NOŽ U LEĐA ĐINPINGA Skandal je upravo protresao celu Kinu: Si povukao NAJAGRESIVNIJI POTEZ u poslednjih 50 godina!

Najviši kineski general optužen je za curenje informacija o programu nuklearnog oružja zemlje SAD i primanje mita za zvanične radnje, uključujući unapređenje oficira u ministra odbrane, rekli su izvori upoznati sa brifingom na visokom nivou o optužbama.

Brifing kojem su u subotu ujutru prisustvovali neki od najviših vojnih oficira održan je neposredno pre nego što je kinesko Ministarstvo nacionalne odbrane objavilo senzacionalnu objavu o istrazi protiv generala Džang Joušija (Zhang Youxia) , nekada smatranog najpoverljivijim vojnim saveznikom kineskog lidera Si Đinpinga. U tom saopštenju je dato malo detalja osim istrage o teškim kršenjima partijske discipline i državnih zakona.

Za šta je optužen

Ali ljudi upoznati sa brifingom, koji do sada nije objavljen, rekli su da je Džang pod istragom zbog navodnog formiranja političkih klika, fraze koja opisuje napore da se izgrade mreže uticaja koje podrivaju jedinstvo stranke, i zloupotrebe svog autoriteta unutar najvišeg vojnog tela Komunističke partije, poznatog kao Centralna vojna komisija.

Vlasti takođe ispituju njegov nadzor nad moćnom agencijom odgovornom za istraživanje, razvoj i nabavku vojne opreme. Oni koji su upoznati sa izveštajem rekli su da je Džang navodno prihvatio ogromne sume novca u zamenu za zvanična unapređenja u ovom sistemu nabavki sa velikim budžetom.

Najšokantnija tvrdnja otkrivena tokom brifinga iza zatvorenih vrata, rekli su izvori, bila je da je Džang odao osnovne tehničke podatke o kineskom nuklearnom oružju SAD. Neki dokazi protiv Džanga došli su od Gu Džuna, bivšeg generalnog direktora Kineske nacionalne nuklearne korporacije, državne kompanije koja nadgleda sve aspekte kineskih civilnih i vojnih nuklearnih programa, rekli su izvori upoznati sa izveštajem.

Peking je prošlog ponedeljka najavio istragu protiv Gua zbog sumnje na teška kršenja partijske discipline i državnih zakona.

Borba protiv korupcija

Tokom subotnjeg brifinga, vlasti su otkrile da je istraga protiv Gua povezala Džanga sa propustom u bezbednosti u kineskom nuklearnom sektoru, rekli su izvori. Detalji o propustu nisu otkriveni tokom brifinga, rekli su izvori.

U izjavi za Volstrit žurnal, Liu Pengju, portparol kineske ambasade u Vašingtonu, rekao je da odluka stranke da istraži Džang naglašava da rukovodstvo održava „pristup potpunog pokrivanja i nulte tolerancije u borbi protiv korupcije“.

Neki analitičari kažu da Sijeva najnovija akcija protiv korupcije i nelojalnosti u oružanim snagama označava najagresivnije demontiranje kineskog vojnog rukovodstva od ere Mao Cedunga.

Kao i Si, Džang, član elitnog Politbiroa partije, jedan je od kineskih „prinčeva“, kako se nazivaju potomci revolucionarnih starešina i visokih partijskih zvaničnika. Džangov otac se borio zajedno sa Sijevim ocem tokom kineskog građanskog rata koji je doveo do preuzimanja vlasti od strane Maovih komunističkih snaga 1949. godine, a obojica su kasnije došli do visokih pozicija.

"Ovaj potez je bez presedana u istoriji kineske vojske i predstavlja potpuno uništenje visoke komande", rekao je Kristofer Džonson, šef kompanije China Strategies Group, konsultantske firme za političke rizike.

Interni brifing u subotu je takođe povezao Džangov pad sa njegovim unapređenjem bivšeg ministra odbrane Li Šangfua. Džang je navodno pomogao u unapređenju Lija u zamenu za veliki mito, rekli su izvori.

Lijev pad je počeo 2023. godine, kada je nestao iz javnosti, a kasnije je smenjen sa mesta ministra odbrane. Partija ga je sledeće godine izbacila zbog korupcije. Li nije bio dostupan za komentar.

Velika istraga

Kao znak dubine trenutne istrage, Si je naložio radnoj grupi da sprovede dubinsku istragu o Džangovom mandatu kao komandanta Šenjang vojne oblasti, koji je trajao pet godina, od 2007. do 2012. godine, rekli su neki od ljudi upoznatih sa izveštajem. Tim je sada stigao u severoistočni grad Šenjang, rekli su oni, posebno odlučivši se da boravi u lokalnim hotelima umesto u vojnim bazama, gde bi Žang imao mrežu podrške.

Vlasti su već zaplenile mobilne uređaje od oficira koji su napredovali u činovima sa Džangom i generalom Liu Ženlijem, načelnikom Združenog štaba, čija je istraga takođe objavljena u subotu, rekli su neki izvori, jer hiljade oficira povezanih sa njima postaju potencijalne mete. Liu (61) nije bio dostupan za komentar.

Pad Džanga i Liua proširuje Sijeve višegodišnje napore da se reši službenika koji se smatraju korumpiranim i politički nepouzdanim.

Čišćenje čak i jednog od Sijevih ličnih prijatelja, Džanga, pokazuje da sada nema granica Sijevoj antikorupcijskoj revnosti, rekao je Džonson, šef Grupe za kineske strategije koji je dve decenije služio u Centralnoj obaveštajnoj agenciji, uključujući i funkciju vodećeg kineskog analitičara.

- Si je nastojao da izbegne masovno otpuštanje najviših zvaničnika u ranim godinama kampanje protiv korupcije“ tako što nije ciljao aktivne generale i ključne delove vojske, poput strateških raketnih snaga. Kasnije je shvatio da je to nemoguće, a ovaj potez je rasplet tog procesa - rekao je Džonson.

Analitičari kažu da neprozirnost kineskog političkog sistema otežava utvrđivanje Sijevih preciznih motiva za likvidaciju dugogodišnjeg saveznika u kineskoj vojsci, poznatog kao Narodnooslobodilačka armija, ili PLA. Interna objašnjenja data partijskoj eliti – poput onih u subotnjem brifingu – ne odražavaju uvek potpunu ili istinsku motivaciju koja stoji iza Sijevih odluka.

"Moćniji od Sija"

Uprkos tome, u subotnjem uvodniku lista PLA Daily, vodećih vojnih novina, ukazano je na važnost političkih faktora u slučaju protiv Džanga, koga su novine optužile da je „ozbiljno zgazio i potkopao“ institucionalnu osnovu autoriteta predsednika CMC-a.

- To sugeriše da je Džang imao previše moći van samog Sija - rekao je Lajl Moris, viši saradnik za spoljnu politiku i nacionalnu bezbednost u Institutu za politiku društva Azije.

Moris je rekao da je stranka naglasila da Si, kao predsednik CMC-a, ima krajnju vlast nad vojskom i predstavlja stranku komandu nad oružanim snagama.

- Dakle, isticanje takvog kršenja sugeriše da je Džang bio van Sijevog lanca komandovanja.

Bez obzira na razloge, Sijeva odluka da smeni Džanga pokazuje da je „uveren u svoju konsolidaciju moći nad vojskom“, rekao je Moris.

- To nije znak slabosti, već snage za Sija - dodao je on.

Obezglavljivanjem komandne strukture, rekli su neki od ljudi upoznatih sa izveštajem, Si signalizira da su raširena korupcija, ukorenjene mreže pokroviteljstva i odavanje državnih tajni egzistencijalne pretnje njegovom cilju da stekne kontrolu nad Tajvanom, demokratski samoupravnim ostrvom koje Peking smatra svojom teritorijom.

Međutim, neki analitičari kažu da će rezultirajuće praznine viših činova verovatno uticati na borbenu efikasnost i moglo bi smanjiti neposredni rizik od invazije preko moreuza, dok se Si okreće ka proračunatoj strategiji. Peking, izgleda, prvo želi da postigne dogovor sa predsednikom Trampom o Tajvanu, dok se dve supersile pripremaju za važne pregovore o trgovinskim i bezbednosnim pitanjima ove godine. Svako Trampovo kolebanje u vezi sa bezbednošću Tajvana moglo bi da poljulja poverenje Tajpeja u američku odlučnost.

Smene oficira

Od leta 2023. godine, stranka je smenila visoke oficire u kineskoj vojsci, vazduhoplovstvu, mornarici, strateškim raketnim snagama i paravojnoj policiji, kao i u glavnim komandama na terenu ratnih dejstava – uključujući i onu usmerenu na Tajvan. Više od 50 visokih vojnih oficira i rukovodilaca odbrambene industrije je stavljeno pod istragu ili smenjeno sa funkcija u poslednje 2½ godine, prema zvaničnim otkrićima koja je pregledao časopis Journal.

Centralna vojna komisija je imala šest profesionalnih vojnih članova kada je njen sadašnji mandat počeo 2022. godine. Sada ima samo jednog aktivnog uniformisanog oficira, generala Džang Šengmina, koji je unapređen u potpredsednika tek u oktobru nakon čistke drugog generala koji je obavljao tu funkciju. Za razliku od Džang Jusije i Liu Dženlija, koji su ratni veterani, Džang Šengmin je veći deo svoje karijere služio kao politički oficir i disciplinski inspektor, odgovoran za sprovođenje lojalnosti i jačanje morala.

- S obzirom na veličinu i složenost nadgledanja bilo koje velike i sofisticirane vojne organizacije, ovaj vakuum na vrhu je neodrživ - rekao je M. Tejlor Frejvel, direktor Programa za bezbednosne studije na Masačusetskom tehnološkom institutu.

Dodao je da će to „neizbežno uticati na trenutnu spremnost NOAK-a da preduzme velike, složene vojne operacije u kratkom i srednjem roku“.

POGLEDAJTE I -TRAMP JAVNO IZNEO HOROR O PUTINU "Trguje DROGOM, pljunuo je Americi u lice! IZABRAO JE LAŽ, MRŽNJU I SMRT"

"Putinovo napadačko razmetanje pokazuje da je Rusija ta koja stoji na putu miru". Ovako glasi naslov članka koji je objavio "Njujork post", a koji je na društvenoj mreži "Truth" podelio ni manje ni više nego - Donald Tramp.

Tramp je objavio link članka i citirao sam naslov u svojoj objavi.

Kako ljudi zaključuju u komentarima, Tramp se slaže sa svim onim što je napisano u gorepomenutom članku,

Tramp sprema kraj rata, Putin "pali požare"

Kako piše "Njujork post", raspoloženje je poslednjih dana bilo optimistično nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pristao na kompromis po mnogim tačkama mirovnog plana, a Tramp je rekao da je spreman da poseti Ukrajinu kako bi lobirao u parlamentu za teritorijalne ustupke.

- Kraj razornog rata bio je bliži nego ikada ranije - rekao je Tramp.

A onda je, kao po komandi, ruski lider Vladimir Putin ponovo izabrao laži, mržnju i smrt, piše ovaj list.

Putin je tvrdio da su Ukrajinci lansirali dronove kako bi ga ubili u jednoj od njegovih mnogobrojnih raskošnih rezidencija. Zbog toga, navodno, Rusi nisu imali drugog izbora nego da budu "rigidniji" u pregovorima, poručio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Ironično je da Putin, koji već skoro četiri godine vodi brutalan rat, smatra da svako nasilje u njegovoj blizini zaslužuje posebnu osudu. Na kraju krajeva, Rusija je na Božić lansirala 131 dron na Kijev i druge gradove, ubivši sedam civila.

Prema pisanju ovog medija, Kremlj namerno gađa stambene zgrade i energetska postrojenja kako bi kaznio obične ljude u Ukrajini. Rusi otimaju decu. Muče i pogubljuju zarobljenike. Štaviše, Moskva je više puta pokušala da ubije Zelenskog. Ali evo u čemu je stvar: napad dronom se verovatno nikada nije ni dogodio. Zelenski je to energično demantovao. Peskov je rekao da Rusi ne mogu da pruže nikakav dokaz i pozvao medije da "uzmu reč Kremlja zdravo za gotovo".

U članku koji je Tramp podelio stoji i sledeća rečenica:

"Kao i u Aljasci, Putinu je ponuđen mir, a on je umesto toga pljunuo Americi u lice".

Dalje navode da Putin podržava korumpirani režim Nikolasa Madura u Venecueli, umešan u trgovinu drogom, i protivi se Trampovim operacijama tamo.

A nedavni izveštaj je utvrdio da je ruski teretni brod iz "senkovite flote", koji je prošle godine potonuo kod obale Španije, verovatno krijumčario nuklearne delove u Severnu Koreju.

Širom sveta, Rusija se suprotstavlja Trampovoj agendi. Odgovor ne bi trebalo da budu dodatni ustupci, već veći pritisak. Kijev je uradio svoj deo posla. Teret bi trebalo da bude na Putinu da se urazumi ili da se suoči sa strožim sankcijama i smrtonosnijim oružjem u Ukrajini.

- Uprkos prkosu, Putinovi postupci odaju pogoršanje unutrašnje situacije. Njegova ekonomija stagnira. Propaganda posrće dok se vojnici vraćaju bez udova. Njegova pobeda nije ni blizu, niti je neizbežna. Poštedite nas njegovih krokodilskih suza i pojačajte pritisak - zaključuje se.

POGLEDAJTE I - PUTIN MASNO SLAGAO TRAMPA?! CIA došla do neverovatne stvari

Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) procenila je da Ukrajina nije pokušala da izvede napad dronovima na rezidenciju ruskog predsednika Vladimira Putina, čime je ozbiljno dovedena u pitanje tvrdnja Moskve koju je Putin prethodno izneo američkom predsedniku Donaldu Trampu tokom telefonskog razgovora.

Direktor CIA Džon Retklif obavestio je Trampa o toj proceni u sredu, potvrdili su američki zvaničnici. Ruske vlasti su, međutim, javno tvrdile da je Ukrajina pokušala da pogodi Putinovu rezidenciju, što je Tramp potom preneo novinarima, navodeći da mu je tu informaciju lično saopštio ruski predsednik.

Kako piše CNN, američki obaveštajni izvori navode da dostupni podaci ne ukazuju na to da je rezidencija u Valdaju bila meta napada, niti da postoje čvrsti dokazi koji bi potkrepili ruske optužbe. Upravo zbog toga, ocenjuje se da je ruska verzija događaja krajnje problematična i potencijalno politički motivisana.

Tramp je u prvim izjavama opisao situaciju kao „veoma zabrinjavajuću“ i priznao da ga je informacija razbesnela, ali je istovremeno ostavio mogućnost da tvrdnja nije tačna. Nakon što je dobio obaveštajni izveštaj CIA, američki predsednik zauzeo je znatno skeptičniji stav, podelivši na društvenoj mreži Trut Sošal tekst iz Njujork Posta u kojem se navodi da se napad najverovatnije nije ni dogodio.

Evropska unija i više evropskih zvaničnika od početka su izražavali sumnju u verodostojnost ruskih navoda, ocenjujući ih kao namernu distrakciju i pokušaj da se poremete mirovni pregovori koje Tramp i njegovi izaslanici vode sa ciljem okončanja rata u Ukrajini.

Moskva je u međuvremenu saopštila da je Ukrajina navodno lansirala čak 91 dron ka Putinovoj rezidenciji u blizini Valdaja. Prema tvrdnjama ruskog Ministarstva odbrane, više od polovine tih letelica presretnuto je stotinama kilometara od navodne mete, dok je ostatak oboren iznad Novgorodske oblasti između 3.00 i 8.30 časova po lokalnom vremenu. Uz te tvrdnje objavljena je i karta kretanja dronova, ali bez jasnog objašnjenja na osnovu čega je zaključeno da je cilj bio upravo Valdaj.

Navodni incident dogodio se u trenutku pojačanih diplomatskih aktivnosti Vašingtona. Pojedini evropski zvaničnici smatraju da je reč o pokušaju Moskve da sabotira mirovne inicijative, a da se istovremeno odgovornost ne prebaci na američkog predsednika Donalda Trampa, zaključuje CNN.

POGLEDAJTE I - TERITORIJA VELIČINE HRVATSKE ODLUČUJE BUDUĆNOST EVROPE?! Opasna geopolitička slagalica, AKO PUTINU OVO PADNE ŠAKA..

Nakon nove runde razgovora Volodimira Zelenskog i Donalda Trampa, postalo je još jasnije da je Donbas - istočni region Ukrajine, u srcu pregovora o okončanju najvećeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata. Predsednik Rusije Vladimir Putin želi čitav Donbas kao ključni uslov za kraj rata, što je za Ukrajinu crvena linija.

Tramp i Zelenski razgovarali su juče na Floridi. Iako su predsednici Amerike i Ukrajine nakon pregovora dve delegacije pohvalili postignut napredak, Tramp je još jednom ponovio da postoje "trnovite" prepreke ka miru.

Jedna od njih je zahtev Vladimira Putina da se Ukrajina odrekne čitavog Donbasa.

Donbas kao kamen spoticanja

Rusija želi da dobije ostatak Donjecka, delove koje ne kontroliše, i zaokruži Donbas, region oko kojeg se “lome koplja” i na frontu i na pregovorima. CNN ga opisuje kao "predmet Putinove želje i srž rata u Ukrajini".

Iako su i američki i ukrajinski predsednik opisali razgovore kao "odlične", Tramp je ponovio da je ključna tačka spora pitanje teritorije.

Obraćajući se novinarima u Mar-a-Lagu, Zelenski je rekao da su postigli dogovor o 90 odsto mirovnog plana od 20 tačaka, dok je Tramp rekao da su bezbednosne garancije za Ukrajinu 95 odsto gotove.

Šta je Donbas?

Donbas je industrijsko srce na istoku Ukrajine, region bogat ugljem i metalima, sa strateški važnim lukama na Azovskom moru. Sastoji se iz dve oblasti - Donjeck i Lugansk - koje Moskva ne kontroliše u potpunosti, već:

Praktično delu Lugansku oblast

Oko 75 odsto Donjecke oblasti

Ukupna površina Donbasa je 53.201 km2. Rusija sada kontroliše oko 88 odsto teritorije Donbasa, odnosno otprilike 46.570 km2.

Poređenja radi, teritorija Hrvatske je 56.594 km2, što znači da Rusija želi da se Ukrajina odrekne svoje teritorije koja je praktično jednaka ovoj balkanskoj zemlji.

Poput Krima, Lugansk i Donjeck spadaju u ukrajinske oblasti u kojima značajno veliki broj ljudi govori ruski kao materinji. Tamo je udeo etničkih Rusa takođe relativno visok. Slična situacija je i u susednim oblastima Zaporožje i Harkov, kao i u Odesi na severozapadnoj obali Crnog mora. Inače, etnički Rusi samo na Krimu čine većinu stanovništva, navodi “Dojče vele”.

Više od decenije region je bio žarište sukoba:

Rat u Donbasu počeo je 2014, nakon što je masovnim protestima svrgnut proruski predsednik Viktor Janukovič

Moskva je nakon toga zauzela Krim, a neredi su se proširili istočnom Ukrajinom. Naoružana grupa podržana Rusijom proglasila je Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku

Proruski separatisti borili su se protiv ukrajinskih snaga u Donbasu u sukobu u kojem je, prema UN, poginulo oko 14.000 ljudi

Zašto je Donbas važan za Rusiju?

Donbas je sve do sredine 19. veka bio jedva naseljen. Onda je zbog nalazišta uglja postao najznačajniji centar ruske industrijalizacije.

- U Ruskom carstvu u to vreme javna je bila potisnuta upotreba ukrajinskog jezika, a ruski, kao jezik obrazovanja, postajao je sve dominantniji. Osim toga, mnogi stanovnici ruskih ruralnih krajeva pohrlili su u novu industrijsku oblast - objasnio je istoričar Gvido Hausman sa Leibnic instituta za istočne i jugoistočne evropske studije (IOS) na Univerzitetu u Regensburgu za "Dojče vele" na početku ruske invazije 2022.

Tokom kratkog perioda nezavisnosti Ukrajine 1918. godine, Donbas joj nije pripadao. To se promenilo kada je SSSR od zemlje napravio Ukrajinsku Sovjetsku Socijalističku Republiku. Tokom sovjetskih vremena, još više Rusa je bilo naseljeno u regionu. Imajući to u vidu, relativno veliki broj ljudi tamo zaista oseća vezu sa Rusijom ili čak sa Sovjetskim Savezom, objašnjava Hausman.

- Ipak, ljudi u Donbasu su uvek govorili ukrajinski, a većina i danas ima jake veze sa Ukrajinom - kaže.

Posle završetka Drugog svetskog rata, za SSSR su sibirski industrijski regioni postali važniji od Donbasa. Za Ukrajinu je sve do 2014. predstavljao najvažniju industrijsku oblast. S izbijanjem sukoba je značaj Donbasa opao, jer su mnogi rudnici - posebno u separatističkim područjima - napušteni ili su u vrlo lošem stanju. Tokom rata su uništena i druga industrijska postrojenja i infrastruktura.

Ekonomska moć tog regiona nije od ključne važnosti za Rusiju, kaže istoričar Hausman, ali verovatno jeste za Ukrajinu i njenu ekonomsku nezavisnost.

- Jedan od ključnih ratnih ciljeva Rusije je da se Ukrajina učini dugoročno zavisnom od Rusije, politički, kulturno, kao i ekonomski - naglašava on.

Zašto je Donbas važan Putinu?

Putin je uoči invazije 2022. priznao samoproglašenu Donjecku i Lugansku “narodnu republiku”. U septembru iste godine pripojio je te dve oblasti, kao i Zaporožje i Herson.

Od početka invazije, Putin je zaštitu stanovnika Donbasa predstavio kao centralno opravdanje za pokretanje "specijalne vojne operacije", kako zove rat u Ukrajini. U televizijskom obraćanju je rekao da su se tamo obratili Moskvi za pomoć i da se stanovnici koji govore ruski suočavaju sa "genocidom" od strane Kijeva.

Putin prikazuje region kao istorijski povezan sa Rusijom i nasleđem Sovjetskog Saveza.

Zašto je Donbas važan Ukrajini?

Zelenski je obećao da Ukrajina nikad neće predati Donbas u zamenu za mir.

U delovima Donjecka koje Ukrajina i dalje drži nalazi se “pojas tvrđava”, glavna odbrambena linija u toj oblasti od 2014. sa nizom utvrđenih gradova poput Slavjanska i Kramatorska. Region je i odbrambena barijera i središte industrije, pa bi njegovom predajom Ukrajina oslabila i vojno i ekonomski.

Ukrajina je upozorila da bi ustupanje Donbasa dalo Rusiji odskočnu dasku za dublje napade u centralnu Ukrajinu, pored toga što bi bilo protivustavno.

CNN piše da bi predaja ostatka Donjecka za Zelenskog bila "političko samoubistvo".

Za evropske saveznike Zelenskog, to bi takođe značilo kršenje ključnog principa - agresija ne može biti nagrađena teritorijom i ukrajinski suverenitet mora biti zaštićen, navodi CNN.

Šta kažu obični Rusi i Ukrajinci

Anketa Međunarodnog instituta sociologije u Kijevu pokazuje da se 75% Ukrajinaca protivi formalnom ustupanju bilo koje zemlje Rusiji.

Prema “Gardijanu”, nezavisne ankete uoči invazije otkrile su da je samo oko četvrtina Rusa podržavala ideju o uključivanju Donjecka i Luganska u Rusiju, ali se od tada narativ promenio i sada većina Rusa prihvata i podržava Putinovu “zaštitu” stanovništva Donbasa i aneksiju teritorija.

Da li će se Putinove ambicije okončati sa Donbasom?

Prema ruskoj ponudi:

Ukrajina bi se potpuno povukla iz Donjecka i Luganska

Rusija bi zauzvrat pristala da zamrzne linije fronta u južnim regionima Hersona i Zaporožja

Putin je uvek govorio da Rusija želi punu kontrolu nad sva četiri anektirana regiona.

Vojni analitičari sumnjaju da Rusija ima kapaciteta da napreduje mnogo dalje od Donbasa i kažu da bi sukob mogao da se oduži godinama. Ali, neki stručnjaci sumnjaju da je Donbas ono što Moskva zaista želi. Pavel Podvig, ekspert za ruske nuklearne snage, rekao je da je "moguće da je to bila neka vrsta ponude iz Moskve namenjena tome da bude odbijena", s obzirom da bi to to bilo "politički neodrživo za rukovodstvo u Kijevu".

- Kremlj se zapravo ne bavi teritorijom. To nije stvarno ono što Moskva želi od ovog dogovora - rekao je on.

Iako se smatra da Rusija želi da zauzme što više Ukrajine, Podvig je rekao da bi Kremlj nerado prihvatio mirovni sporazum, sem ako on ne bi mogao takođe da spreči dalju integraciju Ukrajine, kao naoružane i nezavisne države, sa Zapadom.

POGLEDAJTE I - SLUČAJNA ISKRA I NASTAJE KATASTOFA! Samo jedna kap i ova mesta će eksplodirati, preti nam ISTINSKI GLOBALNI SUKOB?!

Pet krhkih regiona sveta na ivici je eskalacije sukoba, koji bi mogli da prerastu u šire konfrontacije, upozorava analitičar Robert Foks u analizi za The Evening Standard.

Uz porast sajber, informacijonih i drugih napada, ove zone postaju novi frontovi, a slučajna iskra u bilo kojem od ovih područja, mogla bi da izazove globalnu eskalaciju, preneo je hrvatski Večernji list.

1. Baltik

Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da će nastaviti borbu za "potpunu pobedu" u Ukrajini, uz pretnje Evropi da je spreman za rat ako mu se suprotstave.

Foks predviđa da će Rusija testirati NATO i EU na više kritičnih tačaka, a posebno u baltičkom region i severnom Atlantiku.

Enklava Kaljinjingrad, potencijalno je mesto incidenata pod "lažnom zastavom", gde bi Rusija mogla da prikaže NATO akcije kao agresiju.

Nedavni incidenti, poput ometanja graničnih patrola na granicama Norveške i Estonije, ukazuju na ovu strategiju.

Ruske podmornice, podržane obaveštajnim brodovima, povećaće obilazke u britanskim vodama i u Baltičkom moru, testirajući NATO-ov sistem ranog upozorenja.

Kremlj bi mogao i da iskoristi nesuglasice između Trampove Amerike i evropskih saveznika, posebno oko spora između SAD-a i Danske o Grenlandu, kako bi destabilizovao region pre nego što NATO dovrši planove za ponovno naoružavanje.

2. Venecuela

Drugo veliko područje opasnosti za Sjedinjene Države je sam američki kontinent. Nije reč samo o pitanju promene režima u Venecueli, na šta je američki predsednik Donald Tramp sada, očigledno, nametnuo veliku važnost.

Svaki američki upad u Venecuelu rizikuje ponavljanje grešaka učinjenih invazijom na Irak 2003. godine.

Kao što je primetio bivši general i državni sekretar SAD Kolin Pauel, ako nešto slomite u ovim akcijama, vi ste odgovorni za problem.

Postojala bi hitna potreba za reformom i vođenjem bezbednosnih snaga i javne uprave ili bismo se suočili s godinama građanskog rata, kao u Iraku,s matra dalje Foks.

3. Bliski istok i Afrika

Treći region, Bliski istok, predstavlja žarište rizika za dalje ratovanje, od Kurdistana na severu, do Arapskog poluostrva, Sudana i Somalije širom subsaharske Afrike.

Gaza je i dalje žarište, kao i Jemen i Sudan.

U Južnom Jemenu i Sudanu, posrednici dve najveće sile Zaliva, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, nalaze se u otvorenom ratu.

Nestabilni režim u Iranu mogao bi da odabere svoj trenutak za napad, direktno na Izrael ili delovanjem preko posrednika iz Sirije do milicije RSF-a u Darfuru i šire.

"U Sudanu nema nikakvog osećaja sigurnosti", kaže Paskal Ferara, koji godinama osmišljava italijansku politiku za taj region, dodajući da tamo postoji ogromna količina oružja.

Borbe na granicama Ruande i Demokratske Republike Kongo imaju strateške implikacije, s obzirom na takmičenje oko minerala, u kojima učestvuju i agenti Kine i plaćenici bivše ruske Vagnerove grupe.

4. Indija i Pakistan

U južnoj i jugoistočnoj Aziji, nekoliko sukoba ima potencijal za rast sukoba. Pakistan i Indija se međusobno posmatraju zbog Kašmira i Avganistana, a Indija se suočava s Kinom preko svoje granice u visokim planinama.

Kambodža i Tajland nisu u potpunosti u miru, što god Donald Tramp da tvrdi, iako je malo verovatno da će se problemi proširiti.

5. Tajvan

Godine 2025. Si Đinping i njegov režim bili su globalni velemajstori umetnosti strateške dvosmislenosti, nadmudrivši Donalda Trampa i Vladimira Putina gde je to bilo važno, ocenjuje se dalje u tekstu.

Sjedeće godine Si bi mogao izračunati da je Donald Tramp previše zauzet Venecuelom, Ukrajinom, Gazom i vlastitim egom da bi reagovao na vreme ako bi Kina pokušala odlučan potez protiv Tajvana otvorenim ili prikrivenim sredstvima.

Pogrešno tempirana i neuspešna ponuda za Tajvan izazvala bi ogromnu reakciju kod svih glavnih regionalnih igrača, uključujući Indiju i Japan, Australiju i Ameriku.

U najgorem slučaju, rizikuje istinski globalni sukob.

Foks upozorava britansku vladu da mora brzo da reaguje na ove pretnje, posebno na porast sajber i informacionih napada koji prate tradicionalne sukobe.

Bez hitnih mera, 2026. mogla bi doneti nepredvidive posledice za globalnu bezbednost.

"Slučajna iskra u bilo kojem od ovih žarišta mogla bi izazvati širu konfrontaciju", zaključuje Foks, pozivajući na jačanje NATO-ovih kapaciteta i multilateralnu saradnju kako bi se sprečila eskalacija, piše Independent.

Bonus video:

(Espreso/Blic/NIN)