Zlatni grad snom izgrađenim u kamenu: Jesen je savršena prilika za putovanje iz snova - a ovo mesto je idealno!

Još u srednjem veku, najlepši grad Zapadnih Slovena s pravom su nazvali "snom izgrađenim u kamenu" i "krunom sveta". Danas je Prag jedinstvena riznica kulturno-istorijskih spomenika, umetničkih blaga i bisera arhitekture, živa bajka koja vas u tren oka može odvesti u neku drugu epohu i učiniti da zaboravite vreme u kojem ste rođeni. A jesen je savršena prilika za takvo putovanje iz snova!

"Vidim visoke tornjeve čija slava dotiče zvezde i oblake... Tamo, u šumama kraj Vltave, naići ćeš na čoveka koji nosi urnu sa prahom svog doma, zbog čega će i budući grad treba da nosi ime Velikog Praha." Veliki Prag... Ovo predanje zabeleženo je pre mnogo stoleća, a slavni kompozitor Bedžih Smetana i operom je ovekovečio proročanstvo vidovite Libuše, princeze iz 8. veka i mitskog pretka svih Čeha.

Još u ranom srednjem veku Prag je ovenčan laskavim metaforama: putnici namernici opisivali su ga kao "krunu sveta", zvali ga "starim srcem Evrope" i "majkom svih gradova"... Dok, prepušteni magiji istorije, budete šetali mostovima zlatnog grada, iz jednog od njegovih mnogobrojnih zvonika možda ćete začuti arije iz Dvoržakove "Prodane neveste", ili se izgubiti u mislima pokušavajući da odgonetnete iza kojih se zidina održavao proces Jozefu K, tragičnom junaku Kafkinog "Procesa".

Grad moderne duše, a starog srca

Na pomen Češke Republike svima se pred očima istog trena stvori slika jedne od najlepših metropola sveta, koja je utočište pronašla u zagrljaju plave Vltave, u samom srcu Bohemije. Pamte se razne legende o rođenju jednog od najbolje očuvanih velikih gradova u kom danas živi milion i četiristo hiljada ljudi.

Naziv je staroslovenskog porekla i znači "gaz, mesto za prelaz". U današnjem češkom jeziku, to bi bila reč "prah". Međutim, nema dokaza da se radi o nekom gazu preko Vltave. Stoga se danas ime najčešće vezuje za naziv brda na kom je podignut Praški hrad (zamak). Mnogi veruju i predanju o princezi Libuše koja je, nakon što je pala u dubok trans, pokazala prema brdu i rekla da tamo vidi grad "čija će slava dosegnuti do zvezda".

Na pitanje šta Prag čini toliko posebnim, svaki Čeh će vam drugačije odgovoriti. On je za njih, kao i za sve koji ga bar jednom posete, doslovno raj. Gotovo je iznenađujuće u kakvoj harmoniji već vekovima traje simbioza različitih umetničkih izraza i arhitektonskih stilova – romaničke obline ne remete strogost gotičkih zvonika, a renesansne palate savršeno se slažu s baroknim crkvama, ali i modernim kućama podignutim tek pre nekoliko decenija.

Boemska rapsodija na Vltavi

Smešten na sedam brežuljaka, sa živopisnom dolinom kroz koju protiče reka, ovaj "grad stotinu tornjeva" (mada ih ima više, oko 550) često porede i sa večnim Rimom. Najstariji istorijski spomenici potiču iz doba kada su prvi hrišćanski knezovi vodili borbe sa neznabošcima i na mestima svojih budućih grobnica gradili male crkve. Tada je, "na leđima delfina" (kako je najveće praško brdo nazvao jedan hroničar), dinastija Pšemisla sazidala utvrđeni dvorac i najveći urbani monument u Češkoj, Hradčane.

Nemi svedok davnih vremena – stara tvrđava, gradska lepotica pod zaštitom UNESKO, počela je da se uzdiže još polovinom 9. stoleća, postavši večni spomen na dinastiju Pšemisla, od kojih će neki dospeti do visokih položaja u Svetom rimskom carstvu. Beli tornjevi bazilike Svetog Đorđa u Hradčanima stoje od 1142, a čuveni gotički spomenik Karlov most, najstariji u srednjoj Evropi, izgrađen je davne 1348. godine, gotovo vek i po pre nego što je Kolumbo stigao do obala Amerike.

Krajem 12. stoleća "Praga mater urbium" postao je tesan ne samo za svoje stanovnike, već i za brojne trgovce iz ostalih krajeva Evrope, o čemu i sada pričaju podrumi ispod kuća Starog grada, koji su odoleli vremenskim prilikama i neprilikama.

Poznati Crni toranj kameni je svedok romaničkog perioda, a u kompleksu kraljevske palate na Hradčanima nalazi se i impozantna Katedrala Svetog Vida, najznačajnija i najveća crkva u zemlji, čija je gradnja počela 1344. godine. Za gotičku epohu vezuje se i nastanak Barutne kapije - Prašne brane, kule u kojoj se čuvao barut.

Astronomski sat, Kafkina kuća, Crni toranj...

Period renesanse ponovo je promenio izgled grada. Italijanski neimari su u njegovo srce uneli duh Apeninskog poluostrva, pa je tako i Prag, poput ostalih evropskih prestonica, dobio svoj letnjikovac Belvedere, sa otvorenom terasom i arkadama, kao stvorenim za uživanje u tonovima i bojama nezaboravnog praškog proleća i ništa manje čarobne jeseni.

Male građevine u slikovitoj Zlatnoj ulici pripadale su čuvarima gradskih bedema i zanatlijama. U nizu minijaturnih kuća nalazi se i dom pisca Franca Kafke, plava kućica koja je danas muzej. Na tog slikara i analitičara tajni modernog sveta sećanje ne bledi ni devet decenija nakon njegove prerane smrti.

Na Staromestskim namjestima, najstarijem trgu, nalazi se živopisna Kuća minuta, u kojoj je takođe proveo deo života, tik do stare gradske većnice sa fascinantim astronomskim satom Orlojem, najstarijim te vrste koji još uvek radi (centralni deo završen je pradavne 1410. godine). S druge strane glavnog trga nalaze se Kuća kamenog zvona i prelepa Tinska crkva, koja je, kažu, poslužila Voltu Dizniju kao inspiracija za Pepeljugin dvorac.

Na lepoj, plavoj Vltavi

Ruku pod ruku sa još uvek veoma živom prošlošću, Prag pulsira savremenim duhom u svim oblastima života. Najstariji deo leži na obe obale Vltave i vešto je ukomponovan sa prelepim kamenim mostovima. Pričati o Pragu, a ne pomenuti njegovu reku, opevanu u delima najvećih kompozitora, bio bi, najblaže rečeno, greh.

Nekadašnje stecište misterioznih alhemičara na glasu je i kao grad tajni. Naime, svaka ulica u toj "boemskoj rapsodiji" ima svoje duhove, kažu starosedeoci, što u šali, što u zbilji, što uz neko od sedamdesetak vrsta piva, što uz čuveni absint. Oko ponoći mnogi viđaju viteza na konju, dok se drugima, kad pun mesec obasja kule u Hradčanima, na zidovima starih palata ukazuju seni njihovih nekadašnjih stanovnika.

Ako ste ljubitelj šopinga, nemojte zaobići Parisku ulicu, u kojoj su nanizani butici najpoznatijih svetskih modnih kuća. To je avenija koja počinje od stare gradske većnice i vodi sve do Čehovog mosta. Tu odmah je Jevrejska četvrt Jozefov, a u njoj čuveno staro groblje oko koga su se plele razne misterije, čak mu je i Umberto Eko posvetio roman. Tik do Karlovog mosta je jedna riznica koju turisti često zanemaruju – kompleks Klementinum, univerzitet iz srednjeg veka, sa manastirom i jednom od najlepših biblioteka koju ćete ikad videti.

Zgrada koja pleše i misteriozno praško groblje

Svakako bi trebalo posetiti i praške atrakcije modernog doba – Zgradu koja pleše i pokretnu glavu Franca Kafke, 11 metara visoku mehaničku skulpturu umetnika Dejvida Černija ispred tržnog centra "Kvadrio". Obiđite, ako imate vremena, i impozantni televizijski toranj u Žižkovu, pozorište na Vinohradima, Narodni muzej, ili se popnite na neko od brda kako biste ovekovečili panoramu grada koju krasi na desetine tornjeva.

U tom kulturnom carstvu posebno mesto svakako zauzima i veličanstvena muzika, koja je odavno svetom pronela slavu slovenskog duha, zahvaljujući, pre svih, remek-delima Smetane i Dvoržaka, kompozitorima iz epohe romantizma.

No, Prag nije samo centar klasike. Tu su i džez klubovi sa posebnom atmosferom, mali pabovi u boemskim kvartovima, bučne pivnice sa neizostavnim kobasicama, knedlama i praškom šunkom, trgovine sa kvalitetnim staklom i figuricama od najfinijeg porcelana, pozorišta, galerije...

Svakog dana, svakog sata i svakog minuta ovde se nešto dešava. A ako vam se ukaže prilika da posetite Prag u jesen – nipošto je ne propuštajte! U ovo doba godine "zlatni grad" pokazuje svoje najlepše boje i otkriva zbog čega je dobio laskavi nadimak, a takvu čaroliju, sasvim sigurno, više nigde nećete doživeti.

Bonus video:

(Espreso/ Ženablic/ Snežana Ilić/ Prenela: T.M.)