"SAMO JE PITANJE..." Uzbuna zbog DECENIJAMA SKRIVENE PRETNJE koja se nalazi ispod leda na Grenlandu, I TO BAŠ SADA!

Naučnici širom sveta podigli su uzbunu zbog ozbiljne, decenijama skrivene pretnje koja se nalazi duboko ispod ledenog pokrivača Grenlanda, a koja zbog ubrzanih klimatskih promena sve više dolazi u fokus stručne javnosti.

Upozorenja stižu u vreme rastućih geopolitičkih tenzija i ponovnih izjava predsednika Donalda Trampa o mogućnosti da se Grenland pripoji Sjedinjenim Državama.

Samoodrživa podzemna baza

U centru pažnje je davno napuštena američka baza - iz perioda Hladnog rata, poznata kao Camp Century, čiji su podzemni ostaci 2024. godine detaljnije mapirani savremenim radarima, prenosi Daily Mail.

Bazа je locirana 30 do 40 metara ispod površine ledenog pokrivača, a čija se ukupna mreža tunela prostirala na više od jednog kilometra. Njene podzemne ostatke zabeležio je pilot NASA tokom testiranja vazdušnog radara, koji je detektovao jasne konture tunela i struktura zakopanih u ledu.

Camp Century je izgrađen u okviru poverljivog vojnog programa 1950-ih (Project Iceworm), uz znanje i saglasnost vlada SAD i Danske, a na osnovu Sporazuma o odbrani Grenlanda iz 1951. godine.

Zamišljen je kao samoodrživi podzemni grad - imao je bolnicu, pozorište, crkvu, prodavnicu, kao i mrežu tunela i šinsku transportnu infrastrukturu. Energiju je obezbeđivao mali nuklearni reaktor, što je u to vreme predstavljalo tehnološki eksperiment bez presedana u arktičkim uslovima.

"Ideja nije realna..."

Ipak, baza je zatvorena krajem 1960-ih, a deo infrastrukturnog, hemijskog i nisko-radioaktivnog otpada ostao je zakopan. Tadašnji naučnici i vojni planeri su verovali da će masivni grenlandski ledeni pokrivač zauvek zapečatiti svaku kontaminaciju, što je tada bila dominantna naučna pretpostavka.

Međutim, situacija se promenila. Kako se led na Grenlandu topi sve bržim tempom, naučnici upozoravaju da bi ostavljeni otpad mogao vremenom da dospe u životnu sredinu. Reč je o kombinaciji hemijskog otpada, dizel-goriva i radioaktivnog materijala, za koji se nekada smatralo da je bezbedno i trajno zarobljen u ledu.

“Ideja da se otpad može zauvek zakopati ispod leda jednostavno nije realna. Pitanje nije da li će izaći na površinu, već da li će se to desiti za nekoliko stotina, nekoliko hiljada ili desetine hiljada godina. Klimatske promene znače da će se to dogoditi mnogo brže nego što je iko očekivao“, rekao je Džejms Vajt, klimatski naučnik sa Univerziteta Kolorado u Bolderu.

Bezbednosna pretnja

Problem podzemne baze dobija dodatnu težinu u trenutku kada rastu geopolitičke tenzije. Predsednik Tramp je ove nedelje ponovio da je Grenland potreban SAD sa stanovišta nacionalne bezbednosti.

Međutim, naučnici ističu da baza zakopana ispod leda predstavlja sasvim drugačiju vrstu bezbednosne pretnje - ne vojnu, već ekološku, povezanu sa zagađenjem koje bi moglo biti oslobođeno usled zagrevanja planete.

Međunarodni tim istraživača procenjuje da Camp Century sadrži oko 9.200 tona fizičkog otpada. U to spadaju napuštene zgrade, tuneli i železnička infrastruktura.

Na lokaciji se takođe nalazi oko 200.000 litara dizel-goriva, kao i značajne količine polihlorovanih bifenila (PCB) - toksičnih hemikalija koje su se nekada široko koristile u bojama i električnoj opremi. PCB jedinjenja su posebno zabrinjavajuća jer se veoma sporo razgrađuju i povezuju se s pojavom raka, oštećenjem imunog sistema i razvojnim poremećajima.

"Dodatni sloj rizika"

Hladna klima je decenijama “zaključavala” ove hemikalije, pretvarajući lokalne glečere u rezervoare zagađenja poreklom sa same lokacije. Kako se led topi, naučnici upozoravaju da bi glečeri mogli postati novi izvor toksične kontaminacije.

Prema studiji istraživačkog tima CIRES-a iz 2016. godine, većina bivših vojnih lokacija na Arktiku je očišćena, ali Camp Century je jedna od samo pet napuštenih baza na ledenom pokrivaču u blizini vazdušne baze Tule koje nikada nisu sanirane.

Pored hemijskog i biološkog otpada, sadrži i radioaktivni materijal iz rashladnog sistema nuklearnog reaktora. Kada je otpad zakopan početkom šezdesetih godina, njegova radioaktivnost iznosila je oko 1,2 milijarde bekerela, što predstavlja relativno nisku aktivnost u poređenju sa velikim nuklearnim izvorima. Bez obzira, istraživači upozoravaju da njeno prisustvo predstavlja dodatni sloj rizika u slučaju da dođe do proboja zaštite.

Otežano potpuno mapiranje

Mreža tunela baze se račva i uvija ispod leda, što otežava njeno potpuno mapiranje. Vazdušni radar je detektovao snažne refleksije koje se poklapaju sa poznatim lokacijama tunela, ali naučnici ističu da tehnologija još ne može da identifikuje sav zakopani otpad.

Dizel-gorivo, koje je bilo skladišteno u podzemnim rezervoarima, možda je i dalje u tečnom stanju, iako istraživači smatraju da su rezervoari verovatno pukli tokom decenija pod pritiskom leda.

Modeli predviđaju promenu dubine zakopanog otpada, uz moguće prelazak područja u zonu sezonskog topljenja krajem veka. Iako to znači da kontaminacija možda neće izbiti na površinu još decenijama, naučnici naglašavaju da sama činjenica da je otpad zakopan ne znači da je i bezbedan.

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf/ Prenela: T.M.)