Kupili kuću za 1 evro, pa kad su je videli uživo ostali u šoku! Evo kakva CAKA se krije iza ove bajkovite ponude!

Ponuda kuće za jedan evro zvuči primamljivo u tržištu nekretnina gde su cene poslednjih godina drastično porasle.

Neke ruralne opštine su to dobro shvatile i pokrenule ovakve projekte kako bi se borile protiv depopulacije i pokušale oživeti svoja sela.

Kuća za jedan evro: san ili zamka?

Kejli Rejman, Amerikanka od 30 godina, i njen suprug odlučili su da pokušaju ovu avanturu. Sanjali su da napuste užurbani gradski život i nasele se u Italiji. Kada su čuli za program kuća po ceni od 1 evra koji su pokrenule određene italijanske opštine, delovalo im je kao prava prilika.

"Između iznajmljivanja stana za 500 evra mesečno ili kupovine kuće za 1 evro, druga opcija nam se činila logičnijom", rekla je Kejli u razgovoru za Biznis insajder.

Međutim, što su više istraživali, to su više razočaravali.

"Uvek postoji neki problem", objašnjava tridesetogodišnjakinja.

"Neki ljudi kupuju kuće ne videći ih uživo i kasnije otkrivaju da su kuće pred rušenjem. Drugi moraju uložiti stotine hiljada evra u renoviranje."

Pored toga, svaka opština je imala sopstvene uslove: obaveza renoviranja u roku od nekoliko godina, boravak na licu mesta najmanje 6 meseci godišnje, pa čak i otvaranje prodavnice ili biznisa.

"Ugovori su bili dostupni samo na italijanskom, jeziku koji ne govorimo. Rizik nam se učinio prevelikim", priznaje Kejli.

Na kraju, par je odlučio za drugu opciju: kupili su farmu od 290 metara kvadratnih sa hektarom zemljišta za 29.000 evra u Sant’Elia a Pianisi, malom mestu sa oko 1.000 stanovnika između Napulja i Rima.

"Kuća je bila gotovo spremna za život, mogli smo odmah da se uselimo", oduševljeno kaže mlada žena.

Mala, ali dinamična zajednica

Daleko od toga da je u pitanju selo duh, kako su se plašili, Sant’Elia se pokazalo kao mala, ali dinamična zajednica sa festivalima, školama, prodavnicama, pa čak i bibliotekom.

"Leta, broj stanovnika se utrostručuje. Komšije su nas dočekale raširenih ruku, donose nam domaće sireve, nar i povrće iz svojih bašta. Nismo mogli da sanjamo bolje!"

Kako bi osigurali da transakcija bude potpuno legalna, par se ipak obratio advokatu specijalizovanom za ovakve poslove. Trošak od 6.500 evra, skoro četvrtina cene kuće, ispostavio se kao vredna investicija.

"Pomogao nam je da prevedemo dokumenta i da rešimo pravne aspekte, čime je rizik značajno smanjen. Bez njega to ne bi bilo moguće."

Danas su Kejli i njen suprug uvereni da su doneli pravu odluku.

"Program kuća za jedan evro može biti zanimljiv ako ste svesni svih obaveza. Za nas je ova alternativa bila sigurnija. Pronašli smo živu zajednicu i kuću koju možemo renovirati svojim tempom."

Bonus video:

(Espreso/Blic/linternaute/TM)