Mama je htela da ga ostavi u sirotištu, a onda je otac uzeo stvar u svoje ruke! Priča malog Miše tera suze na oči

Jevgenij Anisimov je pre sedam godina postao otac, i ono što je trebao da mu bude najsrećniji momenat u životu ubrzo se pretvorilo u šok i test, pogotovo kada mu je supruga sugerisala da tek rođenog sina ostave u sirotišu.

Dani koji su usledili nakon rođenja sina Miše su bili teški i dugi, a supruga nije mogla da se pomiri sa dijagnozomDaunovog sindroma — usled čega ih je napustila. Jevgenij, sa druge strane, rešio je da se bori i za sebe, ali pogotovo za Mišu!

- Ni na trenutak nisam pomislio da ostavim sina u sirotištu. To bi bilo nehumano. Moja žena i ja smo se ubrzo razdvojili, a ja sam započeo novi život kao samohrani otac "sunčanog" deteta - ispričao je Jevgenij, kako je dao nadimak svom sinu velikog osmeha.

Kako kaže, živeo je u neznanju i predrasudama, ali drastično je rešio da sve promeni!

- Trenutak sreće nakon njegovog rođenja trajao je tačno jedan minutu i 39 sekundi kada nam je lekar rekao: "Bojim se da vaša beba ima Daunov sindrom". Nisam znao šta da uradim, ali smatrao sam kako je moj zadatak u tom trenutku da isključim emocije i podržim suprugu jer sam verovao da će joj biti teško - prisetio se i dodao da su potvrdu dijagnoze čekali nekoliko dana.

Ovaj mladi otac odlučio je da svoju priču podeli s javnosti kako bi, kaže, pokazao svetu koliko su deca s ovakvom dijagnozom divna, ali i kako bi motivisao druge roditelje da nikada ne odustaju već skupe hrabrost i suoče se sa izazovima, posebno kada su njihova deca u pitanju.

Plakao je kad mu se rodio sin

U trenucima nakon porođaja, kaže, bio je preplavljen emocijama. Napustio je bolnicu, zaplakao i osećao sram jer, kako priznaje, nije znao ništa o Daunovom sindromu.

- Nisam dugo plakao, ali kasnije sam se stideo tih suza. Na kraju krajeva, ništa se nije promenilo. Moj sin se rodio, i to je sve što je važno - rekao je.

Te noći seo je za računar i počeo da istražuje. Ubrzo je saznao da u mnogim zemljama ljudi sa Daunovim sindromom žive samostalno, rade, zasnivaju porodice. Tada je shvatio da njegov sin može da ima život ispunjen toplinom, pažnjom i dostojanstvom - ako mu on to omogući.

- Svojim primerom želim da inspirišem druge roditelje koji se nađu u istoj situaciji. Želim da im kažem — ne bojte se, sve će biti u redu - poručuje ovaj otac.

Ne smatra sebe herojem

Kaže da samo radi ono što svaki roditelj treba da uradi, da ostane uz svoje dete i pruži mu ljubav bezuslovno. I dok mnogi o njemu govore s divljenjem, Jevgenij samo sleže ramenima. Za njega, to nije hrabrost, već jedini ispravan izbor.

- Kad pogledam Mišu, vidim dete puno života, osmeha i svetlosti. On me svakog dana uči šta znači prava ljubav - rekao je.

Njegova priča postala je inspiracija za hiljade roditelja koji se bore sa strahovima i predrasudama. A za Mišu, to je jednostavno — tata koji nikada nije otišao.

Bonus video:

Espreso/Kurir.rs/TM