Ako počne Treći svetski rat, bežite u ove zemlje: Najbezbednije su na svetu, niko im NIŠTA NE MOŽE

Iako ove zemlje nude najbolju nadu za opstanak, autori studije naglašavaju da ni za njih ništa ne bi bilo jednostavno. Kolaps globalne tehnologije, posebno nedostatak rezervnih delova za mašine i elektronske komponente, sa vremenom bi unazadio čak i najspremnije nacije.

Rezultati ove studije stoga nisu samo zanimljiva spekulacija, već i ozbiljan poziv vladama da razmotre katastrofalne rizike i pripreme planove koji bi mogli da spasu delić čovečanstva u najmračnijem času.

1. Australija

Na samom vrhu liste, kao najotpornija nacija na svetu, nalazi se Australija. Njena ključna prednost leži u gotovo nezamislivim poljoprivrednim kapacitetima. "Viškovi hrane u Australiji su gigantski", zaključuje studija, napominjući da bi zemlja "potencijalno mogla da prehrani desetine miliona dodatnih ljudi".

Čak i u scenariju nuklearne zime, koja bi prema nekim modelima mogla da uništi do 97 odsto useva u Sjedinjenim Državama, Rusiji i Kini, poljoprivredna baza Australije bi ostala dovoljno jaka. Pored hrane, Australija se može pohvaliti relativno dobrom infrastrukturom, ogromnim energetskim resursima, visokim nivoom zdravstvene bezbednosti i značajnim budžetom za odbranu.

Njegova geografska udaljenost od verovatnih žarišta sukoba na severnoj hemisferi pruža joj zaštitu od direktnih napada i radioaktivnih padavina. Međutim, postoji i jedna velika mana: bliske vojne veze sa Ujedinjenim Kraljevstvom i Sjedinjenim Državama čine je potencijalnom metom u globalnom nuklearnom sukobu, što umanjuje njenu apsolutnu sigurnost.

2. Novi Zeland

Odmah iza svog većeg suseda, na drugom mestu, smestio se Novi Zeland. Kao snažan poljoprivredni proizvođač, zemlja ima "super efikasnu izvoznu ekonomiju koja bi mogla da prehrani Novozelanđane višestruko", kaže jedan od autora studije, profesor Nik Vilson sa Univerziteta u Otagu. Čak i u najgorem scenariju, koji predviđa pad prinosa useva od 61 odsto tokom produžene nuklearne zime, stanovništvo ne bi gladovalo.

Prednosti Novog Zelanda su brojne: njegov dugogodišnji status zemlje bez nuklearnog oružja smanjuje rizik da postane meta, visok nivo društvene kohezije olakšao bi upravljanje krizom, a blizina okeana ublažila bi ekstremne padove temperature.

Međutim, Vilson upozorava na "lažni osećaj sigurnosti". Novi Zeland je u velikoj meri zavisan od uvoza dizela, pesticida i rezervnih delova potrebnih za održavanje svog poljoprivrednog sektora. Prekid globalne trgovine mogao bi postepeno dovesti do kolapsa industrije i društva, uprkos obilju hrane.

3. Island

Daleko na severu, Island se ističe kao jedinstven primer otpornosti. Njegova najveća snaga je energetska nezavisnost. Gotovo u potpunosti se oslanja na geotermalnu i hidroenergiju, što znači da mu nisu potrebni nafta ili ugalj za grejanje i električnu energiju. U svetu bez globalnih lanaca snabdevanja, ovo je neprocenjiva prednost.

Iako ima ograničene obradive površine, Island ima pristup bogatim ribolovnim područjima, a razvijena poljoprivreda u plastenicima koji se greju geotermalnom energijom obezbedila bi neophodne vitamine. Mala populacija i visoko poverenje u institucije dodatno bi olakšali organizovanje u kriznim vremenima.

4. Vanuatu

Ova pacifička ostrvska država, smeštena u Melaneziji, nudi izuzetno visok nivo izolacije i prirodnih resursa, što je čini jednim od najbezbednijih utočišta na svetu. Njegova ključna snaga leži u jedinstvenoj kombinaciji geografskog položaja i duboko ukorenjenih tradicija. Čak 80 procenata stanovništva živi u ruralnim područjima, oslanjajući se na sistem samoodržive poljoprivrede koji služi kao snažna sigurnosna mreža od globalnih ekonomskih šokova.

Zahvaljujući plodnom vulkanskom zemljištu i tropskoj klimi, Vanuatu obezbeđuje stabilnu proizvodnju useva bogatih kalorijama kao što su taro, jam i kasava, dok njegova ogromna morska prostranstva pružaju neiscrpan izvor ribe i morskih plodova. Osim prehrambene sigurnosti, stabilnost Vanuatua počiva na sistemu poznatom kao Kastom - tradicionalnim zakonima i društvenim strukturama koje promovišu zajednicu i mirno rešavanje sukoba.

Budući da je gotovo 95 posto zemlje u vlasništvu autohtonih klanova, svaki stanovnik ima zagarantovan pristup zemljištu, što praktično eliminiše glad i beskućništvo. Ova "ekonomija reciprociteta", u kojoj se bogatstvo meri deljenjem resursa unutar zajednice, i snažna uloga lokalnih poglavica, omogućavaju zemlji da ostane funkcionalna i nezavisna od spoljne pomoći. Njena udaljenost od glavnih industrijskih centara i zona sukoba na severnoj hemisferi pruža dodatnu zaštitu, čineći Vanuatu otpornim na direktne posledice globalne katastrofe.

5. Solomonova Ostrva

Smeštena u jugozapadnom Pacifiku, Solomonova Ostrva predstavljaju strateško sigurno utočište zahvaljujući izuzetnoj razuđenosti i bogatstvu morskih resursa. Arhipelag od skoro hiljadu ostrva omogućava decentralizovan način života, što je neophodno za održavanje stabilnosti u slučaju kolapsa globalnih sistema.

Njiohva ogromna ekskluzivna ekonomska zona, druga po veličini u Pacifiku, osigurava suverenitet nad ogromnim morskim prostranstvima koja su izvor više od 80 posto životinjskih proteina za lokalno stanovništvo, prvenstveno kroz ribolov tune i grebenske ribe. Posebna snaga ostrva leži u očuvanju tradicionalnih načina života i poljoprivrede.

Lokalno stanovništvo se u velikoj meri oslanja na hortikulturu sa niskim unosom spoljnih resursa, uzgajajući otporne useve kao što su slatki krompir, taro, jam i banane. Ova polikultura i sistemi deljenja hrane u zajednici stvaraju snažnu mrežu socijalne sigurnosti. Oslanjajući se na sopstvene bašte i lokalni ribolov, Solomonova Ostrva postižu visok nivo prehrambene suverenosti, smanjujući svoju zavisnost od uvozne hrane i globalnih lanaca snabdevanja, što ih čini veoma otpornim na spoljne šokove.

6. Mauricijus

Kao stabilna demokratija u Indijskom okeanu, Mauricijus se ističe kao jedan od najizglednijih kandidata za očuvanje društvenog poretka nakon globalne katastrofe. Njegova ključna prednost leži u kombinaciji strateške izolacije i napredne infrastrukture; zemlja je uložila značajna sredstva u otpornost energetskog sistema, poput ukopavanja mrežnih kablova i razvoja mikromreža koje koriste obnovljive izvore energije.

Iako je ostrvo zavisno od uvoza određenih namirnica, Mauricijus je postigao gotovo potpunu samodovoljnost u proizvodnji svežeg povrća, živine i jaja, pružajući čvrstu bazu za preživljavanje. Dodatnu sigurnost pružaju strogi građevinski propisi koji su rezultirali time da je čak 90 odsto stambenog fonda otporno na vremenske uslove, dok razvoj hidroponike i upotreba bio-đubriva od lokalnih morskih algi osiguravaju nastavak poljoprivredne proizvodnje čak i u slučaju potpunog poremećaja globalnih lanaca snabdevanja.

7. Filipini

Ovaj ogromni arhipelag u jugoistočnoj Aziji ima ogroman potencijal za samodovoljnost zahvaljujući svom raznovrsnom poljoprivrednom pejzažu i bogatim mineralnim i energetskim rezervama. Iako su Filipini jedna od zemalja sveta koje su najsklonije prirodnim katastrofama, suočavajući se sa prosečno 20 tajfuna godišnje i čestim seizmičkim i vulkanskim aktivnostima unutar Pacifičkog vatrenog pojasa, zemlja je razvila sofisticirani sistem unutrašnje povezanosti i upravljanja krizama.

Ključ opstanka leži u strateškim rezervama pirinča, kukuruza i kokosa, koji se smatra "stablom života" zbog svoje primene u hrani i industriji, ali i u značajnim nalazištima nikla i bakra. Energetsku nezavisnost potkrepljuje činjenica da su Filipini treći najveći proizvođač geotermalne energije u svetu, sa sve većim korišćenjem biomase iz poljoprivrednog otpada.

U slučaju globalnog kolapsa, njihova intermodalna transportna mreža, kao što je Ro-Ro sistem trajekata, i snažna koordinacija na nivou lokalne zajednice (barangaja), omogućili bi brzu preraspodelu resursa i očuvanje društvene stabilnosti uprkos izolaciji.

8. Indonezija

Zahvaljujući svojoj ogromnoj površini i raznovrsnim ekosistemima, Indonezija nudi brojne mikrolokacije koje bi mogle da izbegnu najgore posledice nuklearne zime, perioda u kojem bi sunčeva svetlost mogla biti smanjena za 70 do 90 procenata. Kao zemlja sa ogromnim ljudskim i prirodnim potencijalom, Indonezija bi mogla da igra ključnu ulogu u očuvanju dostignuća civilizacije.

Njena ekvatorijalna pomorska geografija deluje kao prirodni štit; duboki okeani koji je okružuju zadržavaju toplotu i stabilizuju lokalne temperature, čineći je otpornijom od kontinentalnih kopnenih masa. Posebno su značajni regioni poput Papue i Malukua, poznati kao "pojas sago palmi". Sago je kultura otporna na katastrofe koja raste u močvarama, zahteva minimalnu svetlost i otporna je na ekstremne hidrološke promene.

Pored toga, vulkansko zemljište Jave, bogato magnezijumom i kalijumom, omogućilo bi nastavak poljoprivrede čak i bez hemijskih đubriva, dok bi baseni na velikim nadmorskim visinama, poput onog oko Bandunga, služili kao tehnološki i naučni centri zaštićeni planinskim vencima. Nova prestonica, Nusantara, zamišljena je kao "pametni šumski grad" sa nezavisnim upravljanjem vodama i infrastrukturom otpornom na katastrofe, obezbeđujući kontinuitet vlasti.

Energetska nezavisnost Indonezije zasniva se na činjenici da zemlja poseduje oko 40 procenata svetskih rezervi geotermalne energije. Ovaj resurs, potpuno nezavisan od sunčeve svetlosti, bio bi ključan za održavanje industrije i poljoprivrede u zatvorenom prostoru, kao što je hidroponika.

Sa bogatim morskim resursima, kao što su alge koje mogu da vrše fotosintezu pri veoma slabom svetlu, i nacionalnom bankom semena pod pokroviteljstvom agencije BRIN i Botaničke bašte u Bogoru, Indonezija ima sve neophodne elemente za dugoročni opstanak i društvenu obnovu u najtežim globalnim scenarijima.

(Espreso/Mondo/DČ)