Tramp u Davosu rešio da osnuje OVO, ceo svet u potpunom šoku: Igrarijama nema kraja, čeka se sledeći potez

Američki predsednik Donald Tramp naglo je u sredu odustao od pretnji da će uvesti carine kao sredstvo za zauzimanje Grenlanda, isključio upotrebu sile i rekao da je na vidiku dogovor kojim bi se okončao spor oko danske teritorije koji rizikuje najdublji prekid transatlantskih odnosa u poslednjih nekoliko decenija.

Tramp je u Davosu ublažio višenedeljnu retoriku koja je potresla NATO savez i rizikovala novi globalni trgovinski rat. Umesto toga, rekao je Tramp, doći će do novog sporazuma koji bi mogao da zadovolji njegovu želju za sistemom protivraketne odbrane "Zlatna kupola" i pristupom ključnim mineralima, dok bi istovremeno blokirao ruske i kineske ambicije na Arktiku. Za danas je Tramp najavio potpisivanje osnivačke povelje njegovog Odbora za mir.

Rute razgovarao sa Trampom

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je kasno u sredu da na sastanku sa Donaldom Trampom nije bilo reči o tome da li će Grenland ostati pod Danskom, nakon što je američki predsednik povukao pretnje o carinama protiv evropskih zemalja i isključio upotrebu vojne sile za preuzimanje kontrole nad Grenlandom.

Rute je svoj osvrt dao u intervjuu za emisiju Foks njuza "Specijalni izveštaj sa Bretom Bajerom", nakon sastanka sa Trampom na marginama samita u Davosu. Rutea su pitali da li će Grenland i dalje biti "pod Kraljevinom Danskom u ovom okvirnom sporazumu" koji je Tramp spomenuo.

"To pitanje se više nije spominjalo u mojim večerašnjim razgovorima sa predsednikom. Tramp je veoma fokusiran na ono što treba da uradimo kako bismo osigurali da se ovaj ogromni arktički region, gde se promene dešavaju upravo sada, gde su Kinezi i Rusi sve aktivniji, može zaštititi", odgovorio je Rute.

Ali "još uvek ima mnogo posla" da bi se postigao sporazum o Grenlandu, rekao je šef NATO-a za AFP nakon sastanka.

Okvir budućeg sporazuma

Tramp je na svojoj platformi Truth Social rekao da su SAD i NATO "formirali okvir budućeg sporazuma u ​​vezi sa Grenlandom i, zapravo, čitavim arktičkim regionom" i da "na osnovu tog razumevanja neće uvesti carine koje su trebalo da stupe na snagu 1. februara". Danska je rekla da bi se pitanje trebalo rešavati diplomatijom, a ne društvenim medijima.

"Ono što je ključno za nas jeste da ovo okončamo poštujući integritet i suverenitet kraljevine (Danske) i pravo grenlandskog naroda na samoopredeljenje", rekao je danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen javnom emiteru DR. Rekao je da je razgovarao sa Ruteom, ali je odbio da otkrije detalje o tome šta je dogovoreno.

Tramp je rekao da je zadužio potpredsednika Džej Di Vensa, državnog sekretara Marka Rubija i specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa da učestvuju u daljim raspravama.

Ključne tačke sporazuma sa Trampom

Tramp je, umesto uvođenja carina za zauzimanje Grenlanda, u Davoru najavio sporazum koji bi mogao da zadovolji njegovu želju za raketnom odbranom i pristupom ključnim mineralima.

Ugledni nemački list Di Velt saznao je detalje sporazuma između Trampa i NATO-a, koji se zasniva na četiri ključne tačke. Prvo, sve carinske pretnje su odbačene. Drugo, Tramp dobija svoj prestižni projekat: Stari sporazum o stacioniranju iz 1951. godine biće ponovo ispregovaran, a ti pregovori bi trebalo posebno da uključuju izgradnju "Zlatne kupole" - masivnog sistema protivraketne odbrane na Grenlandu.

Treće, Evropljani su dali SAD pravo glasa u kontroli investicija. U budućnosti, SAD će efektivno moći da stave veto na bilo koje ulaganje država koje nisu članice NATO-a, a koje pokušaju da izvuku resurse ili kupe infrastrukturu na Grenlandu, pre svega se misli na Kinu i Rusiju. I četvrto, evropski NATO partneri se obvezuju na jači angažman na Arktiku.

(Espreso/Mondo/DČ)