NOVI RAT NA POMOLU, TRAMP SE NE ZAUSTAVLJA: Nagradio Kima, okrenuo leđa Južnoj Koreji, a sve zbog TAJVANA!

Sjedinjene Države žele da budu spremne za odbranu Tajvana od moguće kineske invazije, pa Pentagon najavljuje smanjenje svoje uloge na Korejskom poluostrvu. Nacionalna odbrambena strategija, koju je prošle nedelje objavila administracija Donalda Trampa, poziva Seul da "preuzme primarnu odgovornost" za svoju odbranu od pretnji koje stalno dolaze iz Severne Koreje.

Ministarstvo odbrane u Seulu je odmah objavilo da će američke snage u Koreji, gde je stacionirano 28.500 američkih vojnika, "nastaviti da odvraćaju severnokorejsku agresiju", nadajući se da će tako umiriti strah od američkog okretanja leđa Južnoj Koreji.

Predsednik Li Džae-Mjung se ranije zalagao za veću autonomiju u odbrani svoje zemlje, kritikujući "pokornički način razmišljanja, po kojem se nije moguće odbraniti samostalno, bez pomoći stranih vojnika".

Južna Koreja ima relativno veliku vojsku od 450.000 vojnika, a Seul već dve decenije jača svoje odbrambene kapacitete. Za odbranu izdvaja 2,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno oko 45 milijardi dolara.

Nakon što je uništio poverenje najbližih saveznika u Evropi, Kanadi i Meksiku, Tramp sada primenjuje ovaj pristup na Južnu Koreju, najodanijeg saveznika u Aziji. Ovaj politički zaokret zaoštriće odnose na Dalekom istoku, a svetu preti otvaranje još jednog ratnog žarišta, uz agresiju Rusije na Ukrajinu.

Iako trenutno nema ozbiljnog vojnog sukoba, zbog nove američke strategije, čak i najmanji nesporazum može se pretvoriti u rat nezamislivih razmera. Glavni razlog leži u činjenici da Trampova nova strategija jača međunarodni položaj severnokorejskog diktatora Kim Džong Una i primorava Japan da se ponovo naoruža.

Dar Severnoj Koreji

Predsednik Tramp odustao je od višedecenijske američke politike savezništva s demokratskim državama, uključujući Južnu Koreju. Time je dao podsticaj Kim Džong Unu da nastavi da preti Seulu, ubrzano proizvodi nuklearno oružje i jača teror nad sopstvenim narodom. Severna Koreja već je tradicionalni saveznik Kine, u vojnom je savezu s Rusijom na čijoj strani ratuje u Ukrajini, a sada joj je i Vašington dao odrešene ruke.

U novoj Nacionalnoj odbrambenoj strategiji, opsežnom dokumentu koji donosi svaka administracija, navodi se da je prioritet Pentagona "odbrana domovine". Kina se više ne proglašava najvećom pretnjom; umesto toga, Vašington nudi Pekingu dogovor o interesnim sferama, što bi po Trampu trebalo da garantuje da će dve države sarađivati u miru i međusobnom razumevanju.

"Moguć je pristojan mir pod uslovima povoljnim za Amerikance, a koje i Kina može da prihvati i s kojima može da živi."

Ustupak Kini je i to što se Tajvan u dokumentu nijednom ne pominje imenom. Istorijsku promenu američke politike prema Južnoj Koreji potvrđuje činjenica da se u dokumentu više ne pominje cilj denuklearizacije Korejskog poluostrva, čime su Sjedinjene Države de fakto priznale Severnoj Koreji status nuklearne sile.

Nema sumnje da će Južna Koreja i Japan zbog toga ozbiljno razmotriti izgradnju sopstvenog nuklearnog arsenala, za šta imaju znanje, novac i tehnološke kapacitete.

Sukob Japana i Kine

Premijerka Sanae Takači već je odustala od tradicionalne ambivalentne politike prema Tajvanu i najavila da bi Japan, u slučaju kineske invazije, poslao vojsku u pomoć toj ostrvskoj državi."Tajvanska kriza bila bi i japanska kriza", rekla je Takači. U slučaju agresije na nezavisni Tajvan, Kina bi se tako morala suočiti s drugom najmoćnijom državom Azije.

Japan je počeo da ulaže značajna sredstva u jačanje svojih odbrambenih kapaciteta, što Kina doživljava kao "obnovu japanskog militarizma". To je prošle nedelje u intervjuu Telegramu rekao i kineski ambasador u Zagrebu.

"Kinezi, Korejci i drugi narodi Azije još pamte zločine koje je u njihovim zemljama počinila japanska okupaciona vojska. Izjave da će Japan vojno podržati Tajvan i pokušaji remilitarizacije zemlje podsećaju na oživljavanje japanskog militarizma", rekao je ambasador Ći Ćianđin.

U Drugom svetskom ratu pod japanskom okupacijom ubijeno je ili umrlo od gladi čak 16 miliona Kineza. Grubom teroru bila je izložena i Koreja, koja je bila pod vlašću Tokija od 1910. do kraja rata 1945. godine.

Pet miliona Korejaca mobilisano je u japansku vojsku ili terano na prinudni rad, a stotine hiljada umrle su od izgladnjivanja i nehumanih uslova. Japanci su u seksualno ropstvo bacili između sto i dvesta hiljada Korejki, takozvanih "žena za utehu".

Stare i nove traume

Sećanje na brutalnost japanske okupacije i dalje živi u delovima Filipina, Vijetnama, Laosa, Kambodže, Burme, Malezije, Indonezije i Singapura. Japan nikada nije u potpunosti preuzeo odgovornost za zločine i izvinio se na način na koji je to učinila Zapadna Nemačka. Zbog toga mnogi smatraju da je nedovoljno osetljiv na sopstvenu istoriju, a svaka problematična izjava tamošnjih političara izazove buru u Kini i Južnoj Koreji.

Međutim, gorka istorijska sećanja sve više blede pred savremenim strahovima: Seul se i dalje spori s Tokijom oko ostrva Dokdo/Takešima, ali to nije egzistencijalna pretnja, za razliku od one koja dolazi iz Pjongjanga. Pored toga, Kina neprestano jača svoju vojnu moć, širi svoje akvatorijume iz Južnog kineskog mora prema Pacifiku i preti Tajvanu, što izaziva strah među njenim susedima, od Vijetnama do Japana.

U tom kontekstu Japan razmišlja o napuštanju posleratne pacifističke politike, koju su mu nametnule Sjedinjene Države, i izgradnji sopstvenog nuklearnog arsenala. Trampova nova spoljna politika samo ubrzava takvu odluku.

Bonus video:

(Espreso/Mondo)