Ovo bi moglo da uništi zemlju i ubije 2 milijarde ljudi! Gejtsovo upozorenje na NUKLEARNO LEDENO DOBA uliva jezu!

Milijarder Bil Gejts i osnivač Majkrosofta objavio otvoreno pismo u kom je naveo klimatske promene neće dovesti do propasti čovečanstva, uprkos tome što je uložio milijarde u borbu protiv toga.

Međutim, stručnjaci za egzistencionalne rizike upozoravaju da će se čovečanstvo verovatno uništiti samo pre nego što se klimatske katastrofe u potpunosti ostvare.

Kako se navodi, najveća opasnost je totalni nuklearni rat, koji bi mogao da zbriše civilizaciju za samo nekoliko sati, objavio je Dejli mejl.

Gejts je sve šokirao

Gejtsov članak je inače objavljen uoči COP30 klimatskog samita u Brazilu, gde se očekuje da će svetski lideri raspravljati o budućnosti klime.

Gejtsovo otvoreno pismo, objavljeno pre sammita, izazvalo je kontroverze među naučnicima i aktivistima, ali je takođe dobilo podršku među onima koji smatraju da je panika oko klime preterana.

U otvorenom pismu upućenom svetskim zvaničnicima, Gejts priznaje da će klimatske promene najviše uticati na siromašne populacije, ali je odbacio scenarije apokalipse.

"Ljudi će moći da žive i napreduju na većini mesta na Zemlji u doglednoj budućnosti", napisao je milijarder, koji je kroz svoju fondaciju uložio ogromne iznose u zelene tehnologije poput obnovljivih izvora energije i otporne poljoprivrede.

Ova izjava predstavlja oštru promenu u odnosu na njegova prethodna upozorenja o klimatskoj krizi.

Takođe, ovaj njegov zaokret dolazi u trenutku kada se svet zaista suočava sa ekstremnim vremenskim uslovima, počev od poplava u Evropi do suša u Africi.

Gejts sada insistira da je fokus na prilagođavanju i da je to ključ, a ne panika. Međutim, stručnjaci se slažu samo delomično: klimatske promene nisu najveći rizik, ali ih ne smemo ignorisati.

Nuklearni rat - to je opasnost

Prema stručnjacima za egzistencionalne rizike, među pretnjma koje bi mogle dovesti do potpunog nestanka čovečanstva je nuklearni rat.

Dr. Rajs Krili, stručjak za međunarodne odnose sa Univerziteta u Glazgovu, u razgovoru za Dejli mejl, objašnjava ključnu razliku.

"Klimatske promene odvijaju se decenijama, a nuklearni rat mogao bi uništiti civilizaciju u roku od nekoliko sati. Klimatske promene su sporovozna kriza koja već menja naš svet, ali će se u budućnosti pogoršati, dok nuklearno oružje predstavlja mogućnost trenutnog, potpunog uništenja planete", kazao je.

Ova pretnja nije samo teoretska. U arsenalu nuklearnih sila nalazi se više od 12.000 nuklearnih bojevih glava, a napetosti između zemalja poput SAD-a, Rusije i Kine rastu.

"Ovi rizici nisu teoretski. Oružje postoji, napetosti između država s nuklearnim oružjem se pogoršavaju i čini se da su države s nuklearnim oružjem sve spremnije da upotrebe silu kako bi dobile ono što žele, dok istovremeno prete upotrebom nuklearnog oružja“, upozorava Krili.

Naučni modeli pokazuju koliko bi katastrofa bila razorna

Čak i "ograničeni" sukob sa samo 100 bojevih glava, manje od onoga što jedna zemlja poput Rusije može ispaliti, izazvao bi nuklearnu zimu.

Atomske eksplozije izazvale bi ogromne požare koji u atmosferu ubrizgavaju stubove pepela i prašine, slično erupciji supervulkana.

Moderni klimatski modeli predviđaju da bi to, potom, blokiralo sunčevu svetlost na hiljade godina, izazvavši "malo nuklearno ledeno doba".

Globalne temperature pale bi za do 10 °C što bi trajalo najmanje 10 godina, uništavajući poljoprivredu i dovodeći do nestašice hrane.

Usledila bi smrt dve milijarde ljudi od gladi u samo dve godine.

"Jasno je da sprečavanje nuklearnog rata ostaje jedna od najhitnijih odgovornosti čovečanstva“, zaključuje Krili.

A tu je i biološko oružje

Uz nuklearno oružje, sve veću brigu izaziva konstruirano biološko oružje.

Od 1973. godine, kada su naučnici stvorili prve genetski modifikovane bakterije, biotehnologija je napredovala munjevitom brzinom i to posebno uz pomoć veštačke inteligencije.

Sada je moguće stvoriti viruse ili bakterije dizajnirane za maksimalnu smrtonosnost, što ih stavlja u domet terorističkih grupa ili odmetnutih država.

Oto Barten, osnivač Opservatorijuma egzistencionalnih rizika, upozorava: "Iako prirodne pandemije ostaju vrlo ozbiljan rizik, vrlo je verovatno da neće prouzrokovati naš potpuni nestanak. Međutim, pandemije prouzrokovane ljudskim delovanjem mogle bi biti posebno konstruisane kako bi se maksimalizovala uspešnost, na način koji se ne događa u prirodi. Verovatnoća da će stalna demokratizacija biotehnologije dovesti do toga da neko na kraju pokuša i uspe da stvori pandemiju koja uzrokuje potpuno izumiranje nije zanemariva".

Čak i slučajno curenje iz laboratorija moglo bi izazvati pandemiju daleko goru od svega što smo videli, prenosi Večernji list.

Bonus video:

Espreso/b92/TM