Par predatora koji za dan ubio 17 ajkula i toliko ih uplašio da su zauvek pobegle! Na obalu im isplivale samo jetre

Velika bela ajkula (Carcharodon carcharias) se smatra najvećim predatorom okeana. I to je istina – ali postoji nešto čega se čak i velika bela ajkula plaši.

Od 2017. godine, naučnici su primetili da su ajkule postale izuzetno retke kod obale Južne Afrike, gde se obično okupljaju. U početku je čudan nestanak pripisan ljudskim aktivnostima, poput prekomernog ribolova.

Pored toga, od 2017. godine, najmanje devet velikih belih ajkula je isplivalo na obalu Gansbaja, od kojih je nekoliko ostalo bez jetre (a neke bez srca) – što je karakterističan znak napada orke.

A 2022. godine, detaljno istraživanje je potvrdilo pravog krivca: par orki (Orcinus orca), nazvanih Port i Starbord lovili su ajkule i hranili se njihovim jetrama pounim vitamina.

I bele ajkule nisu im jedini plen. Port i Starbord su umešani u pohod ubistava širokonosih sedmoškržnih ajkula, u kojem je ubijeno najmanje 17 u jednom danu. Rane na ovim ajkulama su karakteristične i potiču od istog para orki. Naučnici veruju da je verovatno da je par odgovoran za još mnogo smrti velikih belih ajkula koje nisu isplivale na obalu.

Iz drugih studija znamo da prisustvo orki može prilično vešto oterati velike bele ajkule. Jedna studija iz 2020. godine otkrila je da će velike bele ajkule bez izuzetka pobeći sa omiljenih lovišta kod obale San Franciska ako se orka pojavi u regionu.

U studiji iz 2022. godine, koristeći dugoročne podatke o viđenju i praćenju označenih ajkula, tim naučnika predvođen morskim biologom Alison Tauner iz Fondacije za zaštitu ostrva Dajer otkrio je da su orke razlog zašto ajkule počinju da izbegavaju ono što su nekada bila neka od njihovih omiljenih mesta, piše Science Alert.

„U početku, nakon napada orke u Gansbaju, pojedinačne velike bele ajkule se nisu pojavljivale nedeljama ili mesecima“, objasnila je Tauner. „Čini se da svedočimo strategiji izbegavanja velikih razmera (a ne strategiji finih razmera). Što više orke posećuju ova mesta, to duže velike bele ajkule ostaju podalje.“

Tokom pet godina, tim je pratio 14 ajkula koje su bile označene GPS-om dok su bežale iz područja kada su orke bile prisutne. Viđenja velikih belih ajkula su takođe značajno smanjena u nekoliko zaliva.

Ovo je ogromna stvar, jer su, otkako je počelo vođenje evidencije, samo dva puta ranije velike bele ajkule bile odsutne nedelju dana ili duže u Gansbaju: 2007. u periodu od jedne nedelje i tri nedelje 2017. godine.

U radu objavljenom ranije ove godine, Tauner i njene kolege dokumentovale su dva viđenja Port i Starbord ajkula kako napadaju ajkule i jedu im jetru. Zabrinjavajuće je što ovi napadi menjaju ekosistem.

U odsustvu velikih belih ajkula, bakarne ajkule (Carcharhinus brachyurus) se kreću kako bi popunile upražnjenu ekološku nišu, a pošto nema velikih belih ajkula u blizini, orke umesto toga love bakarne ajkule. I, što je primetno, to rade sa veštinom predatora koji imaju iskustva u lovu na velike ajkule, rekli su istraživači.

„Međutim, ravnoteža je ključna u morskim ekosistemima, na primer, bez velikih belih ajkula koje ograničavaju ponašanje krznenih foka sa Kapa, foke mogu da se hrane kritično ugroženim afričkim pingvinima ili da se takmiče za male pelagične ribe koje jedu. To je uticaj odozgo nadole, takođe imamo trofičke pritiske ‘odozdo nagore’ zbog ekstenzivnog uklanjanja morskog uha, koje pase šume algi kroz koje su sve ove vrste povezane“, rekla je Tauner.

„Jednostavno, iako je ovo za sada hipoteza, postoji određeni pritisak koji ekosistem može da podnese, a uticaji uklanjanja ajkula od strane orki verovatno su mnogo šireg dometa.“

Takođe treba razmotriti razloge zašto orke love ajkule. Njihove jetre su bogat izvor ishrane, ogromne, pune masti i ulja koje ajkule koriste za pokretanje svojih epskih migracionih putovanja preko okeana. Ali nije jasno kako su orke to shvatile, ili zašto traže jetru ajkula kao preferirani izvor ishrane.

Bonus video:

(Espreso/Nova)