USKORO BI SVE MOGLO DA GORI Evropska zemlja na IVICI SLOMA: Iz PRIKRAJKA vreba NAJVEĆA OPASNOST, lider na kolenima!

Sebastijan Lekroni je četvrti francuski premijer koji je podneo ostavku u poslednje dve godine, što je produbilo veliku krizu sa kojom se suočava ova evropska država. Francuski predsednik Emanuel Makron sada ima dve opcije, dok istovremeno ogromnu pretnju po njegovu funkciju predstavljaju ekstremna desnica i masovni protesti širom zemlje.

Lekorni je podneo ostavku francuskom predsedniku Emanuelu Makronu svega 27 dana nakon što je imenovan na tu funkciju i pre nego što je izabrana vlada, čime je postao premijer sa najkraćim mandatom u istoriji te zemlje.

Lekroni (39) juče imenovao 18 ministara nove vlade Francuske, a ostavka, koju je Makron prihvatio, usledila je manje od 24 sata nakon što je predstavljena prva faza nove vlade, u kojoj su se uglavnom našli bivši ministri i bliski saradnici predsednika Makrona.

Četvrti premijer za dve godine

Premijer u ostavci je tokom proteklih sedam godina izgradio svoji imidž kao lojalan saveznik Emanuela Makrona, razvijajući politički stil koji dobro odražava predsednikov - naročito po pitanju angažmana na lokalnom nivou.

Sebastijan Lekorni

On je prošlog meseca, tačnije 9. septembra, postao četvrti premijer u poslednje dve godine, nakon što je parlament smenio Fransoa Bajrua zbog njegovih planova da naredne godine sprovede budžetsko smanjenje od 44 milijarde evra.

Bajrua je predložio i ideju o ukidanju dva državna praznika, a taj predlog je izazvao ogorčenje i ubrzao pad njegove vlade.

Masovni protesti širom Francuske

Ogroman pritisak sada predstavljaju masovni protesti koji se održavaju širom Francuske. Pokret "Blokiraj sve", koji predvodi proteste, nastao je na društvenim mrežama i ubrzo se proširio po celoj zemlji, okupljajući studente, sindikalne aktiviste, ali i širu levicu.

Protesti su počeli 10. septembra, a od tada je održano više demonstracija pri čemu je u nekim gradovima došlo do žestokih sukoba s policijom. Povod su najavljene mere štednje i smanjenje javnih troškova.

I ne planiraju da se zaustave. Glavni sindikat kontrolora letenja SNCTA zakazao je trodnevnu obustavu rada od 7. do 9. oktobra.

Ekstremna desnica vidi svoju šansu

Protesti su dodatno pogoršali političku nestabilnost u Francuskoj. Ova situacija je izazvala pad poverenja u vladu i povećala podršku opoziciji, uključujući ekstremnu desnicu, koja poziva na nove izbore i promene u vođstvu zemlje.

Ekstremna desnica predvođena Marin Le Pen i Žordanom Bardelom, beleži nagli porast podrške što im dodatno odgovara i otvoreno se priprema za preuzimanje vlasti.

Među prvima koji su zatražili izbore je predsednik ekstremno desničarskog Nacionalnog okupljanja (RN), Žordan Bardela, koji je rekao da "može biti obnovljene stabilnosti bez povratka na birališta i bez raspuštanja Narodne skupštine".

Cilj francuske desnice je da postane ključna politička snaga koja formira vladu ili da sama dođe na čelo izvršne vlasti, a ključ njihovog uspona leži u šansi za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Sve i da desničari ne osvoje apsolutnu većinu, mogu da formiraju koaliciju sa drugim desnim ili centrističkih strankama i tako preuzmu ključne funkcije u vladi.

Makron ima dve opcije

Predsednik Makron je suočen sa snažnim pritiscima opozicije i javnosti da raspusti parlament i raspiše nove izbore.

Pred Makronom su sada dve opcije:

Da imenuje novog premijera

Da raspiše izbore

Međutim, Makron, kako sada stvari stoje, ne želi da raspiše izbore već na sve načine pokušava da ostane na vlasti do 2027. godine, kada mu ističe predsednički mandat.

Šanse za Makronov uspeh su, bar prema podacima ankete u kojoj se ispitivao njegov rejting, veoma male.

U istraživanju koje je sprovela agencija Ifop za konzervativni nedeljnik "Žurnal di dimanš" (JDD), Makronov rejting je pao na 17 procenata, što je najniža tačka tokom njegovih mandata, ako uzmemo u obzir činjenicu da je na vlast došao prvi put 2017. godine.

Trenutna nestabilnost u velikoj meri se smatra krizom koju je Makron sam izazvao, nakon što je prošle godine iznenadio Francusku raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora neposredno pre Olimpijskih igara u Parizu. Umesto da osigura većinu koju je želeo, Makronov plan doveo je do parlamentarne pat pozicije i smanjenja njegove centrističke partije na manjinsku ulogu, pisao je nedavno "Politiko".

MAKRON USNIMLJEN KAKO ZABRINUTO ŠETA

U danu velikih političkih previranja, francuski predsednik Emanuel Makron snimljen je, kako francuski mediji prenose, kako zabrinuto šeta pokraj Sene.

Za zabrinutost ima razloga, budući da je Francuska ostala bez trećeg premijera za nešto više od godinu dana. Ostavka koju je Sebastijan Lekornu jutros podneo, Makronu sigurno zadaje glavobolju.

A politička kriza započela je u junu prošle godine i to upravo Makronovom odlukom da raspiše prevremene parlamentarne izbore posle poraza njegove stranke na izborima za Evropski parlament.

To je, kažu upućeni, bilo kockanje koje ga je koštalo, budući da je tom odlukom stvorio još fragmentiraniji parlament.

Upravo zbog toga za godinu i po dana Francuska je imala čak tri premijera, od kojih je Sebastijan Lekorni uspeo da obori rekord i da sa svega 27 dana na funkciji postane premijer sa najkraćim mandatom u istoriji Francuske.

Opozicija traži vanredne izbore ili Makronovu ostavku

U francuskoj opoziciji mnogi su pohitali da zatraže od predsednika Makrona da raspiše vanredne parlamentarne izbore ili podnese ostavku.

“Makron sada mora da izabere: raspuštanje parlamenta ili ostavku, i to brzo!“, saopštila je krajnje desničarska Nacionalna alijansa na društvenoj mreži Iks.

I lider stranke Nepokorena Francuska (LFI), Žan Lik Melanšon, pozvao je da se hitno razmotri predlog za opoziv predsednika Makrona.

"Nakon ostavke Lekornija, pozivamo na hitno razmatranje predloga koji je podnelo 104 poslanika za smenu Emanuela Makrona", navodi se u objavi Melanšona na platformi Iks.

Šefica poslaničkog kluba partije LFI, Matilda Pano, izjavila je da je "odbrojavanje počelo" i pozvala Makrona da ode sa funkcije.

"Tri premijera poražena su manje od godinu dana. Odbrojavanje je počelo. Makron mora da ode", napisala je Pano nakon ostavke Lekornija.

I krajnja desnica pozvala je na vanredne parlamentarne izbore.

“Ova šala traje predugo, farsa mora da se završi“, poručila je Marin Le Pen i dodala da bi bilo “mudro“ da predsednik Makron podnese ostavku.

Dejvid Lisnar iz konzervativne stranke Republikanci takođe je bio među onima koji su pozvali Makrona da napusti funkciju.

Duboka nestabilnost

Francuska je retko kada prolazila kroz ovako duboku političku krizu od osnivanja Pete republike 1958. godine, koja predstavlja sadašnji oblik državnog uređenja.

Ustav iz 1958. osmišljen je da obezbedi stabilno upravljanje državom, stvaranjem snažne i visoko centralizovane funkcije predsednika sa čvrstom većinom u parlamentu, kako bi se izbegla nestabilnost koja je obeležila periode neposredno pre i posle Drugog svetskog rata.

Međutim, Makron – koji je dolaskom na vlast 2017. godine temeljno preoblikovao politički pejzaž – sada se suočava sa rascepkanim parlamentom u kojem centar više nema presudan uticaj, dok krajnja desnica i krajnja levica dobijaju sve veću snagu.

A Francuska nije navikla da gradi koalicije i postiže konsenzus.

Bio sam spreman na kompromis, ali bilo je mnogo postavljenih crvenih linija, rekao je Lekorni u današnjem obraćanju nakon podnošenja ostavke.

Do crvene linije sada je stigao Makron pred kojim su tri mogućnosti: da raspiše nove vanredne izbore, podnese ostavku ili pokuša da imenuje još jednog premijera.

Imenovanje četvrtog premijera za godinu dana, teško da bi nešto rešilo, a u proteklih nekoliko meseci, Makron, čiji mandat traje do maja 2027. godine, više puta je isključio prve dve mogućnosti.

Ipak, još uvek se čeka njegova reakcija na najnoviju ostavku.

Bonus video:

(Espreso/Blic)