ONA RAĐA DECU PO NARUDŽBINI Od 3 deteta sam uzela kuću i dva stana! Muž je bio protiv, ali sam mu KUPILA AUTO!

Alina Stahorska je jedna je bila jedna od Ukrajinki koje su pre rata po narudžbini rađale za strance.

Ona je tada imala 32 godine i živela je u Harkovu, sa svoja dva sina.

Porođaj od pre nekoliko godina je za nju bio treće uspešno surogat-majčinstvo. Prvi put je tako rodila dete za jedan irski bračni par kad je imala 21 godinu. Potom je rodila jedno dete za par iz Nemačke i jedno za par iz Indije.

Za razliku od mnogih žena koje su na isti način rađale decu, ona je u razgovoru za "Dojče Vele" koji je vodio novinar Mikola Berdnjik otvoreno progovorila o svemu, osim o visini honorara. Ali, prema podacima iz drugih izvora, po trudnoći se plaća 15.000 evra, preneo je "Jutarnji.hr".

Kako ste postali surogat-majka?

- Prvi put sam bila vrlo mlada. Upravo sam se rastala od svog prvog muža, morala sam da ga ostavim. Ali nisam imala stan za mene i za moje prvo dete, koje je tada imalo tri i po godine. Najpre smo pola godine živeli kod moje bake. Za program surogat-majčinstva sam saznala iz jednog oglasa. Otišla sam u kliniku na testiranje, bila sam tamo sa sinom. Čekao me je u hodniku. Ponekad sam ga ostavljala kod bake.

Da li Vam je teško pala odluka da postanete surogat-majka?

- Nisam imala ni najmanju sumnju, jer sam znala zašto to radim. Naravno, bojala sam se. Mislila sam da me neće uzeti jer sam mlada. Ali sve je prošlo dobro i rodila sam prvo dete, a kasnije i drugo i treće.

Da li su vaši roditelji znali za to?

- Da. Oni žive u Rusiji. Kad su se tamo preselili, ja sam ostala kod bake u Harkovu, gde sam rođena.

Kako su Vaši roditelji reagovali?

- Dobro. Nije bilo problema. Ništa nisam krila ni pred komšijama ni pred prijateljima ni pred rodbinom. Naravno, ima ih koji su ružno mislili o meni, da prodajem svoje dete i slično. Ali dosta mojih prijateljica, njih deset ili 15 su se uključile u program prema mojoj preporuci.

Klinike tvrde da surogat-majke žele da pomognu parovima bez dece.

- Iskreno rečeno, nisam tamo otišla kao Majka Tereza da pomognem parovima bez dece. U prvom planu mi je bio novac. To je istina. Do danas imam kontakt sa tim roditeljima i oni su veoma zahvalni. Raduje me da sam im pomogla. Ali ja sam imala moje vlastite ciljeve.

Vi dakle ne smatrate da je surogat-majčinstvo iskorištavanje žena?

- Ako se neka žena odluči za to, onda zna zašto to čini. Meni je ponuđena izvesna suma i znala sam šta za to mogu da kupim. Ne vidim tu neko iskorišćavanje.

Kako ste potrošili novac?

- Nakon prvog surogat-majčinstva platila sam pola trosobnog stana, posle drugog pola dvosobnog stana. Kasnije sam oba prodala i kupila jednosoban stan, koji sam kasnije prodala. S novcem od trećeg deteta kupili smo kuću u Harkovu i dva automobila. Toliko novca za to vreme ne bih drugačije mogla da zaradim.

Da li Vam je fizički teško palo da budete surogat-majka?

- Prvi put je bilo teško. Imala sam trudničku mučninu, nisam imala gde da idem, a imala sam trogodišnje dete. Samo sam sedela između svoja četiri zida. Drugi i treći put znala sam šta me čeka, pa mi je bilo lakše. Neprijatno je jedino što često mora da se ide u kliniku na ispitivanja i injekcije. Ne bojim se uzimanja krvi, ali se bojim injekcija.

Kakve su to bile injekcije?

- To su bili hormoni. Daju vam progesteron.

Ima li odricanja kod takve trudnoće?

- Mora se paziti na sebe i na ishranu. Možeš da radiš sve osim - seksualnih odnosa, pušenja i alkohola.

Kakav je bio stav Vašeg muža?

- U braku smo četiri godine. Poslednja trudnoća je bila u tom periodu. Moj muž je bio u početku striktno protiv toga. Rekla sam mu da drugačije ne može. Kao varilac on ima neredovne prihode. Pošto imamo zajedničkog sina, ja ne mogu da radim. Ali stan mora da se plati, a mora nešto i da se jede. Kada sam obavila sve preglede i nisam odustala, pomirio se s tim. Teško mu je padalo što sam nosila tuđe dete. On bi želeo još jednu ćerku, ali ja ne želim više dece. I sa tim se pomirio. Sada ima automobil i dobro mu je.

Da li je bilo još nekih sukoba?

- Ne. Kada sam morala na ultrazvuk, on me je vozio. Kada bih noću poželela ananas ili narandžu, on bi mi to nabavio. Ponašao se kao da čekamo naše vlastito dete.

Da li su vaša osećanja za vreme trudnoća bila različiti prema vlastitom i prema „tuđem“ detetu?

- Da, osećala sam da to nisu moja deca, ali sam bila pažljiva, kao što treba. Na primer, za vreme treće trudnoće kao surogat-majka dobila sam od oca deteta iz Indije snimljene indijske dečje pesmice s njegovim glasom, kako bih to puštala detetu u stomaku. Moram da priznam da sam to radila jednom ili dva puta mesečno, a ne svakodnevno. A sa mojim vlastitim detetom sam pričala, to je bilo potpuno drugačije. Prilikom surogat-trudnoće znaš da moraš da rodiš dete i onda je kraj. Iskreno rečeno, nisam imala osećaj ljubavi.

Čak ni nakon porođaja?

- Kada sam prvi put videla poslednje dete, ležalo je u porodilištu. Upravo sam potpisivala dokumente, a dečak je počeo da plače. Niko od lekara ili sestara nije reagovao, bili su zaokupljeni administracijom. Nekako mi ga je bilo žao i htela sam da ga uzmem u ruke. No osoblje me je zamolilo da odem. Onda sam, naravno, malo plakala. Da, bilo je teško. Posle, kada sam otpuštena s klinike, otišla sam s mužem do roditelja deteta, koji su u Harkovu iznajmili stan. Tamo sam bebu uzela u naručje. Dlanovi su počeli da mi se znoje, a ruke da drhte. Odmah sam dečaka vratila nazad, njegovom ocu. A muž mi je rekao da bi bilo bolje da odmah idemo kući.

Jeste li imali slična osećanja i kod prva dva deteta kao surogat-majka?

- Prvi put sam bila potpuno ravnodušna. Drugi put sam dojila dete. Kada su ga uzeli, to mi je teško palo. Često sam mislila na njega. Pola godine kasnije su mi roditelji poslali slike kako dete sedi i smeje se. To me je dirnulo do suza, radovala sam se što ga vidim. Htela bih da vidim kako ta deca rastu, šta će biti u budućnosti.

Znaju li Vaši sinovi za tu decu?

- Mlađi to još ne razume, nema ni četiri godine. Stariji zna. On se ne seća prve takve trudnoće, ali drugi put je zapamtio roditelje koji su došli u posetu i doneli poklone. Zna da sam bila u drugom stanju, a zna i zašto.

Imate li kontakt s roditeljima te dece?

- U prvom slučaju sam majku upoznala tek posle rođenja deteta. Ona je iz Irske. Nemamo kontakt. S drugim parom iz Nemačke imam kontakt. Za njih sam 2013. rodila dečaka. Dopisivali smo se elektronski. Prošlog oktobra su posle sedam godina posetili Harkov, da bi pokazali dečaku gde je rođen i da nas upoznaju. Ali njegova majka još se nije usuđivala da mu kaže celu istinu i ko sam ja. Predstavili su me kao poznanicu.

Da li ste imali osećanja kao prema vlastitoj deci?

- Ne. Bilo mi je jasno da to nije moj sin. Ali kad sam krenula na sastanak zaplakala sam, jer nisam znala kako treba da se ponašam.

Jesu li Vas pozvali da ih posetite u Nemačkoj?

- Da, pozvali su me, ali nekako se ne usuđujem da idem tamo. A dečak kojeg sam rodila za par iz Indije ima tek pet meseci. Otac mi stalno šalje njegove fotografije. Svaki put im poželim sreću i zdravlje.

Želite li još jednom da budete surogat-majka?

- Da, htela bih. Ako me usprkos mojim godinama i brojnim porođajima uzmu, spremna sam. Još samo ovaj put - kaže Alina.

POGLEDAJTE I - MLADA MAJKA OSTAVILA JEZIVU PORUKU, PA NESTALA Poslednji put viđena kako BEŽI!

Pozivajući se na kancelariju šerifa okruga Skagit, Mikajla Standridž, 25-godišnja majka jednog deteta, poslednji put je viđena kako beži iz kuće u kojoj je boravila u Кonkretu, Vašington, dok je pokušavala da pozove hitnu, kada je nestala ujutro 21. aprila prošle godine.

Nakon što je bila povezana sa dispečerom, Mikajlin poziv je prestao i od tada više nije viđena.

Njena tetka Anđela Anderson rekla je da je potraga za njom bila "užasna noćna mora kroz koju je prošla naša porodica".

- Molim se, ali ne izgleda dobro. Imala je zaista težak život. Odgajale su je dve tetke i deda i baka. Ona je prelepa devojka i naletela je na pogrešne ljude - rekla je druga tetka i organizatorka potrage Martoni.

Martoni je najavila potragu za svojom nećakinjom na svojoj Fejsbuk stranici, dok je takođe podelila misteriozni post na društvenim mrežama koji je objavila pet dana pre nego što je nestala, u kojem je napisala: "Ako ikada nestanem, znajte da nisam otišla"

Do današnjeg dana, godinu dana nakon nestanka, Mikajla još uvek nije pronađena.

JOŠ JEDNA ŽENA NESTALA, ALI SE POJAVILA POSLE 22 DANA - ŠOK PRIČA

Šeri Pipin je mama dvoje dece iz Kalifornije koja je nestala kada je 2016. godine izašla na trčanje. Pojavila se 22 dana kasnije, na auto-putu, sa ranama i tvrdnjom da je kidnapovana.

Saga oko toga šta se stvarno desilo i dalje traje, a sada je pretvorena u novu dokumentarnu seriju koja intrigira svet željan da sazna pravu istinu o "savršenoj ženi", kako su je svi znali.

Šeri Papini, tada 34-godišnja majka dvoje dece, dospela je na naslovne naslove svih nacionalnim medija u Americi nakon što je 2. novembra 2016. nestala dok je trčala u blizini svog doma u Redingu u Kaliforniji, ostavivši za sobom mobilni telefon, slušalice ali i komad kosa.

Kit Pipini, njen muž, bio je odmah osumnjičen, ljudi su secirali svaki njegov potez u svojim brojnim medijskim nastupima tražeći znak da je kriv.

Muž odmah osumnjičen

"Svi su mislili da sam ja to uradio. Ali nisam imao šta da krijem. I svakako, u to vreme, nisam mislio da Šeri ima šta da krije", ispričao je muž a mnoge je cela priča podsetila na dijabolični triler "Gone girl" sa Benom Aflekom i Rouzmund Pajk.

Tri nedelje kasnije, na Dan zahvalnosti, Šeri je otkrivena pored puta, prekrivena povredama i sa lancem oko struka. U početku je odbila da razgovara sa policijom, ali je na kraju rekla da su je dve žene zarobile, da su je držale u maloj, mračnoj sobi i izgladnjivale, tukle i žigosale. Pustile su je navodno, posle jedne žustre svađe između njih dve, a Šeri je tvrdila da ima maglovita sećanja na sve i da je pod teškom traumom. A onda je polako počelo da se odmotava klupko istine.

Policija je uzalud pokušavala da pronađe žene, jer je zajednica bila zabrinuta da je Šeri samo jedna od žrtvi. Prvo su svi mislili da je muž kriv, a onda su sumnjičali bilo koje dve Latino žene na ulici jer su otmičarke navodno bile Južnoamerikanke.

Muž je kasnije ispričao kako mu je ona s vremena na vreme prebacivala što je nije spasio, i rekao je da mu je bilo teško da živi sa krivicom. Opšta bura se vremenom stišala a onda je finalno 2020. godine, nakon godina ćorsokaka, istražitelji FBI i kancelarija šerifa otkrili šta se stvarno desilo - Šeri nikad nije bila oteta!

Jedan dokaz je uništio njenu laž

Upravo o tome je nova Hulu serija od tri epizode koja se ​​odvija hronološki, nagrađujući gledaoce koji se drže početne epizode ​​koja izgleda da detaljno opisuje jednostavnu otmicu. Kako se emisija nastavlja, a vidimo sve više i više intervjua sa Kitom - ali nijedan sa Šeri - počinjemo da shvatamo da stvari nisu onakve kakve izgledaju.

Krucijalni dokaz je trag DNK koji je otkriven na Šerinoj odeći koji je pripadao Džejmsu Rejesu, jednim od Šerinih bivših momaka. Kada su mu istražitelji ušli u trag, rekao im je da ga je Šeri zamolila da je pokupi na mestu gde je iscenirala otmicu, a zatim da je vrati svojoj kući u Kosta Mesi, stotinama milja niz obalu. Čak ga je zamolila da joj pomogne da nanese sebi povrede kako bi potkrepila svoje tvrdnje o otmici.

Skoro dve godine kasnije, Šeri je priznala da je sve slagala. Osuđena je na 18 meseci zatvora. Na pitanje saveznog sudije da li je kidnapovana, odgovorila je samo sa "ne". Muž je podneo zahtev za razvod dva dana kasnije.

"Tužno je. Voleo sam ovu ženu. Sve bih uradio za nju. Volim našu decu. Bio sam zaslepljen", rekao je njen muž Kit.

Šeri je puštena iz zatvora prošle jeseni i vratila se u istu zajednicu koja ju je toliko tražila pre osam godina. Kit, međutim, nema kontakt sa njom.

"Ne razgovaram sa njom, osim ako imamo sastanak sa sudom. Ne razgovaramo, ali smo u istoj prostoriji. I ona viđa decu jednom mesečno u posetama pod stručnim nadzorom".

Ona nikada nije htela da priča ni za medije ni za dokumentariste o onom što se desilo.

"Na osnovu onoga što smo čuli od ljudi koji su bliži Šeri, čini se da se nekako drži svoje priče, da je oteta. Postoji čitava priča koju ona još uvek priča", ispričao je reditelj nove serije o Šeril.

MARIJA JE NESTALA SA 13 GODINA, PA SE POJAVILA 20 GODINA KASNIJE NA KUĆNOM PRAGU

Marija Luiz Dej bila je nežna devojčica s teškom prošlošću. Do svoje trinaeste godine, pretrpela je više traume nego što većina ljudi iskusi za ceo život.

Odrastala je u gradiću Litl Fols u dolini Mohok u Njujorku, zajedno sa sestrama Šeri i Keti. Njihovo detinjstvo bilo je daleko od idiličnog. Nakon što su oduzete iz nestabilnog doma, devojčice su prebacivane iz jednog hraniteljskog doma u drugi.

Marija (Meri) je kasnije ponovo spojena sa svojom biološkom majkom, Šarlot, koja se u međuvremenu udala za vojnika Vilijama Hula i preselila u Sajdsajd, Kalifornija. Ali njihov novi život nije bio bajka. U julu 1981. godine, Meri je nestala – bez traga.

Nestanak bez objašnjenja

Njena porodica tvrdila je da je pobegla od kuće. Drugi su verovali da ju je ubio očuh. Međutim, bez tela i bez ikakvih tragova, njen nestanak postao je jedna od onih misterija koje detektivi ne mogu da zaborave.

Sve do 25. novembra 2003. godine.

Više od 1.100 kilometara dalje, pojavila se žena sa istim imenom i datumom rođenja kao Meri.

Bilo je previše neverovatno da bi bilo istinito.

Mračna porodična tajna

Meri Luiz Dej rođena je 19. februara 1968. godine u Litl Folsu, kao ćerka Šarlot i Čarlsa Deja. Imala je dve mlađe sestre, Keti i Šeri.

Njihovo detinjstvo obeležilo je seljakanje iz jednog hraniteljskog doma u drugi. U međuvremenu, Šarlot je započela vezu sa vojnikom Vilijamom Hulom, koji je kasnije postao Merin očuh. Kada su se venčali, uspeli su da dobiju puno starateljstvo nad Meri i Keti, dok je Šeri ostala u hraniteljskoj porodici.

Život sa porodicom nije bio lak za Meri. Prema svedočenjima, očuh ju je zlostavljao, a ona je više puta pokušavala da pobegne. Policija ju je uvek vraćala nazad.

Godine 1980, socijalne službe su je smestile u zaštitni dom zbog sumnje na zlostavljanje. Ipak, ubrzo su je vratili porodici – odluka koja joj je možda presudila.

Kobne noći 1981. godine

U julu 1981, Meri je nestala. Ono što je šokiralo istražitelje bilo je to što njeni roditelji nisu ni prijavili njen nestanak.

Tek 1992. godine, njena sestra Šeri prijavila je slučaj policiji. Do tada, bilo je malo tragova koje su detektivi mogli da prate.

Kada je policija konačno pokrenula istragu 2002. godine, Keti je ponovo vraćena u porodičnu kuću kako bi opisala poslednji dan kada je videla Meri.

Prema njenom sećanju, dok su bile same kod kuće, njihov pas je počeo da se oseća loše i na kraju uginuo u kuhinji. Kada se Vilijam vratio, optužio je Meri da ga je otrovala.

„Počeo je da viče na nas… uplašila sam se… nastao je pakao,“ rekla je Keti.

Videla je kako Vilijam tuče njenu sestru. Meri je imala samo 13 godina. Poslednje što je Keti zapamtila bio je prizor krvi koja je curila iz sestrinih usta.

Sledećeg jutra, majka im je jednostavno rekla da je Meri „pobegla“.

Dokaz koji nikada nije pronađen

Posle njenog nestanka, roditelji su zabranili deci da prilaze određenom delu dvorišta. Kada su istražitelji konačno prekopali to mesto, psi tragači pronašli su dečju cipelu i kaiš – ali ne i telo.

Policija je bila sigurna da je tu nekada bilo zakopano telo, ali da je u međuvremenu premešteno.

U međuvremenu, Vilijam je tokom ispitivanja rekao:

„Šarlot mi je te noći rekla da je videla Sotonu u mojim očima. Rekla je da sam bio opsednut demonom.“

Na pitanje da li bi taj „demon“ mogao da ubije Meri, odgovorio je: „Da.“

Ipak, bez tela i konkretnih dokaza, par nikada nije optužen.

Neverovatni obrt: Meri se „vratila“

Godine 2003, policija je zaustavila kamion sa ukradenim tablicama u Feniksu, Arizona. Kada su proverili identifikaciju jedne od putnica, šokirali su se – zvala se Meri Luiz Dej.

Isto ime. Isti datum rođenja.

Ali da li je ovo zaista bila nestala Meri?

Kada su je ispitali, rekla je da je pobegla od kuće zbog zlostavljanja, ali nije mogla da se seti ključnih detalja iz detinjstva.

Policija je uzela njen DNK i uporedila ga sa Šarlotinim. Rezultat? Poklapanje.

Ali to je samo dokazalo da je u srodstvu sa Šarlot – ne i da je zaista Meri.

Šeri ju je pozvala da živi kod nje, ali ju je ubrzo opisala kao „jezivu“ i „poremećenu“. Policija je posumnjala da je Šarlot imala još jednu ćerku, koju je kasnije ubedila da preuzme Merin identitet kako bi izbegla optužbe za ubistvo.

Devojčica koja je umrla dva puta

Godine 2017, policija u Sajdsajdu dobila je poziv od žene koja je tvrdila da je mlađa sestra Meri Luiz Dej.

Rekla je da je „Feniks Meri“ sada u hospisu, umirući od raka.

Kada su istražitelji ponovo razgovarali s njom, rekla je da se i dalje ne seća svih detalja, ali je insistirala da je ona prava Meri.

Devet dana kasnije, umrla je.

Da li je istina zauvek izgubljena?

I danas ostaje misterija šta se tačno dogodilo sa Meri Luiz Dej.

Njeni roditelji odbili su da učestvuju u dokumentarnoj seriji i nikada nisu bili optuženi.

Za Šeri, pitanja su i dalje bez odgovora. A možda će tako zauvek ostati.

Bonus video:

(Espreso/Jutarnji/Srbija danas)