IZ PESKA ISKOČILE OGROMNE ČELJUSTI, LJUDI PRESTRAVLJENI Usnimljeno je JEZIVO STVORENJE: Ovo je DUBOKO ZASTRAŠUJUĆE!

Mnogi doživljavaju okean kao mirno i prelepo mesto, ali naredni snimci iz mračnih dubina ostavili su gledaoce u strahu.

Znamo da ispod površine postoje čudna i fascinantna stvorenja. Ipak, vodena prostranstva nisu dom samo simpatičnim delfinima i šarenim ribama. U dubinama se kriju zastrašujuća bića, koja mogu izazvati talasofobiju kod ljudi.

Veličina ostavlja bez daha

Naredni snimci su zabeleženi tokom ekspedicije Cape Eleuthera instituta i organizacije OceanX, čiji su istraživači uspešno postavili satelitski markere na morska stvorenja.

Na početku, nije sasvim jasno šta se pojavilo pred kamerom zbog oblaka peska s morskog dna. Nekoliko trenutaka kasnije, istraživači su ugledali biće, čija veličina ostavlja bez daha!

“Naš cilj je bila ajkula iz porodice Hexanchus griseus”, objasnili su naučnici.

Dominantni predator

Ovo stvorenje potiče iz vrlo stare grupe riba, srodne vrstama koje su postojale još u doba kada su dinosaurusi vladali kopnom.

Današnje jedinke su očuvane u obliku vrlo sličnom svojim precima, što pokazuje njihovu uspešnost i prilagodljivost kroz milione godina.

Hexanchus griseus ili kravlja ajkula predstavlja dominantnog predatora u morskom ekosistemu (živi na dubinama do 2.500 metara). Može da dostigne dužinu preko pet metara, uz prosečnu težinu oko 500 kilograma.

Divljenje i strah

Gledaoci su ostali zapanjeni snimkom, a reakcije su bile mešavina divljenja i straha, prenosi LadBible.

“Ovo je čudovište“, napisala je jedna osoba, a druga se nadovezala: “Deluje kao scena iz naučno-fantastičnog filma”.

Treća je dodala: “Neverovatno da ovakva bića postoje u izolovanim delovima naše planete. Zaista te tera da se zapitaš, šta se krije u mračnim dubinama“.

POGLEDAJTE I - ŽIVI 150 METARA ISPOD MORA, MOŽE DA POJEDE AJKULU U JEDNOM POTEZU: Ovo je VOBEGONG, strah i trepet velikih DUBINA

Mauricio Hojos se i dalje seća pritiska koje su čeljusti ženke ajkule sa Galapagosa, duže od tri metra, na njegovoj glavi.

Životinja se bacila na njega neverovatnom brzinom, jedva mu davši vremena da sagne glavu u pokušaju da u poslednjem trenutku zaštiti venu na vratu.

„Kad je zatvorila čeljust, osetio sam pritisak ugriza i, potom, posle otprilike sekunde, otvorila ju je ponovo i pustila me", rekao je Hojos za BBC Mundo iz njegovog doma u Donjoj Kaliforniji, u Meksiku, malo više od mesec dana pošto je preživeo incident.

Hojos, morski biolog sa više od 30 godina iskustva u proučavanju ajkula u njihovom prirodnom staništu, bio je na istraživačkom putovanju u Kostariki kad ga je u septembru napala ajkula.

Dva meseca kasnije, i još s ožiljcima od napada na licu, opisuje oporavak kao „neverovatan".

Čak se nada, kaže, da će ponovo sresti napadačicu.

Za Hojosa, ono što mu se desilo toga dana u vodama uz Kokosova ostrva rezultat je normalnog životinjskog ponašanja kad se suoči sa nečim što doživi kao pretnju.

„U ovom slučaju, ovaj ujed je bio kao pseći“, kaže on.

„Jeste li primetili kako psi, kad im se neki drugi suviše približi, brzo grizu?

„Ne povrede, već samo smire drugog psa.“

Hojos, koji zajedno sa kolegama pričvršćuje akustične uređaje ajkulama da bi lakše otkrili teritoriju na kojoj se pare i mreste, u sklopu vlastitog posla, dobio je informaciju od turista da je u ovim vodama primećena ajkula.

Bilo je to na dubini od 40 metara.

Hojos je rekao kapetanu broda na kojem je bio da će provesti tamo „maksimalno pet minuta“. Potom je ušao u vodu i polako počeo da zaranja.

Hojos se priseća kako se susreo sa ajkulom.

„Ta džinovska ženka, dugačka između 3 i 3,5 metra, prošla je pored mene i uputila se ka dnu, a ja sam se namestio da je obeležim na donjem delu njenog leđnog peraja.“

Ali Hojos, koji je u višedecenijskoj karijeri obeležio mnogo različitih vrsta ajkula, kaže da je ova životinja reagovala drugačije nego druge.

„Metalni vrh zakačen za kabl koji visi sa sonde ušao je glatko u nju i, za razliku od drugih ajkula koje sam obeležio koje su odmah potom pobegle, ova se okrenula i pogledala me“, priseća se on.

„Video sam kako me njeno malo oko merka i spazio sam kako se veoma smireno okreće da ode.“

Hojos kaže da nije odvratio pogled od ajkulinog dok je ova odlazila, ali se ona, odjednom, bez najave, ustremila na njega.

„Sagnuo sam glavu i osetio kako joj se donja čeljust zabija u moj obraz, a gornja u moju glavu.

„Bio sam, pretpostavljam ne duže od sekund, u njenim čeljustima, a potom ih je naprosto ponovo otvorila.“

„Kad ih je zatvorila, osetio sam pritisak ugriza, a onda me je samo pustila“, iščuđava se on.

Nazubljeni zubi ajkule sa Galapagosa, njih 29, ne samo da je ostavilo duboke rane na Hojosovom licu i glavi, već su mu i presekle crevo sa kiseonikom na njegovoj opremi za ronjenje.

Preživeo je napad ajkule, ali se i dalje nalazio u smrtnoj opasnosti.

Uz to, jedan od zuba pocepao je njegove naočare, a krvlju obojena voda je dodatno zamutila njegovu već ionako ograničenu vidljivost.

„Kad sam shvatio da iz creva više ne stiže kiseonik, dohvatio sam drugo koje imamo, po imenu oktopod, a koje se koristi za davanje vazduha nekom drugom ako mu je potreban“, priča on za BBC Mundo.

„Ali onda sam shvatio da regulator ne radi i da ispušta vazduh umesto da ga reguliše, tako da sam morao da se prisetim obuke i da počnem da ga regulišem usnama.“

Hojos je krvario, bio oslepljen, i a vazduh mu je ubrzano isticao, tako da je izračunao da ima manje od minuta da stigne do površine.

„Budući da nisam mogao njšta da vidim, potražio sam svetlo za koje sam znao da je površina.

„Veoma koordinisam pokretima, počeo sam da plivam nagore, želeći da izbegnem haotične pokrete koji bi privukli ajkulu".

Pošto je Hojos stigao do površine, mladić ga je uvukao na brod, a kad je kapetan video u kakvom je stanju, pozvao je obalsku stanicu da prijavi incident.

Hojos je objasnio da nije osećao bol od povreda sve do mnogo kasnije.

„Očigledno sam imao adrenalin u sistemu, ali ugriz nije toliko boleo.

„Najviše je boleo udarac: kad me je ugrizla ajkula, životinja duga tri metra i velikom brzinom, to vam je kao da vas je udario auto.

„Ostala mi je ogromna modrica po vilici, mislio sam da je polomljena.“

Kad su pristali, tim bolničara je bio spreman da mu ukaže prvu pomoć.Hojos je imao sreće.

Osim što je preživeo napad i naknadni izlazak na površinu, nijedna od njegovih rana se nije inficirala, a proces oporavka je trajao kraće nego što je bilo ko mogao da zamisli.

„Doktori su mi rekli da je to fantastično: napad se desio 27. septembra, vozili su me 34 sata, hirurški su mi odstranili oštećeno tkivo, i dva dana kasnije su već procenjivali da li mogu da izvedu rekonstruktivni hirurški zahvat.“

Moglo je sve da se završi mnogo gore po Hojosa.

Prema doktorima, mladić koji je preživeo napad ajkule sa Galapagosa u istoj oblasti 2017. godine ostao je u hiperbaričnoj komori skoro mesec dana zato što mu se rane nisu dobro zaceljivale.

„Rekli su mi da je moj oporavak bio neverovatan.

„Posle zahvata, lekari su priznali koliko su zabrinuti bili da se ne inficiram, zato što je zbog toga što mi je povreda na licu to bio direktan put do mozga.“

Smešeći se široko, Hojos dodaje kako već planira da se vrati u vodu i da ima rezervisano krstarenje sa ronjenjem za 14. novembar. I kaže da nakon što je preživeo napad ove jačine gaji još veće poštovanje prema životinjama koje proučava.

„Mnogi ljudi misle da bi okeani bili mnogo bolji bez ajkula, ali oni to zapravo govore zato što ne razumeju ključnu ulogu ovih životinja u održavanju delikatne ravnoteže.“

Pokazujući veliki ožiljak na obrazu, kaže: „Ovo je dokaz da mi je ova ženka poštedela život, ne mogu to da protumačim ni na jedan drugi način".

„Ovo iskustvo će mi omogućiti da nastavim da govorim pozitivno o ajkulama i da se zalažem za njihovu konzervaciju u budućnosti.“

U međuvremenu, ajkula sa Galapagosa, koja je držala Hojosa u čeljusti, nastavlja prirodni život u dubinama, a on se nada da će je ponovo sresti.

Pošto je uspeo da je obeleži pre nego što ga je napala, ta mogućnost zaista postoji.

„U januaru idem na Kokosovo ostrvo, imamo putovanje od 20 do 27. u mesecu.

„I naravno da idem u Roku Sukiju [mesto napada], roniću tamo dole“, kaže on nepokolebljivo.

POGLEDAJTE I - ŽIVI 150 METARA ISPOD MORA, MOŽE DA POJEDE AJKULU U JEDNOM POTEZU: Ovo je VOBEGONG, strah i trepet velikih DUBINA

Mnogi veruju da je morski pas najveći predator okeana ali to nije tačno. U dubinama se kriju i druga stvorenja, neka toliko moćna da mogu pojesti morskog psa u jednom zalogaju! YouTuber Barney Dillarstone upustio se u zanimljiv poduhvat uz pomoć svoje kamere traga za retkim morskim životinjama u dubinama. Tako je otputovao i na Bali, poznato indonezijsko ostrvo, i snimio zadivljujuća morska stvorenja.

Pogledajte šta je zabeleženo u okeanu. Ovo retko viđeno stvorenje ima neverovatne sposobnosti i može pojesti morskog psa u jednom potezu. Snimak je postao prava internet senzacija! Zabeležio je mnoge ribe, hobotnice, morske pse… ali i nešto što je iznenadilo čak i samog autora snimka.

Video je nastao uz pomoć mamca i kamere spuštene 150 metara ispod površine mora. Dillarstone je bio iznenađen kada je ugledao indonezijskog vobegonga. To je vrhunski predator koji lovi iz zasede, a kada napadne ili ugrize, može da napravi veliku štetu.

Prema podacima, vobegong može da poraste do 120 centimetara, a druga morska stvorenja ga se plaše. Ima izuzetno snažne vilice i odličan je lovac. Plen vreba sa morskog dna, a u stanju je da proguta i čitavog morskog psa, naravno, ne velike vrste, već manje. Smatra se da nije opasan za ljude, ali izbliza izgleda jednostavno fascinantno.

POGLEDAJTE I - AJKULA NAPALA SLOVENCA NA JADRANU - ODGRIZLA MU STOPALO

Više ljudi godišnje pogine od uboda ose nego od ajkule, veće su šanse da vas dva puta za redom udari grom. Godišnje zbog morskih pasa u proseku strada osmoro ljudi, a ljudi, prema podacima Shark Research Instituta, ubiju 100 miliona morskih pasa. Ipak, ništa od toga ne pomaže ako se bojite da ćete u vodi dok plivati ugledati peraju. Selakofobija je paničan strah od ajkula. Naravno, kultni Spilbergov film nije pomogao.

Kakva je situacija u Jadranskom moru? More je sigurno za kupanje, ali to ne znači da kroz istoriju nisu zabeleženi incidenti.

Nikola iz tamnih dubina Jadrana izvukao misterioznu neman, kad je shvatio šta ima na udici, momentalno je vratio u more

SRI vodi statistiku svih napada ajkula u svetu u poslednjih nešto više od 150 godina. U ogromnoj tablici, Hrvatska i Jadransko more spomenuti su 34 puta. Prvi susret koji je zabeležen u njihovoj evidenciji dogodio se u Rijeci u avgustu 1872. O njemu nema previše podataka, osim da niko nije povređen.

Kod Opatije je poginuo je muškarac 1900, a 1907. godine, prema njihovim statistikama, dogodilo se nekoliko napada sa smrtnim ishodom. U julu je poginula žena kod Hvara.

Mesec dana kasnije, kod Krka, prema podacima Shark Research Instituta, stradao je izvesni Josef Slivovic. Istog dana, 12. avgusta, takođe kod Krka, poginula je, kako piše SRI, učiteljica, a 11. septembra nastradala je još jedna žena kod Hvara.

Institut navodi još nekoliko smrtnih napada ajkula u Jadranu tokom decenija, ali za neke od njih napominju da nema dovoljno podataka o tome šta se tačno dogodilo.

Pouzdano se zna da je poslednji zabeleženi smrtni slučaj bio Rolf Šnajder. Plivao je kod Omiša 10. avgusta 1974. kada ga je za nogu uhvatila velika bela ajkula. Italijan koji se zatekao u blizini napao je ajkulu pokušavajući da je otera. Nesrećnog Nemca uspeo je da izvuče na plažu. Međutim, Šnajder je ostao bez dela noge i umro je od krvarenja.

"Večernji list" je u tekstu od 8. septembra 1996. naveo svoju hroniku takvih napada. Kao prva žrtva spominje se Slovenka koja se 1938. kupala blizu Kraljevice. Sledeća žrtva bila je Zagrepčanka koja je stradala 1946.

Dva zuba ajkule u telu Slovenca

Slučaja Damjana Peseka, tada 43-godišnjaka, mnogi se još uvek sećaju. Slovenački ronilac 6. oktobra 2008. u uvali Smokova, istočno od Stončice, ronio je sa prijateljima na 10-ak metara od obale.

Kako je tada pisala Slobodna Dalmacija, Slovenac je oko pojasa imao privezanog gofa (vrsta ribe) teškog oko pet kilograma, što ga je pretvorilo u mamac. U tkivu su mu pronađena dva zuba ajkule. Analiza je potvrdila da su pripadala velikoj beloj ajkuli. Slovenac je preživeo napad, ali je ostao doživotni invalid.

Povikao je da ga je ugrizla ajkula, prijatelji su ga izvukli, a čamac se napunio krvlju. Hitno su ga prebacili u ambulantu u Visu, a potom helikopterom u KBC Split. Napad je bio toliko strašan da je muškarcu stopalo visilo samo na jednoj arteriji.

„Vrlo mali broj ljudi imaće sreće da uopšte vidi neku ajkulu uživo, posebno neku od većih vrsta. S obzirom na to da se mnogi boje ajkula, i to potpuno bezrazložno, jer jedino mesto gde su ih mogli videti je televizija ili, recimo, neki akvarijum, često volim da kažem da je mogućnost da vidite neku veću ajkulu u Jadranu ravna dobitku na lutriji“, rekao je svojevremeno za "Večernji list" Alen Soldo, profesor sa Odeljenja za studije mora Univerziteta u Splitu.

Bilo je i bizarnih anegdota s ajkulama na Jadranu. „Ugrizla ga ajkula na suvom“, stajalo je u otpusnom pismu iz bolnice u kojem je sportski ribolovac završio jer je ugrize zadobio na brodu.

On i prijatelj 12. marta 2006. lovili su ajkule na otvorenom moru nedaleko od svetionika Blitvenica. Sve ajkule koje su ulovili vraćali su u more, ali jedna se zapetljala u najlon. Izvukli su je na palubu da je odmotre i bace nazad u more. Malo zatim jedan od njih je osetio strašan bol u nozi. Dok je krv šikljala, jurili su prema kopnu, do bolnice. Ribolovca je najviše bolelo kada su mu iz noge vadili oštre zube.

POGLEDAJTE I - SA KAMEROM JE UŠAO U VODU, A ONDA SE POJAVILA OGROMNA NEMAN I PROGUTALA NJEGOVU GLAVU Ono što je usledilo LEDI KRV!

Fotograf Nacionalne Geografije podelio je priču o svom iskustvu prilikom istraživanja na Antartiku pre nekoliko.

- Ušao sam u vodu, uplašen šta će se desiti, otplivao sam do leopard foke, noge su mi se tresle. A onda je odjednom ispustila pingvina. Došla je do mene i otvorila usta. Njena glava je duplo veća od glave grizlija - rekao je fotograf tada.

- Celu moju glavu sa sve kamerom stavila je u svoja usta. A onda se desilo nešto neverovatno. Otišla je ali se vrlo brzo vratila sa živim pingvinom pokušavajući da me nahrani - ispričao je fotograf.

- Nastavila je da ostavlja žive pingvine pored mene, ali je bila pomalo razočarana kada su prolazili pored mene - ispričao je on tada.

Nastavila je da donosi još.

- Mislim da je shvatila da nisam baš vešt kao predator u njenom okeanu i da ću vrlo brzo umreti od gladi - nastavlja fotograf sa pričom.

Na kraju se uspaničila, počela je da donosi povređene pingvine, a na kraju i mrtve. Mrvila ih je vilicom pokušavajući da mu pokaže kako se to radi, a onda ih na silu gurala u njegovu kameru, misleći da su mu to usta.

Sve ovo je trajalo četiri dana.

Pogledajte ceo video sa pričom.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf/Blic)