane na vrednostima.

- Sada se taj svetski poredak raspada - rekao je Kanađanin i predložio da se srednje i male države odupru hegemoniji velikih diverzifikacijom svojih trgovinskih partnera, smanjenjem svojih strateških zavisnosti i udruživanjem.

Neposredno pre svog govora u Davosu, Karni je potpisao novo strateško partnerstvo sa Kinom, smanjio poreze na uvoz električnih automobila tamo i najavio 12 novih trgovinskih i bezbednosnih sporazuma tokom narednih šest meseci. Pored toga, Kanada je u procesu pregovora o dodatnim sporazumima o slobodnoj trgovini u Aziji i Latinskoj Americi. Ankete nakon njegovog govora u Davosu pokazale su da je Karnijev rejting odobravanja porastao za osam poena na 60 procenata, što ukazuje da ga Kanađani snažno podržavaju.

Ali on je takođe svestan da ne može ignorisati Sjedinjene Države. Kanada pati otkako se Tramp vratio u Belu kuću i uveo carinu od 25 procenata na većinu robe, podigavši je na 35 procenata prošlog leta, kada skoro 70 procenata kanadskog izvoza ide u Sjedinjene Države. Poređenja radi, samo pet procenata ide Kini, drugom najvećem trgovinskom partneru zemlje.

Referendum u Alberti

Što se tiče Alberte, čak i ako bi na referendumu pobedili glasači koji su za secesiju, kanadski zakon nalaže da nijedna tamošnja provincija ne bi mogla jednostrano da se otcepi od Kanade. Separatisti bi morali da pregovaraju o secesiji sa saveznom vladom i ostalim provincijama i da postignu dogovor o uslovima secesije od Kanade.

Pored toga, prema važećem zakonu, rezultat referenduma bi morao da pokaže "jasnu većinu u korist secesije", što bi onda "stvorilo obavezu pregovora o secesiji".

Međutim, zakon ne precizira tačan procenat koji se računa kao "jasna većina", i dok se obično smatra da je 51 odsto slučaj, Donji dom Kanade može odlučiti da to nije dovoljno, što znači da proces secesije ne može da se nastavi.

Čitav svet sa budnom pažnjom gleda u pravcu Irana jer deluje da je Donald Tramp na ivici da izda naredbu da njegove snage otpočnu napad.

Iako su potencijalne mete uglavnom predvidive, ishod ipak nije, stoga se svi pitaju šta će se dogoditi ako SAD u poslednjem trenutku ne postignu dogovor sa Teheranom i prvi čovek Bele kuće naredi američkim snagama da krenu u akciju.

Ovo su mogući scenariji:

Tramp naređuje ciljane udare

Američke vazdušne i pomorske snage izvode ograničene, precizne udare usmerene na vojne baze Iranske revolucionarne garde (IRGC) i jedinice Basidž - paravojne formacije pod kontrolom IRGC-a - kao i na mesta za lansiranje i skladištenje balističkih raketa, kao i iranski nuklearni program.

Već oslabljeni režim se ruši, a zemlja vremenom prelazi u pravu demokratiju u kojoj Iran može ponovo da se uključi u međunarodnu zajednicu.

Ovo je izuzetno optimističan scenario. Zapadna vojna intervencija u Iraku i Libiji nije donela glatku tranziciju ka demokratiji. Iako je okončala diktature u oba slučaja, otvorila je godine haosa i krvoprolića.

Sirija, koja je sprovela sopstvenu revoluciju i zbacila predsednika Bašara al-Asada bez zapadne vojne podrške 2024. godine, za sada se pokazala uspešnijom.

Režim opstaje, ali ublažava svoju politiku

Ovo bi se moglo nazvati "venecuelanskim modelom", u kojem brza i snažna američka akcija ostavlja režim netaknutim, ali primoranim da ublaži svoju politiku.

U iranskom slučaju, to bi značilo da Islamska Republika opstaje - što neće zadovoljiti veliki broj Iranaca - ali da je prisiljena da ograniči podršku nasilnim milicijama širom Bliskog istoka, obustavi ili smanji domaći nuklearni i balistički program, kao i da ublaži represiju nad protestima.

I ovo je manje verovatan scenario. Rukovodstvo Islamske Republike već 47 godina ostaje prkosno i otporno na promene. Deluje nesposobno da sada promeni kurs.

Režim kolabira, zamenjuje ga vojna vlast

Mnogi smatraju da je ovo najverovatniji mogući ishod, piše BBC.

Iako je režim očigledno nepopularan kod velikog broja građana, a svaki novi talas protesta ga dodatno slabi, i dalje postoji snažna i duboko ukorenjena bezbednosna država sa jasnim interesom da zadrži status kvo.

Glavni razlog zbog kojeg protesti do sada nisu uspeli da sruše režim jeste izostanak značajnih preleta na njihovu stranu, dok su oni na vlasti spremni da koriste neograničenu silu i brutalnost kako bi ostali na vlasti.

U konfuziji nakon eventualnih američkih udara, moguće je da Iran završi pod vlašću snažne vojne hunte, sastavljene uglavnom od pripadnika IRGC-a.

Iran uzvraća napad

Iran je zapretio odmazdom u slučaju američkog napada, navodeći da mu je "prst na obaraču". Jasno je da se ne može meriti sa snagom američke mornarice i vazduhoplovstva, ali bi i dalje mogao da uzvrati korišćenjem svog arsenala balističkih raketa i dronova, od kojih su mnogi skriveni u pećinama, pod zemljom ili u zabačenim planinskim predelima.

Američke baze i postrojenja raspoređeni su duž arapske obale Zaliva, posebno u Bahreinu i Kataru, ali Iran bi mogao, ukoliko to odluči, da napadne i kritičnu infrastrukturu bilo koje zemlje koju smatra saučesnikom u američkom napadu, poput Jordana.

Razorni raketni i napadi dronovima na petrohemijska postrojenja saudijskog Aramka 2019. godine, koji je pripisan iranskoj miliciji iz Iraka, pokazao je Saudijcima koliko su ranjivi na iranske rakete.

Iranski arapski susedi u Zalivu, svi saveznici SAD-a, razumljivo su izuzetno nervozni zbog mogućnosti da se svaka američka vojna akcija obije upravo njima o glavu.

Iran uzvraća postavljanjem mina u Zalivu

Ovo već decenijama predstavlja potencijalnu pretnju globalnom brodarstvu i snabdevanju naftom, još od rata Irana i Iraka od 1980. do 1988. godine, kada je Iran zaista minirao plovne puteve, a britanski minski čistači pomagali u njihovom uklanjanju.

Uski Ormuski moreuz između Irana i Omana predstavlja ključnu tačku. Oko 20% svetskog izvoza tečnog prirodnog gasa (LNG) i između 20 i 25% nafte i naftnih derivata prolazi kroz ovaj moreuz svake godine.

Iran je sprovodio vežbe brzog postavljanja morskih mina. Ukoliko bi to učinio, posledice po svetsku trgovinu i cene nafte bile bi neizbežne.

Iran uzvraća potapanjem američkog ratnog broda

Jedan kapetan američke mornarice na ratnom brodu u Zalivu jednom je rekao da je jedna od iranskih pretnji koja ga najviše brine takozvani "napad rojem".

Reč je o scenariju u kojem Iran lansira veliki broj dronova sa snažnim eksplozivom i brzih torpednih čamaca ka jednoj ili više meta, u tolikom obimu da čak ni snažni sistemi bliske odbrane američke mornarice ne mogu da eliminišu sve pretnje na vreme.

Mornarica IRGC-a je odavno zamenila konvencionalnu iransku mornaricu u Zalivu, a neki od njenih komandanta su se čak školovali u Dartmutu u vreme Šaha.

Iranske pomorske posade veliki deo obuke posvetile su nekonvencionalnom ili "asimetričnom" ratovanju, tražeći načine da prevaziđu ili zaobiđu tehnološku nadmoć svog glavnog protivnika - Pete flote američke mornarice.

Potapanje američkog ratnog broda, uz moguće zarobljavanje preživelih članova posade, predstavljalo bi ogromno poniženje za SAD.

Iako se ovaj scenario smatra malo verovatnim, milijardu dolara vredan razarač USS Cole je 2000. godine bio teško oštećen u samoubilačkom napadu Al Kaide u luci Aden, pri čemu je poginulo 17 američkih mornara.

Pre toga, 1987. godine, irački pilot je greškom ispalio dve rakete "Egzose" na američki ratni brod USS Stark, usmrtivši 37 mornara.

Režim kolabira, zamenjuje ga haos

Ovo predstavlja vrlo realnu opasnost i jedan je od glavnih strahova suseda poput Katara i Saudijske Arabije.

Pored mogućnosti izbijanja građanskog rata, kakav su doživeli Sirija, Jemen i Libija, postoji i rizik da u haosu i konfuziji etničke tenzije prerastu u oružane sukobe, dok Kurdi, Beludži i druge manjine pokušavaju da zaštite svoje zajednice u uslovima nacionalnog vakuuma vlasti.

Veliki deo Bliskog istoka bi svakako pozdravio kraj Islamske Republike, a niko više od Izraela, koji je već zadao teške udarce iranskim saveznicima širom regiona i koji Iran vidi kao egzistencijalnu pretnju zbog njegovog sumnjivog nuklearnog programa.

Ali niko ne želi da vidi najveću bliskoistočnu zemlju po broju stanovnika - oko 93 miliona ljudi - kako tone u haos, izazivajući humanitarnu i izbegličku krizu.

Najveća opasnost sada jeste da predsednik Tramp, nakon što je prikupio ovako snažne snage blizu iranskih granica, odluči da mora da deluje kako ne bi izgubio obraz, i da rat započne bez jasnog cilja i sa nepredvidivim i potencijalno razornim posledicama.

"OD LANSIRANJA DO UDARA U VELIKI AMERIČKI GRAD TREBA SAMO 18 MINUTA" Trampu stiglo jezivo upozorenje

Norveški ministar odbrane Tore Sandvik pokazao je mapu sveta iz arktičke perspektive: rusko poluostrvo Kola, dom jednog od najvećih nuklearnih arsenala na svetu. Najkraći put raketa odatle do američkih gradova je preko Arktika, blizu Severnog pola i Grenlanda.

"Interkontinentalna balistička raketa leti brzinom od sedam kilometara u sekundi. Od lansiranja do udara u veliki američki grad prođe samo 18 minuta", objašnjava Sandvik za Fajnenšel tajms, dodajući da je to pitanje "odbrane domovine" za ceo NATO.

Upravo je povećano interesovanje američkog predsednika Donalda Trampa za Grenland, koje je kulminiralo prošlonedeljnim sporazumom sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, preusmerilo fokus Alijanse na arktičku bezbednost, temu na koju nordijske zemlje upozoravaju decenijama.

Rusko vojno jačanje

Nakon završetka Hladnog rata, skoro sve arktičke države, uključujući Rusiju i Sjedinjene Američke Države, smanjile su svoje vojno prisustvo u regionu i zatvorile baze. Međutim, Rusija je, pod vođstvom Vladimira Putina, započela vojnu i ekonomsku revitalizaciju Arktika 2000-ih, mnogo pre zapadnih sila.

Danas, Moskva, koja kontroliše otprilike polovinu kopnene i vodene površine regiona, ima više od 40 vojnih objekata duž arktičke obale, uključujući baze, aerodrome i radarske stanice. Arktik je ključan za rusku nuklearnu doktrinu. Severna flota, koja upravlja sa šest od dvanaest ruskih nuklearnih podmornica, nalazi se na Kolskom poluostrvu.

"Severna flota, a posebno njene podmornice, su okosnica ruskog strateškog odvraćanja. Zbog svog značaja, flota se stalno modernizuje", kaže Ondrej Ditrih iz Instituta Evropske unije za bezbednosne studije.

Rusija takođe održava visok nivo pripravnosti na svom nuklearnom poligonu na Novoj Zemlji, gde je prošlog oktobra testirala krstareću raketu Burevestnik na nuklearni pogon, i promoviše Severni morski put kao znatno kraću trgovačku rutu između Kine i Evrope.

Zabrinutost nordijskih zemalja i odgovor NATO-a

Ruski susedi sa sve većom zabrinutošću prate ovaj razvoj događaja i pozivaju NATO da se više uključi, što je do sada imalo ograničen uspeh. "Znamo da su Rusi pojačali svoje aktivnosti na severu. Bezbednosna situacija je takva da se, sa topljenjem polarnog leda, Kina uzdiže kao regionalni hegemon sa globalnim interesima. Nazvali su sebe 'naciji blizu Arktika'", rekao je Sandvik.

Danska premijerka Mete Frederiksen kaže: "NATO mora pojačati svoje angažovanje na Arktiku. Odbrana i bezbednost na Arktiku tiču se cele Alijanse." Najviši vojni oficir NATO-a, admiral Đuzepe Kavo Dragone, potvrdio je da je Arktik "područje od velikog interesa" za Alijansu. Nekoliko članica, uključujući SAD, Veliku Britaniju i Francusku, pojačalo je obuku u arktičkim uslovima.

U martu će se u severnoj Norveškoj održati vežba "Hladni odgovor", gde će oko 25.000 vojnika iz cele Alijanse, uključujući 4.000 Amerikanaca, vežbati ratovanje u surovim zimskim uslovima.

Strateški nadzor i značaj za SAD

Nordijske zemlje se nadaju da će im obnovljeni fokus na Arktik omogućiti da demonstriraju svoju korisnost Vašingtonu, posebno u prikupljanju obaveštajnih podataka. Postoje dva ključna morska prolaza gde bi se NATO i Rusija sukobili za kontrolu: prolaz između Grenlanda, Islanda i Ujedinjenog Kraljevstva (GIUK) i takozvani Medveđi prolaz između norveškog arhipelaga Svalbard i kopna.

Sandvik je rekao da Norveška nadgleda područja pomoću izviđačkih aviona P8, satelita, dronskih letjelica dugog dometa, podmornica i fregata. "Ovako NATO razmišlja o odbrani ovog područja u slučaju sukoba. Ali, pre svega, to radimo da bismo izbegli eskalaciju i odvratili Rusiju", dodao je.

Visoki nordijski zvaničnik naglašava da SAD zavise od ovih podataka: "Saradnja je svakako obostrana. Imamo dobar pregled situacije i znamo šta Rusija radi na svojoj strani granice. SAD takođe mogu da koriste naš vazdušni prostor za praćenje Rusije."

Većina interesovanja je usmerena na vazdušni i podvodni nadzor, a ne na kopnene operacije. "Grenland je nemoguće 'napasti'. Možete zauzeti Nuuk, ali 95 odsto ostrva je sneg i led, i to ne možete okupirati", rekao je jedan danski zvaničnik.

Američki planovi i strah od militarizacije

Izgleda da Tramp razmatra Grenland kao lokaciju za svoj predloženi sistem protivraketne odbrane "Zlatna kupola". SAD već upravljaju ključnim vojnim objektom na ostrvu, svemirskom bazom Pitufik, koja se koristi za radarske sisteme za rano upozoravanje. Međutim, mnogi u nordijskim zemljama strahuju od neizbežne militarizacije Arktika, za sada jednog od retkih regiona sa "niskim tenzijama".

"Zabrinut sam što pitanja bezbednosti dominiraju arktičkom debatom, dok zaboravljamo na druge podjednako važne teme kao što su klimatske promene, infrastruktura i prava autohtonih naroda", rekao je drugi visoki nordijski zvaničnik.

Rat u Ukrajini je privremeno usporio rusko vojno gomilanje na Arktiku. "Stvarno prisustvo snaga na arktičkim vojnim lokacijama je smanjeno jer su neke arktičke brigade prebačene u Ukrajinu, gde su pretrpele velike gubitke", rekao je Ditrih.

Ipak, postoji osećaj da i Rusija i Kina igraju na duge staze u regionu gde bi topljenje leda moglo da promeni vojnu i ekonomsku računicu decenijama. "Trka za stratešku konkurenciju na Arktiku je u toku", zaključio je Sandvik.

Bonus video:

(Espreso/Blic/b92/Index)